Dostupni linkovi

logo-print

Surčin i Kuršumlija: Razglednica iz najbogatije i najsiromašnije opštine Srbije


Surčin

Surčin

Životni standard građana Srbije drastično se razlikuje od mesta u kojima stanuju, tako da su najveće prosečne plate u beogradskoj opštini Surčin i iznose oko 600 eura, dok je na jugu zemlje, u Niškoj Banji i Kuršumliji taj iznos tri puta manji.

Beogradska opština Surčin, u kojoj živi oko 40.000 stanovnika, na prvi pogled ista je kao i slična mesta nadomak prestonice. Nekoliko tržnih centara, prodavnice, nova zgrada opštine, park u centru i kafići su na raspolaganju meštanima Surčina.

Iako ne izgleda kao mesto u kom se zarađuju najveće prosečne plate, Surčinci za RSE kažu da je danas lepše nego ranije, ali da i dalje žive kao većina Srbije.



Ono po čemu se Surčin u mnogome razlikuje od većine opština u Srbiji su brojne kompanije koje tamo posluju. U poslednjih par godina to mesto je doživelo privredni uspon, jer su strani i domaći investitori došli sa svojim kapitalom, pa su danas tamo proizvodni pogoni uspešnih firmi kao što su Pepsi, Nestle, Nelt ili Koteks.

Vesna Šalović tokom razgovora sa novinarom RSE

Vesna Šalović tokom razgovora sa novinarom RSE

Plate zaposlenih u tim i sličnim kompanijama popele su Surčin na statistički vrh po prosečnim zaradama od 66.000 dinara, što je oko 570 evra, dok je u Srbiji prosek jedva 360.

Vesna Šalović, predsednica Opštine Surčin, kaže za RSE, da su neke od tajni uspeha dobri uslovi za ulaganja i povoljan položaj tog mesta.

“To su pre svega infrastuktura i blizina autoputa. To su stvari koje su veoma značajne privrednicima, a posebno je važno i što smo na raskrsnici dva autoputa od kojih je jedan Beograd-Novi Sad a drugi Beograd-Zagreb. U ovom trenutku vlada veliko interesovanje velikih svetskih kompanija da ovde otvore svoje proizvodnje. Ono što opština Surčin može da im ponudi je ubrzavanje svih mogućih administrativnih procedura.”

Srđan Žujović, vlasnik mesne industrije Koteks, kaže da je sa poslovnog aspekta najvažnije da Surčin ima perspektivu za napredak.

“Na prvom mestu imamo veoma dobru saradnju sa opštinom. A drugo što je veoma značajno su lokacija, blizina Beograda i autoputeva, infrastuktura… Mi se bavimo proizvodnjom hrane, zapošljavamo oko 300 radnika koji su zadovoljni i, koliko je to u uslovima ekonomske krize moguće, dobro se živi.”

Posle Surčina, u vrhu liste po visini plata u Srbiji su i Kosjerić sa 61.756 dinara (536 evra), u kom posluje jedna velika cementara, ali i Novi Beograd u kom su svoja predstavništva otvorile velike evropske banke i kompanije. Na spisku opština sa najnižim platama, posle Niške Banje koja je najsiromašnija sa 23.320 dinara (200 evra), su i Bela Palanka, Svrljig i Vranjska Banja.

Kuršumlija: Za hleb i mleko ima, za ostalo teško



Za razliku od Surčina, Opština Kuršumlija prema proseku plata nalazi se na samom dnu lestvice i spada u jednu od najsiromašnijih opština u Srbiji. Prosečne plate ako se izuzmu zaposleni u lokalnoj i državnoj upravi, u Kuršumliji su znatno niže, pa čak ne dostiži ni polovinu zvaničnog proseka koji iznosi oko 26 000 dinara, kažu za RSE zaposleni u ovom gradu na jugu Srbije.



U ovdašnjim trgovinskim radnjama ističu da je promet znatno opao i da se kupuju uglavnom najosnovnije životne namirnice.

“Kupuju po dva, tri jaja. Hleb od 31 dinar. Po 100 grama salame. Prašak na meru, po 300 do 500 grama”, kažu jednoj od trgovina u Kuršiumliji.

Oni sa najnižim platama i veoma niskim penzijama kažu da u trgovinskim radnjama kupuju uglavnom hleb i mleko, a ostale namirnice tek ako preostane, kada plate sve dažbine.



Sa druge strane, socijalno najugroženiji, njih 950 jedan topli obrok dobijaju u ovdašnjoj narodnoj kuhinji. Ovaj broj je sa 300 od pre nekoliko godina uvecan u medjuvremenu više od tri puta. Za mnoge je ovo i jedini obrok koji mogu da priušte za sebe i članove svojih porodica.



U Crvenom Krstu u Kuršumliji ističu da je socijalna slika u kuršumlijskoj opštini poražavajuća i da gotovo 30 posto stanovništva živi ispod granice siromaštva. Sekretar Crvenog Krsta u Kuršumliji Milomir Nikolić.

"Kao što vam je poznato mi imamo 950 korisnika narodne kuhinje. Odgovorno tvrdim da ima još toliko ljudi, ali iz njima znanog razloga, dostojanstva ne dolaze da budu korisnici narodne kuhinje. Ako bih rekao da sigurno imamo oko trodeset posto građana koji su socijalno ugroženi, sigurno ne bih preterao", kaže Nikolić.

U lokalnoj samoupravi u Kuršumliji kažu da Kuršumlija već godinama belezi najniži prosek plata u Srbiji. Zamenik predsednika kuršumlijske opštine Jovica Đinović kaže da je jedino pravo resenje otvaranje novih radnih mesta.

"Ono što mi sada planiramo, odnosno ono što sada treba da se preduzme jeste da se krene sa novim radnim mestima, a da bi do toga došlo potrebno je da se privuku nove investicije. To bi verovatno uticalo na podizanje standarda što bi uticalo da se Kuršumlija sa dna lestive podigne ka vrhu, tačnije ka sredini", kazao je Đinović

Inače, pored gotovo hiljadu korisnika narodne kuhinje, prema zvaničnim podacima još oko hiljadu građana ove opštine je u statusu socijalno ugroženih. Sa druge strane, prema podacima Nacionalne sluzbe za zaposljavanje, više od 3 hiljada građana je nezaposleno.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

  • 16x9 Image

    Miloš Ivanović

    Kao dopisnik Radija Slobodna Evropa radi od 1999. godine. Izveštava sa prostora juga Srbije, uz administrativnu granicu Srbije i Kosova. Ranije radio za više dnevnih novina, te nekoliko godina i za novinsku agenciju AFP. Živi u Kuršumliji.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG