Dostupni linkovi

logo-print

Nerazjašnjena ratna prošlost generala Dikovića


Ljubiša Diković, FOTO: novosti.rs

Ljubiša Diković, FOTO: novosti.rs

Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac demantovao je dokument Fonda za humanitarno pravo u kojem se načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Ljubiša Diković optužuje za nesprečavanje teških ratnih zločina na Kosovu, označivši ga kao potpuno lažan, a u nekim segmentima i monstruozan. Dodao je da očekuje da će državni organi adekvatno reagovati, a Diković zatražiti zaštitu na sudu i da će to biti velika provera demokratije u Srbiji.

Nataša Kandić, čelnica Fonda za humanitarno pravo odgovara da je zapanjena Šutanovčevom reakcijom, tim više što čak i u Miloševićevo vreme dokumente Fonda niko nije nazvao lažnim.

General-potpukovnik Ljubiša Diković, novi načelnik Generalštaba Vojske Srbije, koga je predsednik Srbije Boris Tadić na tu funkciju postavio u decembru 2011. godine, nema čistu prošlost. Ovo za Radio Slobodna Evropa kaže Nataša Kandić, čelnica Fonda za humanitarno pravo, koji je sačinio dosije Dikovića.

Dokazi na kojima se zasniva presuda Haškog tribunala u predmetu Milutinović i drugi, preživele žrtve iz Drenice, koje su svedočile u Tribunalu ili dale izjavu Fondu, kao i dokumenti iz javne Baze podataka Haškog suda, ukazuju na mnoge teške i masovne ratne zločine prema albanskim civilima u Drenici, zoni odgovornosti Ljubiše Dikovića, koji je bio komandant 37. motorizovane brigade Vojske SRJ.
Nataša Kandić

Iako je imao obavezu da spreči zločine, pa čak i priznao da su ih činili njegovi vojnici, Diković to nije učinio, a postoje i dokazi koji svedoče o bezobzirnoj pljački albanske imovine u kojima je i sam učestvovao, kaže Kandićeva.

Ona smatra da oficir poput Ljubiše Dikovića nije dostojan da bude načelnik Generalštaba Vojske Srbije i poziva nadležne organe da predsedniku Tadiću predoče činjenice o njegovom postupanju tokom rata na Kosovu, kao i dokaze Haškog suda o ratnim zločinima u zoni odgovornosti ratnog komandanta Dikovića.

"Tamo gde je bila 37. motorizovana brigada dogodili su se strašni zločini. Pre svega, tu je Izbica. I svedočenje samog Dikovića kao svedoka odbrane u Haškom tribunalu prilično je jasno, on nijednog trenutka ne spori da su njegove jedinice bile u Izbici. On kaže da su jedinice imale kontakt sa civilima. U dugim raspravama, na osnovu pitanja tužilaštva, on u jednom trenutku kaže da je vojska, odnosno, da su njegove jedince ušle u selo Izbicu, a potom kaže da su samo prekidali dejstva i izvodili civile", kaže Kandićeva.

O strahoti zločina u Izbici, naglašava ona, govori podatak da je ubijeno više od 100 ljudi prema evidenciji Haškog tribunala, a najmanje 119, prema evidenciji Fonda za humanitarno pravo:

"Među posmrtnim ostacima nađena su samo dva tela za koje se može reći da su u uniformama Oslobodilačke vojske Kosova. Iako to nije dokaz da su oni stvarno bili pripadnici OVK s obzirom da tada na livadama sela Izbice nije bilo nikakvih borbi. Bilo je samo odvajanja iz ogromne kolone okupljenih ljudi, jednog velikog zbega, izdvajanja muškaraca, podele u grupe i onda ubijanja", naglašava čelnica Fonda za humanitarno pravo.

Recikliranje prošlosti

Kandićeva navodi i podatak da je u blizini Glogovca, "u tim takozvanim iskopinama, jamama, izvršeno najbrutalnije streljanje seljaka, da su dovođeni u grupama i da su streljani".

"Onda, taj Ćirez, ta džamija koja se pominje kao mesto gde su neki očevi poslednji put videli maloletne sinove, nestanak 25 maloletnika čija tela još uvek nisu nađena, uz to i silovanje albanskih žena. Mi u tom izveštaju ne navodimo imena žena o kojima imamo podatke da su bile silovane, navodimo imena i identitet samo onih koje su posle silovanja i teškog seksualnog zlostavljanja ubijene", rekla je Nataša Kandić.

Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac, demantovao je saopštenje Fonda za humanitarno pravo, u kojem se načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general-potpukovnik Ljubiša Diković optužuje za ratne zločine na Kosovu, rekavši da je "potpuno lažno“:

Dragan Šutanovac

Dragan Šutanovac


“Zaista neprimereno, a u nekim segmentima i na dosta monstruozan način optužuje generala Dikovića za zločine koje je svojim činjenjem ili nečinjenjem dozvolio sa pozicije na kojoj je bio. Moram da kažem da su, pre nego što je general Diković postavljen na tu dužnost, izvršene sve provere o njegovom radu u prošlosti, a u toku jučerašnjeg dana i jutros rano izvršili smo provere i u odnosu na dosije, za koji kažem da je potpuno lažan”, rekao je Šutanovac.

Demanti ministra odbrane je zapanjujući, odgovara Nataša Kandić i dodaje:

“Ni za jedno naše saopštenje ili dokument nikada niko nije rekao, čak ni u Miloševićevo vreme, da je lažan, tako da je ovo prvi put za dvadeset godina koliko se bavim ljudskim pravima i ratnim zločinima, da čujem da neko za izveštaje Fonda za humanitarno pravo kaže da su lažni. Njegova reakcija ili demanti prilično su dezorijetisani jer iza svake tvrdnje mi navodimo izvor podatka, isključivo navodimo ono što je utvrđeno i rečeno pred sudskim organima ili što kažu svedoci kojima smo dali poverenje, odnosno, svedoci koji su svedočili pred Haškim tribunalom”, kaže Nataša Kandić.

Nema, dakle, nijedne konstatacije, osim saopštenja u kojem se vrlo pristojnim jezikom kaže da novopostavljeni načelnik Generalštaba nema čistu prošlost, dodaje čelnica Fonda za humanitarno pravo.

"On bi trebalo da odgovara i krivično za svoje zločine, a ne da se unapredi, ako želimo da uspostavljamo bolji odnos između Albanaca i Srba, između Kosova i Srbije", ocenjuje Bedžet Šalja.
“Da li je taj koji je vodio te jedinice trebalo da spreči zločine, posebno ako su se oni ponavljali? Da li je trebalo da protiv počinilaca pokrene ne samo disciplinski nego i krivični postupak? Da li je morao posle oktobra 2000. godine da izađe u javnost i kaže šta se u njegovo vreme tamo događalo?”, pita Kandićeva.

I Bedžet Šalja, predsednik kosovskog Odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda, koji se takođe bavio zločinima srpske vojske i policije na Kosovu, posebno u regionu Drenice, komandne odgovorosti Ljubiše Dikovića, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa da je zaprepašćujući čin postavljanje Dikovića na položaj načelnika Generalštaba Vojske Srbije, umesto njegovog procesuiranja, što, zaključuje, ukazuje na pokušaj srpskog rukovodstva da pomete pod tepih ratne zločine koji su tamo počinjeni.

"Mi smo i ranije obaveštavali javnost o tim zločinima, u svim tim mestima gde je na stotine i hiljade civila ubijeno. On bi trebalo da odgovara i krivično za svoje zločine, a ne da se unapredjuje, ako želimo da uspostavljamo normalan odnos između Albanaca i Srba, između Kosova i Srbije. Treba da se suočavamo sa onima koji su činili zločine, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost. Treba da budemo na strani žrtava i da izvedemo pred lice pravde sve koji su odgovorni za ratne zločine. To u Srbiji nije slučaj jer ona umesto toga pokušava da reciklira prošlost i unapređuje one koji su odgovorni za zločine", kaže Šalja.

Kandić: Kod nas generali ne odgovaraju

Ministar Šutanovac u demantiju nalaza Fonda iznosi čak i sledeću tvrdnju:

„Laičkim uvidom u lični dosije generala Dikovića može se utvrditi da on nije bio na pozicijama i lokacijama za koje ga FHP optužuje“.

Ljubiša Diković

Ljubiša Diković

Međutim, u septembru 2007. godine Ljubiša Diković kao svedok odbrane pred Haškim tribunalom sam demantuje ovu Šutanovčevu tvrdnju. Evo inserta iz tog svedočenja koji je Radio Slobodna Evropa prevela:

Koju poziciju ste imali 1999. godine?

DIKOVIĆ: 1999. godine bio sam brigadni komandant.

Koje brigade?

DIKOVIĆ: Komandant 37. Motorizovane brigade.

Kada je 1999. godine prvi deo vaše 37. Motorizovane brigade stigao na Kosovo?

DIKOVIĆ: Prvi deo moje brigade stigao je na Kosovo i Metohiju početkom marta 1999. godine.

Na čiju komandu?

DIKOVIĆ: Stigao sam tamo na zapovest više komande, a to je bio Užički korpus Druge Armije Vojske Jugoslavije.

Haški tribunal je procesuirao samo najviši komandni lanac vojske i policije, ali postavlja se pitanje zašto srpsko Tužilaštvo za ratne zločine nije ništa preduzelo u pogledu istrage Dikovićeve ratne prošlosti na Kosovu, s obzirom da je imalo pristup istoj dokumentaciji kojoj ima i Fond za humanitarno pravo. Na ovo pitanje Nataša Kandić odgovara:

„Haški tribunal je u predmetima Tužilac protiv Miloševića, Tužilac protiv Šainovića, Milutinovića i ostalih, čak i u predmetu Vlastimir Đorđević, pozivao bezbroj generala da svedoče i sve su to bili svedoci odbrane otpuženih. Toliko je, dakle, činjenica utvrđeno za svaku onu instituciju – pre svega mislim na Tužilaštvo za ratne zločine – da može lako da ih pokupi i pokrene krivične postupke. Međutim, reč je o generalima, a pokretanje postupaka protiv generala koji godinama zauzimaju vrlo visoke pozicije, bilo u državnim institucijama, bilo u političkim partijama – to se ovde ne događa“.

Na konstataciju da je on bio Miloševićev general, Kandić kaže:

"Svi su Miloševićevi generali, nema tu generala koji nisu bili na Kosovu. Mi smo podneli krivičnu prijavu protiv generala Božidara Delića. Međutim, povodom te krivične prijave, iako je veoma dokumentovana, čak i utvrđenim činjenicama u suđenjima pred Haškim tribunalom, u kojoj čak imamo i vojnika, pripadnika 549.Motorizovane brigade, koji svedoči o tome šta su pripadnici jedinice te brigade počinili u selu Trnje – ništa se nije pokrenulo. Kod nas generali ne odgovaraju, što se može potvrditi i u predmetu 37. Odred, kada smo podneli krivičnu prijavu protiv Radoslava Mitrovića. Istraga je započeta, on i još nekoliko pripadnika tog odreda posebnih jedinica policije – pušteni su iz pritvora. Od tada se nikada ništa više nije dogodilo. Ovde postoji spremnost da se procesuiraju oni koji su direktni počinioci, ali nema onih koji su glavni krivci, najodgovorniji za sve te tako teške i masovne zločine, pre svega na Kosovu“, ocenjuje Kandićeva.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG