Dostupni linkovi

logo-print

Sukobi u Siriji, poginulo više od 70 osoba


Anti-režimeske demonstracije u Huli blizu grada Homs, 13. novembar 2011.

Anti-režimeske demonstracije u Huli blizu grada Homs, 13. novembar 2011.

Ambasada Jordana u glavnom gradu Sirije je napadnuta pošto je kralj Jordana kritikovao Asadov režim zbog nasilnog gušenja antivladinih demonstracija.

U međuvremenu, nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava saopštavaju da je u žestokim sukobima poginulo više od 70 osoba. Evropska unija pooštrila je sankcije Siriji dodavanjem 18 novih zvaničnika na "crnu listu".

Odluka, kojom je "crna lista" EU proširena na 74 imena, obrazlaže se sumnjom da se radi o osobama koje su uključene u surovi obračun Asada sa demonstrantima.


Predstavnik Ministarstva inostranih poslova Jordana Mahmud Kajed
saopštio je da se oko 100 demonstranta okupilo pred Ambasadom u
Damasku pošto je kralj Abdulah II juče izjavio za britanski servis Bi Bi Si (BBC) da bi Bašar Asad trebalo da se povuče.

Tri demonstranta su se popela na ogradu i skinula zastavu Jordana. Niko međutim nije ušao u zgradu ambasade i nema povređenih.

Predstavnik je odbio da odgovori na pitanje da li će Jordan povući ambasadora, kao što je zatražila Arapska liga.

Nekoliko ambasada u Damasku napadnuto je posle subotnje odluke Arapske lige da Siriju suspenduje iz članstva.

Jordanski suveren je prvi arapski lider koji je otvoreno zatražio od sirijskog predsednika Asada da podnese ostavku.

Kralj Abdulah je rekao da bi on da je na Asadovom mestu počeo razgovore u cilju osiguranja tranzicije.

"Podneo bih ostavku i osigurao da ko god dolazi nakon mene bude u stanju da promeni status kvo kakav je sada. Ukoliko Asad u srcu mari za svoju zemlju, podneće ostavku, ali bi isto tako stvorio mogućnost da se pruži ruka i počne nova faza u sirijskom političkom životu. To je jedini način za koji smatram da će funkcionisati", kaže on.

On je istakao da kada god se vrši nasilje nad sopstvenim narodom, "to se nikada ne završi dobro."

Bela kuća insistira na oštrijim merama

Brojni arapski lideri osudili su višemesečno obračunavanje vlasti sa demonstrantima u Siriji.

Sledeći sastanak Arapske lige je zakazan za sredu. Ova organizacija je već predložila slanje misije od 500 vojnih kao i posmatrača koji bi nadgledali poštovanje ljudskih prava.

Takođe, predviđen je i odlazak novinara koji bi pratili događaje na terenu.

U međuvremenu, nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava saopštavaju da je u žestokim sukobima poginulo više od 70 osoba.

Većina žrtava stradala je u provinciji Dera gde je pre osam meseci, 15. marta počela opšta pobuna protiv režima sirijskog predsednika Bašara al-Asada.

Sirijske nevladine organizacije strahuju da bi broj žrtava mogao da bude i veći jer su neki od povređenih u vrlo teškom stanju.

Prema podacima UN, više od 3 500 ljudi poginulo je pod početka protesta u martu. Sirijske vlasti za nasilje okrivljuju naoružane bande i militante.

Evropska unija pooštrila je sankcije Siriji dodavanjem 18 novih zvaničnika na "crnu listu".

"Službeni žurnal" EU objavio je da se među osobama kojima je odsad zabranjeno putovanje i poslovanje u Evropi nalaze visoki rukovodioci sirijske vojske i tajne službe, zamenik ministra unutrašnjih poslova i jedan finansijski savetnik.

Protestant sa prekrivenim licem u blizini grada Homs, 04. novembar 2011.

Protestant sa prekrivenim licem u blizini grada Homs, 04. novembar 2011.

Ova odluka, kojom je "crna lista" EU proširena na 74 imena, obrazlaže se sumnjom da se radi o osobama koje su uključene u surovi obračun Asada sa demonstrantima.

SAD takođe insistiraju na oštrijim merama protiv zvaničnog Damaska. Portparol Bele kuće Džoš Ernst.

"Očito je da je Asadov režim sve izolovaniji i da raste politički pritisak protiv njega. Jasna je pozicija Obamine administracije da je Asadov režim izgubio legitimitet da vlada i da treba da ode. Svakako da svo ovo nasilje Asadovog režima protiv mirnih demonstranata treba odmah da prestane", kaže on.

Pokušaji SAD i EU da Siriji nametnu sankcije UN propali su zbog protivljenja Rusije i Kine.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG