Dostupni linkovi

logo-print

Suđenje za zločine na Kosovu: Svedokinja prepoznala silovatelje u sudnici


Sudnica Specijalnog suda za ratne zločine

Sudnica Specijalnog suda za ratne zločine

Na glavnom pretresu optuženima za ratni zločin u selima Ćuška, Pavlan i Zahač, svedokinja - Albanka sa Kosova prepoznala je svoje silovatelje ukazavši tokom prepoznavanja na optužene Milojka Nikolića i Srećka Popovića.

U vreme događaja - 14. maja 1999. godine u Pavlanu, imala je 14 godina.

„Godine 1999. sam bila u sedmom razredu, ali u tom trenutku nisam išla u školu zato što je škola bila blizu puta i s vremena na vreme se pucalo u tom pravcu, tako da nisam išla. Sve vreme sam bila u selu Pavljanu. Kada su mi ubijeni roditelji ja sam tog dana bila tu, uhvatili su me Srbi, tukli su me - vojska, do sutradan nisam bila sa mojom porodicom, bila sam sa mojim sestrama od strica, sa njihovom majkom koja je posle ubijena, nakon toga sam se sastala sa braćom, sutradan sam saznala i da su mi roditelji ubijeni. Tog dana kada su me uhvatili, dakle vojska kad me uhvatila zatvorila me u kuću, odnosno pripadnici vojske su me zatvorili u kuću, tukli su me”, ispričala je svedokinja u sudnici.

Svedokinja: Odveli nas tamo, tražili su pištolj, mi nismo znali ništa, udarili me automatskom puškom, pucali su u mom pravcu ali me nije metak pogodio, a to je bilo u stvari da nas zaplaše, uveli nas u kuću, ispraznili su, odnosno pretresli kuću, ništa nisu našli i rekli su Ajeti da uzme vodu, trebalo je da ide u drugu kuću jer u toj kući nije bilo vode. Zatvorili su me u kuću. Bila sam samo ja i njih trojica.

Predsednik Veća: Dobro i šta se dogodilo onda?

Svedokinja: Bože, uhvatili su me, silovali.

Predsednik Veća: Sva trojica?

Svedokinja: Ne. Samo taj sa maramom i onaj drugi koji je bio malo krupniji. Onaj drugi za koga sam malo pre rekla da je krupniji, on je sve vreme govorio na albanskom i govorio je „pusti je, pusti je, ona je još dete“.

Predsednik Veća: Da li smatrate da bi i sada mogli da prepoznate tu osobu bilo na fotografiji, bilo možda među osobama koje su postavljene u neki niz za prepoznavanje, fizički?

Svedokinja: Mislim da da.

Predsednik Veća: Dobro, recite nam da li se sećate koga ste prepoznali na onim fotografijama kod tužioca?

Svedokinja: Bio je onaj sa maramom, da isti. I bio je onaj za koga sam rekla da je bio komandant i imao je bradu i tamo ima bradu, malo je puniji, krupniji ali je niži, i jedan drugi mislim da je onako.

Predsednik Veća: Koga biste mogli da prepoznate?

Svedokinja: Sad ne znam da li su uhapšeni oni o kojima sam ja govorila recimo onaj krupni i onaj sa maramom, tako da ne znam.

Predsednik Veća: Da li njih dvojicu pamtite? Mislim da li pamtite, koliko njih pamtite, pa onda i još ne znam....

Svedokinja: Tada njih dvojicu, njih se sećam vrlo dobro.... koliko se ja sećam od samog početka otkad pričamo o ovome, uvek sam govorila o licu sa maramom, o Ciganinu, odnosno Romu i o komandantu i kada sam videla, kada su mi doneli fotografije i to je posle godinu dana u odnosu na izjavu, ja sam njih prepoznala.

Postupajući tužilac je za ovu svedokinju zatražio status “posebno osetljivog svedoka” koji, s obzirom na uzrast, životno iskustvo, način života, pol, zdravstveno stanje, prirodu, način ili posledice izvršenog krivičnog dela, na zahtev stranaka ili samog svedoka može da odredi status posebno osetljivog svedoka.

Suđenje Toplici Miladinoviću i još dvanaestorici pripadnika paravojne formacije „Šakali“, TO i rezervnog sastava policije, za ratni zločin protiv civilnog stanovništva u selima Ćuška, Ljubenić, Pavljan i Zahač na teritoriji opštine Peć, zbog ubistva preko stotinu albanskih civila tokom aprila i maja 1999. godine, nastavlja se u petak u 11 časova, svedočenjem oštećenih video linkom iz Prištine.
XS
SM
MD
LG