Dostupni linkovi

logo-print

Suđenja za ratne zločine u Srbiji: Slabe optužnice i dugi procesi


Sa konferencije za medije, Beograd, 3. mart 2016.

Sa konferencije za medije, Beograd, 3. mart 2016.

U prethodne dve godine je nastavljen trend malog broja pokrenutih predmeta za ratne zločine, dok je povećan broj nedovoljno dobro pripremljenih optužnica - ukazuje Fond za humanitarno pravo u svom "Izveštaju o suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2014. i 2015. godini".

"Delom, rekla bih, zbog toga i imamo do sada nezabeležen broj oslobađajućih presuda u 2015. godini. Čak pet", rekla je Sandra Orlović, izvršna direktorka Fonda, .

"Takođe, kao i u našim ranijim izveštajima i nalazima, ali kao i u nalazima nekih drugih aktera koji prate suđenja za ratne zločine, u 2014. i 2015. godini nije bilo optužnica protiv srednje i visoko rangiranih osumnjičenih, sa jednim važnim izuzetkom da je Tužilaštvo za ratne zločine u 2014. godini po prvi put pokrenulo istragu protiv jednog generala vojske, Dragana Živanovića", navodi Orlović.

Istovremeno, direktorka za pravna pitanja Fonda, Milica Kostić, ukazuje na još jedan problem u kaznenoj politici – primenu instituta posebno olakšavajućih okolnosti koji sudu omogućava da izrekne kaznu ispod zakonskog minimuma, a koji za ratne zločine iznosi pet godina zatvora.

Milica Kostić

Milica Kostić

"Zaključak Fonda jeste da se ovaj institut primenjuje daleko češće nego što bi se očekivalo od jednog tako izuzetnog instituta. Tako smo u predmetu 'Ćuška' imali situaciju gde je optuženom izrečena kazna ispod zakonskog minimuma zato što, kada je izvršavao ratni zločin, nije pokazao surovost", ističe Kostić, te dodaje:

"Ono što smo istakli u Izveštaju analizom samo presuda iz izveštajnog perioda, stiče se utisak da sudovi primenjuju institut osobito olakšavajuće okolnosti, odnosno da izriču kazne ispod zakonskog minimuma, kada s jedne strane nemaju dovoljno dokaza za osudu, pa umesto da oslobode optuženog, izriču kaznu ispod zakonskog minimuma, ili u takoreći ’'akšim' slučajevima ratnih zločina, koji nemaju smrtnu posledicu, a utisak je kod sudova opšte nadležnosti da se izriču kazne ispod zakonskog minimuma u nameri zaštite optuženih od krivične odgovornosti."

Svedoci odustaju zbog predugih procesa

Još jedan problem je predugo trajanje predmeta za ratne zločine. Marina Kljaić koja zastupa žrtve u predmetima Tenja, Lovas, Štrpci i Skočić, kaže da postoje predmeti koji nisu završeni ni posle pet godina.

Marina Kljaić

Marina Kljaić

"Primera radi, glavni pretresi u predmetima 'Lovas' i 'Tuzlanska kolona', počeli su u prvoj polovini 2008. godine. Ovako dugo trajanje postupaka, daje veoma negativne rezultate. Na ovaj način se ruši kredibilitet domaćeg pravosuđa, a šalje se izuzetno negativna poruka, kako žrtvama i njihovim porodicama, tako i svedocima. Zbog tako dugog trajanja postupaka, dešava nam se da svedoci i žrtve odustaju", konstatuje Kljaić.

"Za takvu situaciju", dodaje Marina Kljaić, "krivi su i tužilaštvo i sudovi", navodeći da optužnice često nisu bile dovoljno dobro pripremljene".

Takođe, kao razlog, ističe i česte promene sudija u Odeljenju za ratne zločine u Višem sudu.

"U Odeljenju postoje dva Veća od po tri sudije, to je ukupno šest sudija. U periodu od 2002. godine do danas promenjeno ih je pet, a to je, maltene, kompletan sastav. Kada se promeni predsednik Veća, glavni pretres mora da počne iznova. Kakve su posledice na dužinu trajanja postupka ovakvim raspoređivanjem sudija, najbolje se ilustruje u predmetu 'Lovas'. U tom predmetu imamo već četvrtog predsednika Veća", ocenjuje Marina Kljaić.

Ukoliko se efikasnost ne poveća, upozorava ambasador Švajcarske u Srbiji, Žan Danijel Ruh (Jean-Daniel Ruch), u narednih deset godina će biti rešeno manje od 10 odsto slučajeva za ratne zločine.

Tužilaštvo: Nedovoljno tužilaca, nedostupni dokazi

Predstavljanju izveštaja prisustvovao je Milan Petrović, rukovodilac u Tužilaštvu za ratne zločine nakon što je penzionisan glavni tužilac Vladimir Vukčević. Nije imao mnogo zamerki na ono što se navodi u izveštaju Fonda.

Ipak, rekao je da efikasnost rada tužilaštva, umanjuju određene okolnosti koje ih prate.

Milan Petrović

Milan Petrović

"Mali broj optužnica je u direktnoj korelaciji sa malim brojem nosilaca javno tužilačke funkcije u ovom Tužilaštvu, što je vama svima dobro poznato. Sticajem okolnosti, nalazeći se na ovoj funkciji, radim i predmete i rukovodim Tužilaštvom, jer nemam na koga te poslove da prenesem. Dalje, Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije dokazi o krivičnom delu nisu na dohvat ruke i, u najvećoj meri, nisu na njenoj teritoriji, već na teritoriji drugih država", rekao je rukovodilac Tužilaštva, te istakao da će se potruditi da tokom svoje nove uloge, koliko god ona trajala, omogući da se efikasnost Tužilaštva za ratne zločine podigne.

Na efikasnost u procesuiranju ratnih zločina u Srbiji, mogla bi da utiče i "Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina za period od 2016-2020. godine", koju je Vlada Srbije usvojila krajem februara, kaže izvršna direktorka Fonda Sandra Orlović.

Iako ima nedostataka, Orlović veruje da bi tekst Strategije, koji je ocenila solidnim, mogao da ojača oblast kažnjavanja ratnih zločina. Naravno, ukoliko zaista bude i primenjena.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

XS
SM
MD
LG