Dostupni linkovi

logo-print

Suđenja za ratne zločine: Na redu komandni kadar


Specijalni sud za ratne zločine i organizovani kriminal u Beogradu

Specijalni sud za ratne zločine i organizovani kriminal u Beogradu

Da li je pokretanje istrage protiv jednog generala u Beogradu za ratne zločine na Kosovu, znak da su na red došli oni najodgovorniji koji su sedeli u komandnim štabovima i u najmanju ruku nisu sprečili, a znali su za zločine? Potvrdan odgovor na ovo pitanje dobili smo i u Fondu za humanitarno pravo i u Tužilaštvu za ratne zločine.

Tužilaštvo za ratne zločine pokrenulo je istragu protiv do sada najviše pozicioniranog pripadnika vojske za zločine na Kosovu. Reč je o generalu Draganu Živanoviću koji se sumnjiči da nije sprečio, a znao je za stravične zločine u selima u okolini Peći, Ćuška, Pavljan, Ljubenić i Zahač; ubistva civila, proterivanja Albanaca od 1. aprila do 15. maja 1999. godine. Bruno Vekarić, zamenik tužioca za ratne zločine za RSE kaže:

“On se tereti, pre svega, za nečinjenje, jer je bio u situaciji da spreči zločine nad civilima, paljenje kuća.. Jedna grupa ljudi je u predmetu Ćuška, Pavljan, Ljubenić dobila i maksimalne kazne zatvora. Tužilačka strategija je takva - kada imamo osudjujuću presudu, iako ona nije pravosnažna, na osnovu nje idemo dalje u postupak. Sud je tada konstatovao da se radi o direktnoj odgovornosti vojnih formacija.”

U Fondu za humanitarno pravo, koji direktno saradjuje sa Tužilaštvom, nadaju se da tek počinje istraga odgovornosti za zločine na Kosovu visokopozicioniranih pripadnika vojske i policije.

“Do sada smo imali procesuiranog potpukovnika, to je bio najviši čin bivšeg pripadnika JNA. A ukazivali smo unapred na nedostatak u procsuiranju upravo tih pripadnika vojske i policije”, kaže Marina Kljajić, advokatica Fonda koja prati sudjenja za ratne zločine.

Na pitanje da li veruje da je ovo neka prekretnica, odgovara: “Mi se nadamo da jeste. Jer je ta struktura odgovornih za zločine uvek nekako izmicala pravdi.”

Bruno Vekarić

Bruno Vekarić

Na pitanje da li istražni postupak protiv jednog vojnog generala najavljuje dalje istrage protiv komandnog kadra u vojsci i policiji, kao što se nadaju u Fondu za humanitarno pravo, Vekarić odgovara da je to početak postupaka za koje ima dovoljno dokaza i koje tretiraju visokopozicionirana lica u vojnim i policijskim formacijama.”Ko će to biti i kako, to je stvarno nezahvalno licitirati, dok se ne dodje do dovoljno dokaza, kako bi se započela sledeća faza postupka. Hag je do sada procesuirao visokopozicionirane i političare i vojnike i policajce. Hag je završio tu priču, velika banka podataka nalazi se tamo Iz haških predmeta koji su završena mi crpimo dosta materijala i dokaza da teretimo neke druge ljude. Mislim da je to jako važno i za našu zemlju, jer takvi zločini ne mogu ostati bez odgovora”, kaže Vekarić.

O zločinima u pećkim selima svedočio je, prilikom sudjenja grupi pripadnika Šakala ali i javno u medijima, bivši pripadnik paravojne jedinice “Šakali” Zoran Rašković.

“Kako vama da objasnim, kako? Jedino ako ste gledali ‘Šindlerovu listu’ ili ‘Pijanistu’. Varšavski geto. Kad udješ, pa rokneš, ako ti se rokne. Ako ti se ne roka, ne rokaš.”

General Živanović osumnjičen je da je kao komandant 125. motorizovane brigade izvršio ratni zločin tako što nije preduzeo nikakve mere da spreči ubistava najmanje 118 albanskih civila, teškog telesnog povređivanja 13 civila, uništavanja 40 kuća, pljačke imovine i proterivanja, oduzimanja i uništavanja njihovih ličnih dokumenata.

U višenedeljnim iživljavanjima u pećkim selima nasumice su ubijani žene, deca, stari, silovane Albanke, proterivani svi koji nisu Srbi. Najmlađa žrtva imala je 19, a najstarija 87 godina.

Podsetimo, devetorici pripadnika Šakala su pred Višim sudom u Beogradu za taj zločin izrečene zatvorske kazne od dve do dvadeset godina.

Potvrđeno je i da su prilikom ubistava, silovanja, uništavanja imovine i drugih krivičnih dela, osuđeni pokazali izuzetnu bezobzirnost i surovost, da su uklanjali dokaze spaljujući tela ubijenih civila, sa namerom da se ne otkriju zločini i da se ne identifikuju žrtve. Zločini se sporo, ali ipak otrkivaju, svedoci progovaraju uprkos višegodišnjoj zaveri ćutanja koju opisuje svedok Rašković:

“Koza nostra! Kodeks lopova! Niko ništa nije video, niko nije čuo, o tome se ne priča!”

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG