Dostupni linkovi

logo-print

Sudbinu vlade odrediće "hemija" između Vučića i Dačića


Aleksandar Vučić i Ivica Dačić

Aleksandar Vučić i Ivica Dačić

Da li se u novoj srpskoj vlasti već stiču okolnosti koje bi se mogle završiti borbom na brvnu između Aleksandra Vučića i Ivice Dačića?

Aksiom u parlamentarizmu je da partija koja u vladajuću koaliciju uđe sa najviše osvojenih glasova na izborima daje i premijera. Ali, ne i u srspkom parlamentarizmu.

Srpska napredna stranka, iako najjača, funkciju predsednika vlade dala je po rezultatima slabijoj stranci, socijalistima. S obzirom da se njihov lider Ivica Dačić u proteklom mandatu kao Feniks digao, postavši najmoćnija srpska politička ličnost, pri čemu o njegovom talentu za pragmatizam i realpolitiku ne treba ni govoriti, stiče se utisak da je to, uz dozu nelagode, osetio i lider naprednjaka i prvi potpredsednik vlade.

Možda je upravo to razlog što Aleksandar Vučić ovih dana podseća javnost, a indirektno je to poruka premijeru Dačiću - da će nova srpska vlada raditi po programu njegove stranke.

Sagovornici Radija Slobodna Evropa sugerišu da bi upravo odnosi između njih dvojice, a loša uzajamna hemija postoji već četiri godine, mogli zaljuljati novi vladin politički brak iz računa.

Ni glavne partije nove vlade, ni njihovi lideri, nemaju istinski program, pogotovu ne u ideološkom smislu te reči jer se mišljenja stranaka i njihovih vođa menjaju od danas do sutra, tako da pitanje čiji će se program sprovoditi – naprednjaka ili socijalista - nema nikakvog značaja, tačnije – to pitanje se ne postavlja jer i ne postoji, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Vladimir Gligorov sa Bečkog instituta za ekonomske studije.

„Tu se, u suštini raspravlja o nečem drugom, naime, o tome koja je stranka najodgovornija u toj vladi. Kad Vučić kaže da će se sprovoditi njihov program, jasno je da on, u stvari, kaže „mi smo najjača partija u vladi“, što je tačno jer oni i snose najveću odgovornost, bez obzira što je predsednik vlade Ivica Dačić; pogotovo snose veću odgovornost u odnosu na Mlađana Dinkića jer bi se moglo postaviti pitanje zašto su ga uzeli u vladu. Tu, osim ovoga, nikakve druge ideologije nema“, ocenjuje Gligorov.

Savremena istorija srpskog parlamentarizma pokazuje da su sve vladajuće koalicije privremenog karaktera i da je, po pravilu, mogućnost za sukob unutar njih veća ukoliko u prvi plan isplivavaju nesporazumi i konflikti između jakih političkih ličnosti, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Miodrag Radojević, saradnik Instituta za političke studije, koji o budućim eventualnim napetostima na relaciji Vučić-Dačić kaže:

„Sada izgleda imamo taj izazov odnosa između Vučića i Dačića, za koji ima pretpostavki da je to odnos od koga će možda zavisiti čak i sudbina ove vlade. S jedne strane, Dačić će sigurno nastojati da očuva integritet funkcije predsednika vlade, uz sprovođenje socijalnog programa koji je prijemčiv biračkom telu njegove Socijalističke partije Srbije, s druge, pak, strane, Vučić svakako neće dozvoliti da njegova Srpska napredna stranka ima poziciju mlađeg partnera u toj vladi. On, dakle, ne želi da ponovi grešku Demokratske stranke i ne želi da Srpska napredna stranka bude ucenjivana od strane svojih koalicionih partnera. Mislim da će njihov odnos zavisiti i od samog uspeha vlade, da bi pozitivni rezultati vlade sasvim sigurno mogli ojačati poziciju ovih lidera, ali zavisiće i od toga koliko će oni biti u poziciji da obuzdavaju svoje političke strasti i sujete. Ja bih podsetio da je reč o dvojici politčkih pragmatičara koji su, dakle, spremni na pravljenje raznih kompromisa. Svakako će taj odnos zavisiti i od toga koliko će oni biti u prilici da pred svoje koalicione partnere ne iznose prevelike zahteve“, smatra Radojević.

Raspodela ovlašćenja u neskladu sa rasporedom mandata

Stožerna stranka nove vlasti, veruje Vladimir Gligorov, svoju izbornu snagu, pa prema tome i težinu u vladinoj koaliciji, moraće po svoj prilici povremeno da vadi iz zaborava svojih partnera.

Članovi nove vlade

Članovi nove vlade

„Naprednjaci će morati povremeno da stave do znanja i Dačiću i Dinkiću da je, ipak, najveća odgovornost na njima jer su oni najveća partija. Vidimo da predsednik vlade Dačić govori kao da je on iz udarne koalicione stranke, iako predstavlja, što je dosta neuobičajeno s obzirom da je premijer, manjinsku stranku u toj koaliciji, pa prema tome, grubo rečeno, on radi za Vučića, a ne obratno. To se stavlja do znanja i to mi izgleda normalno, a isto to će se povremeno stavljati do znanja i Dinkiću, koji govori kao da ima potpuno odrešene ruke u svojim resorima“, ukazuje Gligorov.

Iako su obojica, i Dačić i Vučić, iskusni pragmatični igrači, izazovi koji čekaju Srbiju – i unutrašnjepolitički, i spoljnopolitčki, i ekonomski – toliki su da postizanje kompromisa neće biti jednostavno:

„U toku sprovođenja ovih reformi doći će, sasvim sigurno, do sudara različitih interesa i to može biti povod upravo za sukob unutar vladajuće koalicije“, kaže Radojević.

Upitan da li će sadašnja vlada biti stabilna ili nestabilna, on naglašava da je to u ovom trenutku teško prognozirati. Dodaje, međutim, da su mnogostruki zahtevi koji se postavljaju pred aktuelnu vladu, iako veći deo javnosti od nje ne gaji prevelika očekivanja. Ono što će biti veoma važno jeste da se vidi sa čim će vlada u prvih sto dana izaći pred građane.

Najveći izazov pred aktuelnom koalicijom svakako je pitanje da li će uspeti da dobije datum početka pristupnih pregovora sa Evropskom unijom do kraja godine. To će, smatra Radojević, biti veoma važno za postizanje samopouzdanja unutar vladajuće koalicije, kao i za otvaranje poglavlja koja se tiču početka nekih bolnih reformi koje su potrebne srpskom društvu. Najproblematičnije je to, ocenjuje on, što vođenje ekonomske politike neće biti ni u Vučićevom ni u Dačićevom domenu.

Vladimir Gligorov nema dilemu. Na duži rok gledano, kaže, za aktuelnu vladu bi se teško moglo prognozirati da će biti stabilna.

„Ova vlada je, prosto, neprirodno sastavljena. Ja ne znam za primer da je predsednik vlade istovremeno i ministar unutrašnjih poslova. Iako niko ne smatra da je to problem, u krajnjoj instanci to će biti politički problem; već vidimo da Vučić preuzima sve resore sile. Problem je i to što se ne zna ko vodi spoljne poslove jer ne može diplomata da bude ministar spoljnih poslova; dakle, veoma je neuobičajeno da to nije neko od lidera iz koalicionih stranaka. Takođe je i potpuno neuobičajeno da novcem raspolaže partija koja ima samo šest-sedam ili osam poslanika. Dakle, ta raspodela ovlašćenja je u potpunom neskladu sa raspodelom mandata u vladi, što je preduslov za njenu nestabilnost“, ocenjuje Vladimir Gligorov.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG