Dostupni linkovi

logo-print

Studenti Srbi napred, ostali stoj


Zgrada Rektorata u Beogradu

Zgrada Rektorata u Beogradu

Studenti iz susednih zemalja mogu da se školuju u državnim visokoškolskim ustanovama u Srbiji pod istim uslovima kao i građani Srbije jedino ako su srpske nacionalnosti. Upravo je oblast obrazovanja jedna od onih gde je uočena diskriminacija u ostvarivanju određenih prava, pokazala je analiza o odnosima Srbije i BIH Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji.

Maja iz Banjaluke, koja je rođena u Federaciji BiH, nedavno je završila informatiku na novosadskom Univerzitetu i sada je na master studijama. Kaže da se upisala na fakultet pod istim uslovima kao i njene kolege Novosađani.

"Upisala sam Univerzitet u Novom Sadu isključivo zato što sam bila sigurna da postoji šansa da upišem kao student na budžetu kao i moje kolege iz Novog Sada. Da nije bilo te mogućnosti ne bih ni došla ovamo da studiram, ostala bih u Banjaluci“, ispričala nam je ona.

Istraživački forum Evropskog pokreta je u analizi odnosa između Srbije i BiH zaključio da je Sporazum o specijalnim odnosima Srbije i RS doprineo da se u Srbiji u brojnim sferama, a u vezi sa ostvarivanjem određenih prava, različito tretiraju građani BiH u zavisnosti od entiteta iz kojeg dolaze.

Tako postoji različit tretman studenata iz Federacije BiH u odnosu na studente iz RS, kaže Dragan Đukanović, autor analize i član Foruma za međunarodne odnose.

„To podrazumeva da se studenti iz RS na državnim univerzitetima mogu upisati pod istim pravilima kao i studenti iz Srbije a to se naravno ne odnosi
Studenti iz RS se na državnim univerzitetima mogu upisati pod istim pravilima kao i studenti iz Srbije, a to se ne odnosi na studente koji dolaze sa teritorije Federacije BiH.

na studente koji dolaze sa teritorije Federacije BiH. I u tom kontekstu postoji jedan odnos koji nije istovetan i mi smo predložili upravo mogućnost da se to prevaziđe, pre svega potpisivanjem istovetnog ili gotovo identičnog sporazuma o specijalnim, paralelnim odnosima između Beograda i Banjaluke, da se takav sporazum sklopi i između Srbije i Federacije BiH“, kaže Đukanović.

Nema diskriminacije

Međutim, u Ministarstvu prosvete kažu da pripadnici srpske nacionalne manjine iz svih susednih zemalja mogu da se školuju u visokoškolskim ustanovama u Srbiji pod istim uslovima kao i građani Srbije, uključujući pravo da se finansiraju iz budžeta.

U uputstvu Ministarstva navodi se da osim nostrifikovanih diploma kandidati svoju nacionalnu pripadnost potvrđuju pisanom izjavom. Pomoćnik ministra za visoko obrazovanje Slobodan Jauković odbacuje navode o diskriminaciji studenata iz susedstva koji nemaju isti takav tretman.
"Ovi drugi isto mogu da se školuju ali pod uslovima studenata iz stranih zemalja", kaže pomoćnik ministra Slobodan Jauković.

„Diskriminacija ne postoji ni u kakvom smislu niti je takva diskriminacija primećena u praksi, zaista ne. Samo je neka razlika, a nipošto diskriminacija, ta razlika bi mogla biti u ovome - da ovi drugi isto mogu da se školuju ali pod uslovima studenata iz stranih zemalja. I školuju se iz Crne Gore, Federacije BiH, Makedonije i tako dalje“, tvrdi Jauković.

Autori analize Evropskog pokreta predlažu izbalansiran odnos umesto asimetričnog Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

kako bi se smanjio nacionalni ekskluzivizam. Interesantno je da su u vreme vlade Zorana Đinđića svi studenti iz susednih zemalja tretirani jednako.

Bez obzira na nacionalnu pripadnost mogli su da se upisuju na državne fakultete pod istim uslovima kao i studenti iz Srbije. Mada je i tada bio zanemarljiv broj studenata koji su dolazili iz Federacije BiH, kažu nam zaposlenici iz tadašnjeg ministarstva prosvete.

Saša Gajin, iz Centra za unapređivanje pravnih studija kaže da se reperkusije dualizma iz Ustava da je Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive mogu videti na ovom primeru različitog tretmana studenata iz okruženja koji ne dele isto nacionalno poreklo.

„Zato što se pretostavlja da svaki različit tretman nije dopušten, dakle, pretpostavlja se da predstavlja diskriminaciju. A naravno na onima koji vrše taj različit tretman, u ovom slučaju na državi, trebalo bi da bude obaveza da pokaže da je taj različit tretman dopušten, odnosno da se takvim različitim tretmanom zadovoljavaju opravdani interesi onih koji su privilegovani. E tu se ponovo vraćamo na onaj suštinski problem a to je da li je Srbija država srpskog naroda pre svega ili je svih građana koji u njoj žive“, objašnjava Gajin.

Iako nije neobično da određene zemlje svojim manjinama pod drugačijim uslovima daju školovanje, pa se tako recimo navodi i da Hrvati iz BiH imaju ista prava u Hrvatskoj kao i njihove kolege iz Hrvatske, Saša Gajin ipak kaže da taj argumenet iz uporednog prava nikada nije pravi argument.

„Pravi argument uvek mora polaziti od nekog ozbiljnog sadržinskog opravdanja u ovom slučaju za različit tretman“, zaključuje Gajin.
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

XS
SM
MD
LG