Dostupni linkovi

logo-print

Stručnjaci upozorili: Kosovski privatni sektor u kritičnom stanju


Ilustracija

Ilustracija

Istraživanje koje je sprovelo Institut Riinveset na Kosovu, uz podršku Kancelarije Evropske unije, upozorio je da je kosovski privatni sektor kao generator ekonomskog i društvenog razvoja u kritičnom stanju zbog nepovoljne poslovne klime.

Identifikovane su 23 prepreke za poslovanje na Kosovu. Do tih barijera dolazi zbog visokih troškova finansiranja preduzeća, visokog nivoa korupcije, nedostatka državne podrške i nelojalne konkurencija uzrokovane fiskalnom evazijom i neformalnostima.

Na osnovu istraživanja, oko 44 posto preduzeća na Kosovu je zabiležilo pad poslovanja u posljednje četiri godine, samo 27 posto poslovnih subjekata su povećali poslovanje, dok ostatak biznisa stagnira.

Izvršni direktor Instituta Riinevst Lumir Abdixhiku, osvrnuvši se na ekonosmki razvoj u zemlji, naglasio je da ukoliko se ovako nastavi, zemlji će trebati još pet decenija da se postigne evropski ekonomski rast.

"Nema sumnje da ekonomija u našoj zemlji na osnovu svih njenih makroekonomskih pokazatelja ne može da dođe k sebi, i nema sumnje da ova naša ekonomska stagnacija potiče iz slabe performanse privatnog sektora. Kosovo ima vrlo nizak intenzitet stvaranja novih biznisa i, u većini slučajeva, ta nova predzuzeća brzo propadaju i vrlo brzo se zatvaraju", kaže Abdixhiku.

Lošoj poslovnoj klimi na Kosovu, dodaje om, nije ni malo doprinela trenutna politička situacija i nemogućnost formiranja novih institucija, šest meseci od održavanja izbora.

Zabrinutost zbog političke situacije na Kosovu izrazili su i predstavnici kancelarije Evropske unije na Kosovu i Svetske banke.

Oni su od političkih lidera zatražili da prevaziđu nastalu situaciju jer politička nestabilnist negativno utiče na ekonomski razvoj na Kosovu, posebno na privlačenje međunarodnih investitora.

Predstavnici političkih partija na Kosovu, učesnici konferencije, složili su se da poslovna klima na Kosovu nije na zadovoljavajućem nivou.

Oni su naglasili da se rezultati ovog istraživanja trebaju i mogu koristiti u kosovskim institucijama. Kako kažu, predzuzeća trebaju imatu pažnju institucija i ne trebaju biti samo neko ko doprinosi budžetu, već se trebaju i podržati.

Stoga su predstavnici privatnog biznisa uputili niz kritika institucijama Kosova.

Gazmend Abrashi iz distributerske kompanije Exclusive Group izjavio je da je Kosovo zabeležilo stagnaciju u celokupnom poslovanju. On je podsjetio na projekat termocentrale "Novo Kosovo", koji je već 10 godina ostao nedovršen.

"Da bi se otvorila fabrika potrebno je izvršiti studiju i sagledati da li taj proizvod ima kupca, to je osnovni preduslov za to da li je potrebna investicija ili ne. Bez obzira da li je u pitanju strana ili domaća investicija. Celo Kosovo zna da nam je potrebna električna energija, zato što su se potrebe za njom udvostručile u odnosu na ono što se nudi. Prošlo je 10 godina a mi se i dalje bavimo pitanjima koliko je potrebno proizvoditi, 600 megavata ili 2.000 megavata", kaže Abrashi.

Fadil Berjani, predsednik Udruženja naftaša Kosova, navodi da samo preduzeća koja su usko povezana sa vladom mogu biti uspešna.

"Lako se može poslovati na Kosovu kada ste povezani sa Vladom, kada je reč o fiskalnim kasama tu se otišlo do kriminalizacije. Što se tiče banaka, banke na Kosovu sa kamatnim stopama do 15 posto predstavlja pljačku u odnosu na biznise", kaže Berjani.

Istraživanje Instituta Riinvesta predlaže da Centralna banka Kosova olakša kriterijume za licenciranja komercijalnih banaka, jer će se na taj način povećati konkurencija i smanjiti kamatna stopa.

Za utaju poreza i neformalnosti preporučuju da vlada ima efikasniju inspekciju i da ima finaksijsku policiju koja će se baviti isključivo utajom poreza.

Na kraju istraživanja kao preporuka je navedena i da se poveća kazna za ona predzuzeća koja ne ispunjavaju svoje obaveze.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG