Dostupni linkovi

logo-print

Stručnjaci: Nova poskupljenja zbog bezobrazluka i monopola


Ilustracija

Ilustracija

Građani Srbije su se našli na udaru talasa novih poskupljenja nakon što je na snagu stupilo stupilo povećanje stope poreza na dodatu vrednost sa 18 na 20 odsto. Povećane su i akcize na sve vrste goriva osim bezolvnog, a isti slučaj je i sa cigaretama. Uz sve to, građani Beograda od 1. oktobra skuplje plaćaju prevoz i grejanje.

Građane Srbije, od kojih velika većina jedva sastavlja kraj sa krajem i svakog prvog u mesecu iznalaze načine kako da prežive do kraja meseca sačekale su nove cene ulja, šećera, mesa, kućne hemije i sredstava za ličnu higijenu.



Novi skok cena u potpunom je raskoraku sa nedavnim obećanjima nadležnih da će sprečiti nestašice i poskupljenja. Sada se postavlja pitanje da li je povećanjem PDV-a koji treba da poveća priliv novca u praznu državnu kasu i spasi državu od bankrotstva, građanima učinjena medveđa usluga?

Stipe Lovreta, član Nacionalnog saveta za privredni oporavak objašnjava da je ta mera bila neophodna, dok poskupljenja koja su je propratila kaže da su posledica “bezobrazluka” proizvođača i trgovaca.

"Odmah da kažem da je Srbija u tom pogledu u grupi zemalja sa relativno nižim PDV-om u Evropi. To apsolutno nije trebalo da se odrazi na drastično povećanje cena tim pre što se ja plašim da će proizvođači trgovci doći u situaciju da ne mogu da prodaju proizvode. Neće imati prometa, neće imati kome da prodaju", ističe Lovreta.

Na konstataciju da je to zbog toga što građani neće imati novca da ih plate, Lovreta odgovara:

"Naravno, ne može se ničim opravdati porast cena od 20 odsto".

PDV kao paravan

Osim ovih razloga, uzrok talasa poskupljenja su i monopoli koji su, u svom punom, obliku prisutni na srpskom tržištu. Zbog slobode u zloupotrebi privilegovanog položaja oni diktiraju cene proizvoda koje im odgovaraju, kaže predsednik Nacionalne organizacije potrošača Goran Papović. On ne vidi opravdanje za poskupljenje osnovnih životnih namirnica.

"Ekonomski zakon ponude i potražnje u Srbiji odavno ne važi. Tržište je monopolizovano i monopol se zloupotrebljava. Takvo postupanje je kažnjivo i nedopustivo, a država ne čini ama baš ništa da se to sankcioniše. Jednostavno zdrava konkurencija u Srbiji ne postoji. Vlada obećava da će poraditi na tome da se to suzbije. Mi pozivamo da se otvore hard diksonti, a ne SOS marketi i da se otvori tržište u smislu ukidanja administrativnih zabrana i kočnica za dolazak većih trgovinskih lanaca i proizvođača. Sada tražimo ukidanje carinskih dažbina, za osnovne životne namirnice", navodi Papović.

Inače, SOS marketi postali su slamka spasa za veliki broj građana za koje su mesečne nabavke u hipermakretima ostale samo lep san. Tamo, po nižim cenama, odlaze u nabavku manjih količina mesa ili svega nekoliko jaja. S obzirom na takvo stanje stvari nekadašnji savetnik bivšeg premijera, ekonomista Milojko Arsić smatra da se povećanje PDV-a ne sme koristiti kao paravan za podizanje cena.

"Ne sastoji se cena proizvoda 100 odsto od PDV-a, nego je učešće PDV-a u ceni proizvoda između 14 i 15 odsto. Prema tome, uvek se na tržištu na kome konkurencija nije baš velika koriste neki konkretni razlozi i izgovori za povećanje cena", rekao je Arsić.

Na pitanje koliko se povećanjem PDV-a Srbija udaljuje od opasnosti bankrota, Arsić kaže:

"Mislim da je to značajan korak, jer će doneti relativno velike prihode. Povećanje poreza, akciza, poreza na dobit doneće državi sledeće godine značajne dodatne prihode. To predstavlja maksimum koji država treba da ostvari kroz prihode. Sledeće mere moraju da budu na strani rashoda".

Uprkos tome što se smatra nepopularnom merom pojedine države u okruženju, poput Hrvatske su zbog posledica krize, pribegle povećanju PDV-a. Srpska vlada očekuje da će se zbog povećanja tog nameta ove godine u budžet sliti oko 60 miliona, a sledeće skoro 300 miliona evra. Inače, prethodni put građani Srbije su na udaru novih cena bili u junu kada su skočile cene mleka, mesa, ulja, bezalkoholnih pića isokova sokova.
  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG