Dostupni linkovi

logo-print

Stručnjaci na Kosovu: Tužba protiv Srbije za genocid zakasnela


Inicijativa Demokratske partije Kosova (DPK) da Kosovo pred Međunarodnim sudom pravde pokrene tužbu protiv Srbije za genocid je neozbiljna, zakasnela, i s malim šansama da uspe, smatraju stručnjaci za ljudska prava.

Po planu DPK, Skupština Kosova bi najpre trebala da usvoji rezoluciju kojom se osuđuju zločini Srbije na Kosovu, a potom da se Srbija tuži za genocid.

Lider ove partije Hašim Tači kazao je da će tužba, bilo da li je ona zakasnela ili ne, biti pokrenuta, zato što je "Srbija počinila genocid na Kosovu, i zato što je nasilje i etničko čišćenje direktno dirigovano iz srpske države".

Tužbu za genocid Hašim Tači je najavio i na nedavnoj sednici Saveta bezbednosti UN-a.

"Proteklih godina radili smo na dokumentovanju zločina i žrtava rata na Kosovu. Veoma brzo Kosovari će pred Međunarodnim sudom zatražiti pravdu za pokušaj genocida na Kosovu od strane Srbije", kazao je on.

DPK se nada da će sve partije u Skupštini podržati jednu takvu rezoluciju.

Izvršni direktor Saveta za ljudska prava Behdžet Šalja smatra da je to trebalo da se uradi pre najmanje 10 godina, a da sve ovo sada više predstavlja političku retoriku.

"Nakon 16 godina od rata, sada kada su u toku razgovori o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, veoma je problematično da se pokrene tužba, naročito zato što pravosuđe u Hagu nije ni zločine u Srebrenici kvalifikovalo kao genocid", kazao je on.

On dodaje da nijedna uticajna država u Evropi ne bi želala da okrivi Srbiju za genocid, jer bi u tom slučaju ona bankrotirala kompezirajući sve žrtve. Šalja očekuje da se najavljena tužba Kosova postepeno relativizuje u političkim razgovorima Prištine i Beograda koji su u toku u Briselu. Čak i da postoji ozbiljna inicijativa, dodaje on, Kosovo nije uspelo da prikupi činjenice i argumente da dokaže i dokumentuje genocid.

"Što više vreme prolazi, to je teže da se dokažu zločini koji su se desili na Kosovu, a pogotovo zato što nema tačnog pregleda načinjene materijalne štete, osim toga što se znaju samo ljudske žrtve", istakao je on.

U vezi ove tužbe, izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo Kosova Bekim Bljakaj kaže da kosovske institucije nisu radile na pripremi tužbe, tako da je trenutna inicijativa više za unutrašnjopolitičku upotrebu. On je za primer uzeo i države bivše Jugoslavije koje su pokušale da dobiju jednu takvu tužbu, ali to je na kraju završeno bez uspeha.

"Uzmimo primer Hrvatske i Srbije, država koje su tužile jedna drugu za genocid. Ranije je i Bosna i Hercegovina podigla tužbu protiv Srbije i sve te tužbe su prošle neuspešno. Sve su odbačene, odnosno povučene. Ovo govori da je teško da se pred sudom dokaže genocid", ističe on.

Bljakaj dodaje da je za Kosovo veoma teško, ali i skupo, da pripremi jedan takav predmet koji bi se uspešno predstavio pred sudom, čak da su na predmetu angažovani i najbolji advokati.

Iz DPK ipak kažu da ovo pitanje ne služi za unutrašnju upotrebu, i da se ono tiče svih, a ne samo ove partije.

Međunarodni sud pravde funkcioniše u sklopu Ujedinjenih nacija. Iako nije član UN-a, Kosovo se nada da postoje zakonske mogućnosti da i zemlje koje nisu potpisnice statuta ovog suda mogu biti deo njega. Druga alternativa je da Kosovo sačeka članstvo u UN i da potom poduzme korake za tužbu.

Tokom rata na Kosovu poginulo je, ubijeno ili nestalo 13.517 ljudi, podaci su Registra ubijenih i nestalih koje su objavili Fond za humanitarno pravo (FHP) i FHP Kosova. Od tog broja je 10.415 Albanaca, 2.197 Srba i 528 Roma, Bošnjaka i drugih nealbanaca.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG