Dostupni linkovi

logo-print
Loš poslovni ambijent u Srbiji obeshrabruje strane investitore i guši domaću privredu zbog čega bi nova vlada morala da preduzme hitne reforme u toj oblasti, upozorili su domaći biznismeni i ekonomisti. Korupcija, zakoni koji su mrtvo slovo na papiru i samovolja šalterskih službenika samo su neke od pojava od kojih zaziru potencijalni ulagači.

Dok u modernom svetu firme započinju poslove za dva dana, u Srbiji je za bilo kakav biznis potrebno brdo papira, mnogo vremena i strpljenja uz neizbežnu neizvesnost da li ćete ikada dobiti potrebne dozvole i odobrenja.

Pored toga, ako ikada započnu posao biznismene ubrzo prođe početni polet jer za brojne administrativne troškove, posete inspekcija, papirologiju za prijavu radnika, takse, naknade i slične zavrzlame moraju da izdvoje pravo bogatstvo.

Dušan Vasiljević, šef tima Projekta za regulatornu reformu, kaže da postoji najmanje nekoliko stotina administrativnih procedura koje treba ukinuti.

„Sve te institucije i svi ti šalteri koji su smislili razne procedure uradili su to zbog toga što je njihov uticaj veći ako su procedure komplikovanije. I oni se tog uticaja neće lako odreći. Ljudi koji rade u državnim organima jednostavno imaju veliki interes da oni budu važni. A oni su važni samo ako mogu nekome da naprave veliki problem. Ne verujem u tezu o korupciji na visokom nivou. Mislim da je problem taj što se zakoni donesu ali njihova primena kasni ili se ne odvija onako kako bi trebalo. Greh političara je što se nisu dovoljno posvetili ovom pitanju“, ocenjuje Vasiljević.

Prema podacima Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), srpska preduzeća i inostrane kompanije godišnje potroše više od dve milijarde evra samo na administrativne namete i vanporeska plaćanja.

Komplikovano poslovanje ne smeta samo vlasnicima firmi, već i zaposlenima jer su prinuđeni da troše vreme na razne birokratske zahteve.

Da bi ukazao na apsurdnost sadašnjih propisa NALED je uradio TV spot čija tema je činjenica da porodiljama treba više od 100 papira za naknadu i bolovanje, u kom se navode i ostali detalji.

„Jedna trudnica u startu mora da pribavi 43 papira. Nakon toga sa raznih šaltera treba joj ukupno 86 papira za porodiljsko od kojih je 80 nepotrebno. Procedura za trudničku i porodiljsku nadoknadu srpsku privredu godišnje košta 690 miliona dinara, što je dovoljno da se zaposli 1.200 ljudi.“

(Spot NALED-a o trudnicama i birokratiji)


Ekonomska kičma

Srbija se po uslovima poslovanja, između ostalog i zbog brojnih nameta, taksi i naknada, nalazi na 92. mestu liste Svetske banke od 183 države, malo ispred Bosne i Hercegovine i iza Albanije.

Džozef Lauter, iz američke organizacije US AID, kaže da prepreke koje Srbiju čine nekonkurentnom vrlo brzo mogu da se otklone uprkos jakim otporima.

„Mnogi u vladi i izvan nje imaju korist od regulatornih opterećenja. Zato se treba suprotstaviti tim interesima. Bez ukidanja nepotrebnih nameta Srbija ne može da pokrene ekonomiju i smanji nezaposlenost. Na primer, kod izdavanja građevinskih dozvola neke državne službe imaju koristi od komplikovanih propisa i prilike da zahtevaju mnoge stvari kako bi izdale dozvolu. To im omogućava da od zainteresovanih kompanija uzmu novac za usluge. One koji započinju posao sve to ne košta samo mnogo para, već i mnogo vremena“, navodi Lauter.

Glomazna birokratija i nepotrebna plaćanja posebno opterećuju slabašnu srpsku privredu.

Veselin Jevrosimović, predsednik kompanije Comtrade, kaže da je delom i zbog toga samo u poslednje dve godine u Srbiji bankrotiralo 32.000 firmi i privatnih preduzetnika.

„Samo tridesdet odsto privrede u Srbiji je likvidno. I ta preduzeća u ovom momentu izdržavaju celu zemlju. Tih 11.000 firmi predstavlja ekonomsku kičmu Srbije i vlast bi trebalo da ih gleda kao malo vode na dlanu, a ne da ih opterećuje kojekakvim dažbinama, nametima, restriktivnim merama i da guši njihovo poslovanje. Jer neće na dobro izaći ako budemo ugrožavali i to malo privrede što je ostalo“, kaže Jevrosimović.
Samo tri odsto poslodavaca u Srbiji navelo je u jednom od istraživanja da su uslovi poslovanja u poslednje vreme nešto bolji, dok ostatak ne vidi perspektivu. Kao jedan od mogućih izlaza vlasnici malih i srednjih preduzeća naveli su da bi srpsku ekonomiju iz kolapsa mogli da spasu bolji uslovi kreditiranja, kraći rokovi plaćanja u privredi i ukidanje monopola trgovinskih lanaca.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG