Dostupni linkovi

logo-print

EU poziva Tursku da obustavi vojne akcije u Siriji


Bolnica MSF u Idlibu

Bolnica MSF u Idlibu

Najmanje 14 civila poginulo je danas (ponedeljak, 15. februar) u sirijskom gradu Azaz, blizu granice sa Turskom, kada je sedam ruskih projektila pogodilo dečiju bolnicu, školu i ostale lokacije, izjavio je jedan turski zvaničnik.

Turska treći dan za redom gađa položaje kurdskih milicija na severu Sirije, zbog njihovih napada na pogranične punktove turskih snaga, saopštava Ankara.

Istovremeno, EU poziva Tursku da obustavi vojne akcije u Siriji.

Ruski premijer Dmitrij Medvedev izjavio da će Moskva nastaviti vazdušne udare u Siriji sve dok se ne stvore uslove za postizanje povoljnog mira.

Jedan bolničar i meštani su kazali da je pogođena bolnica u centru grada, kao i obližnja škola u koju su se sklonile izbeglice tokom ofanzive sirijske vojske.

Istovremeno, najmanje jedan pacijent ubijen a devet radnika međunarodne humanitarne organizacije “Lekari bez granica” je nestalo u ruskim vazdušnim udarima koji su uništili kliniku koju vodi ova asocijacija u gradu Maret el-Numan na severu Sirije, saopštila je portparolka ove organizacije.

Sirisjka opservatorija za ljudska prava sa sedištem u Londonu je navela da je devet lica, uključujući jedno dete, ubijeno u ovim napadima

“Lekari bez granica” su saopštili prošle sedmice da je troje ljudi ubijeno, a šest ranjeno u vazdušnom udaru na njihovu bolnicu na jugu Sirije u blizini granice sa Jordanom. Nije utvrđeno da li su akciju izvele ruske vazdušne snage ili vojska sirijskog predsednika Bašara el-Asada.

“Lekari bez granica” pomažu 150 bolnica širom Sirije.

Turske snage bezbednosti gađale su položaje kurdskih militanata u Siriji, treći dan zaredom, nakon što je napadnut turski pogranični punkt, izjavio je porptarol Ministarstva inostranih poslova u Ankari.

Danas je napadnut naš položaj u oblasti Hataj na granici sa Sirijom. Naše snage su uzvratile”, kazao je turski zvaničnik Tanju Bilgic.

Ahmet Davutoglu

Ahmet Davutoglu

Prethodno je turski premijer Ahmet Davutoglu izjavio da njegova zemlja neće dozvoliti da grad Azaz u severnoj Siriji padne u ruke kurdske IPG milicije.

Ankara je takođe objavila da je u nedelju veče poginuo njen vojnik su se snage bezbednosti sukobile sa grupom koja je pokušala da uđe u Tursku ilegalno.

Turska vojska, koja redovno privodi ljude zbog ilegalnog prelaska granice sa Sirijom, saopštila je da se okršaj desio u okrugu Jajladagi, u provinciji Hataj.

Ministar odbrane Ismet Jilmaz demantovao je izveštaj da su pojedini turski vojnici ušli u Siriju tokom vikenda i naglasio da Ankara ne planira slanje trupa u susednu zemlju.

"To nije istina. Ne razmišljamo o ulasku sirijskih vojnika u Siriju", rekao je Jilmaz pred turskom parlamentarnom komisijom.

Sirijska Vlada saopštila je da se veruje da su turski vojnici bili među grupom od 100 naoružanih lica koja su ušla u Siriju u subotu, 13. februara, sa 12 kamioneta na koje su bili postavljeni teški mitraljezi, u okviru operacije snabdevanja pobunjenika koji se bore u Damasku.

Istovremeno, Ministarstvo inostranih poslova Rusije optužilo je u ponedeljak Tursku da pomaže “svežim džihadističkim grupama i naoružanim plaćenicima” da uđu ilegalno u Siriju kako bi zamenili uzdrmane jedinice ekstremista iz “Islamske države” i drugih terorističkih organizacija.

Rusija je izrazila "duboku zabrinutost" zbog turskih vazdušnih napada na kurdske položaje u Siriji, uz ocenu da je "provokativna" politika Ankare "pretnja za mir".

Rusija će insistirati na tome da ovo pitanje bude na dnevnom redu Saveta bezbednosti UN.

Turska vojska tokom vikenda je granatirala kurdsku miliciju IPG na severu Sirije, nakon što je ta grupa zauzela vazduhoplovnu bazu severno od Alepa.

Premijer Davutoglu zatražio je da se kurdske snage povuku iz tog područja, koje su prethodno kontrolisali sirijski pobunjenici.

Zvaničnici EU apelovali su na Tursku da obustavi vojne akcije u Siriji nakon što su tokom vikenda turske snage granatirale pozicije kurdske milicije koju podržavju SAD.

Federika Mogerini

Federika Mogerini

Potpredsednica Evropske komisije i visoka predsatvnica EU Federika Mogerini je rekla da su samo pre nekoliko dana, svi, uključujući i Tursku sedeli zajedno za stolom diskutujući o koracima u cilju deeskalacije i prekida neprijateljstava.

Novi sukobi "očigledno nisu ono što očekujemo", rekla je Mogerini, prenosi AP.

Bert Kenders, šef diplomatije Holandije, predsedavajuće EU, rekao je da postojiplan za obustavljanje neprijateljstava i da smatra da svi treba da ga se pridržavaju.

U ratu u Siriji poginulo je najmanje 250.000 ljudi, a zemlja je postala utočište radikalnih islamista iz čitavog sveta.

Oko 11 miliona Sirijaca je bilo prinuđeno da napusti svoje domove.

Mogerini: Nema znakova novog Hladnog rata sa Rusijom

Mogerini je izjavila da nema znakova novog Hladnog rata sa Rusijom, iako je ruski premijer Dmitrij Medvedev pre nekoliko dana upozorio na to.

"Ne vidim atmosferu Hladnog rata u poslednjim danima", rekla je ona novinarima pred početak sastanka šefova diplomatija država-članica EU.

Medvedev je na minhenskoj Bezbednosnoj konferenciji prošle nedelje rekao da su odnosi Rusije i Zapada "skliznuli u novi Hladni rat".

Njegova izjava usledila je nakon što su se svetske sile postigle dogovor o obustavljanju neprijateoljstava u Siriji.

Litvanski ministar spoljnih poslova Linas Linkevičijus izjavio je, međutim, da Rusija igra drugačiju igru.

"Alepo je lakmus-test za sve što se dešava u Siriji", rekao je on.

Rusija je ranije saopštila da neće prekinuti bombardovanje, kako ističe, terorističkih grupa u Siriji, pošto se primirje odnosi na sukob sirijskih vlasti i opozicionih snaga.

Dmitri Medvedev

Dmitri Medvedev

Premijer Dmitrij Medvedev kazao je za magazin “Tajm” (Time) da Moskva neće okončati operacije u Siriji sve dok Asadova vlada ne bude u stanju da ostvari povoljno mirno rešenje.

On je dodao da antivladini pobunjenici “koji idu okolo sa automatskim oružjem su legitimna meta ruskih vazdušnih udara. “Svi su oni banditi i teroristi”, istakao je Medvedev.

Ruski premijer smatra da će mir biti ostvarente kada Asad sedne za pregovarački sto za pobunjeničkim snagama “koje su u stanju da postignu rešenje, ali da tek treba utvrditi o kojim grupacijama je reč”. On dodaje da mirovni proces mora da uključi i utvrđivanje buduće Asadove uloge u Siriji.

Medvedev naglašava da Rusija nikada neće zatražiti od zapadnih zemalja da ukinu sankcije koje su uvedene zbog aneksije Krima i vojne i političke podrške Moskve proruskim separatistima na istoku Ukrajine.

WP: Sirijski Kurdi se okreću Rusiji

Sirijski Kurdi okreću se Rusiji, što u SAD i na Zapadu izaziva šok i nevericu, prenosi "Vašington post" (The Washington Post).

Američki politikolog Morgan Kaplan ocenjuje da "Kurdi imaju sve razloge da se približe Moskvi, a ne Vašingtonu".

On ukazuje na činjenicu da je "filijala" najveće i najmoćnije kurdske stranke u Siriji - Demokratskog saveza otvorila prvo službeno predstavništvo u inostranstvu upravo u Rusiji.

"Ako uzmemo u obzir vojnu i političku podršku koju su Demokratskom savezu pružile SAD, ova odluka na Zapadu izaziva iznenađenje. Ali, ako pogledamo situaciju iz ugla istorijskog iskustva sirijskih Kurda i njihovih najvažnijih interesa, onda postaje jasno da je prijateljstvo sa Moskvom za njih strateški opravdano", ocenjuje Kaplan.

On navodi nekoliko argumenata koji objašnjavaju zašto se jedna od glavnih snaga u borbi protiv militantne "Islamske države" okreće Moskvi, a ne Vašingtonu.

Kao prvo, SAD ne može sirijskim Kurdima da pruži bezuslovnu podršku zbog njihove povezanosti sa "Radničkom strankom Kurdistana", koja je aktivna u Turskoj i koju Ankara smatra terorističkom organizacijom.

Kao drugo, ruska strana je apelovala da sirijski Kurdi budu uključeni u pregovore o rešavanju sirijskog konflikta, koje se vode u Ženevi.

Kurdi se okreću Rusiji, a ne Americi, jer ona ima najveći uticaj na Damask i više načina da utiče na regulisanje situacije u zemlji posle konflikta, zaključuje "Vošington post".

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG