Dostupni linkovi

logo-print
Srpska policija traži, i to će se uskoro pretočiti i u zakon, da se prepaid kartice za mobilne telefone kupuju samo uz ostavljanje obaveznih ličnih podataka, što do sada nije bio slučaj. Zaštitnici prava građana ocenjuju da ta inicijativa ne narušava osnovna prava i slobode.

Policija je, kako prenose lokalni mediji, u glavnom gradu Srbije nedavno jurila narko dilera i zahtevala od suda nalog za pristup njegovim telefonskim listinzima. Kada su za to dobili zeleno svetlo suda, diler je uzeo novu telefonsku karticu.

"Dok ponovo tražimo nalog i on stigne, osumnjičeni će uzeti treću karticu, pa četvrtu... Ne bi ni to bilo sporno da se kartice ne prodaju na trafici, slobodno, bez ostavljanja bilo kakvih podataka o sebi ", kažu u beogradskom ogranku MUP.

Ta praksa će, međutim, uskoro postati prošlost. Neće, dakle, više biti „nevidljivih“ vlasnika prepaid mobilnih kartica, već će građani prilikom njihove kupovine morati da ostave lične podatke provajderima. To, naravno, nikako ne znači da će policija ili BIA imati automatski pristup tim njihovim podacima. Službe će moći da prate telefonske listinge jedino ako dokažu da za to postoji pravni osnov, što bi predstavljalo ugrožavanje bezbednosti zemlje ili krivično delo, a i tada isključivo uz nalog istražnog sudije. Otuda se ne može govoriti o kršenju ili sužavanju prava i sloboda građana, objašnjava za Radio Slobodna Evropa Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Rodoljub Šabić

Rodoljub Šabić

„Ovim se samo korisnici prepaid kartica dovode u istu poziciju u kojoj su milioni ljudi odavno – svi koji imaju fiksni telefon i koji su postpaid korisnici. To uopšte ne dovodi u pitanje – to sam ja izričito naglasio - ustavna i zakonska rešenja o pristupu tim podacima. Dakle, podaci o tome su poznati provajderu, neće ništa BIA da popisuje, niti ona ima pravo pristupa tim podacima. Drugim rečima, donosi se nov zakon koji obavezuje provajdera da evidentira svakog novog pretplatnika, a prisup podacima o komunikaciji svakog pretplatnika – vašoj, mojoj ili onog koji je do juče bio anoniman – moguć je samo pod uslovima iz Ustava, dakle, onda kada postoji osnovana sumnja da se ugrožava državna bezbednost ili čini krivično delo, i uz jedan bitan uslov: da o tome odluči sud, a na BIA, policija. Ako vi i ja želimo da budemo anonimni, imamo pravo da tražimo od provajdera da nas izbriše iz telefonskog imenika, ali nemamo ni vi ni ja pravo da anonimno nekog maltretiramo, da šaljemo preteće poruke, da anonimno karticom aktiviramo eksploziv na daljinu. Kako objašnjavate situaciju u kojoj, recimo, čovek dođe i kupi deset hiljada kartica? Šta mislite, kojim racionalnim razlozima se to objašnjava, osim kriminalnim?“ – upozorava Šabić.

Milan Antonijević, predsednik Komiteta pravnika za ljudska prava, podseća da se slična praksa sprovodi i u drugim zemljama regiona i EU, tako da se veoma malo zamerki može staviti na uvođenje ove obaveze.

“Ovo ne krši prava građana, ali otvara neka pitanja – o zaštiti podataka o ličnosti, zaštiti komunikacije građana. To sve bi moralo biti zaštićenije nego što je u ovom trenutku. Čini mi se da se u ovoj eri pojačane borbe protiv terorizma i straha od njega takva praksa uvodi i u drugim zemljama Evrope i verujem da je i to razlog zbog čega se ide na ovakvu meru. U tom smislu treba podsetiti na veliki broj pretnji koje dolaze sa nekih nepoznatih mobilnih telefona, sa kartica koje su kupljene samo za tu svrhu i to je još jedan od problema koji govori o potrebi da se ovo pitanje na drugačiji način reguliše, kako bi se pronašlo ko šalje pretnje, a ostaje nekažnjen“, napominje Antonijević.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG