Dostupni linkovi

logo-print

Haški svedok: Stojanović mi je rekao da se sprema odmazda nad Albancima


Momir Stojanović

Momir Stojanović

Interpolova poternica za Momirom Stojanovićem, poslanikom vladajuće Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije, raspisana je na osnovu naloga za hapšenje koji je izdao međunarodni tužilac EULEX-a, saznaje RSE. Stojanović je predmet višegodišnje istrage koja je u toku, i traži se kao osumnjičeni. Naloženo je hapšenje ukupno 17 osoba zbog ratnih zločina protiv civilnog stanovništva.

Blakaj: Poternica daje nadu da će pravda biti zadovoljena

Bekim Blakaj iz Fonda za humanitarno pravo u Prištini, kaže je da stavljanje Momira Stojanovića na "crvenu" Intepolovu listu pozitivno, jer to daje nadu da će se postignuti pravda.

“Iako je nejasno da li će Srbija njega izručiti ili ne, ovo je pozitivno, a pogotovo zato što je imao visok stepen u srpskoj vojnoj hijerarhiji. Do skoro smo sumnjali da možda nikada neće biti izvedeni pred lice pravde oni koji su bili u komandnom lancu, tako da je ovo veoma važan korak”, kazao je Blakaj.

Blakaj dodaje i da je dosadašnja praksa pokazala da srpske vlasti nisu veoma spremne da sarađuju sa pravosuđem a kada je reč o ljudima koji su bili visoko pozicionirani.

“Pošto se sada radi o Interpolu, nadam se da će srpske vlasti biti primorene da sarađuju sa pravosuđem”, dodao je on.

Opširnije o reakcijama na Kosovu nakon raspisivanja Interpolove poternice pročitajte u tekstu Amre Zejneli.

U srpskom specijalnom tužilaštvu za ratne zločine odbili su da daju bilo kakav komentar na Interpolovu poternicu za Stojanovićem.

Sam vrh Vlade se ovim povodom uopšte nije oglasio, a pojedini iz njenih nižih ešalona, ali i iz opozicionih redova, navode da poternice o ratnim zločinima vide u funkciji nekih drugih krupnijih poteza.

Govoreći o sopstvenim saznanjima, Nataša Kandić, koordinatorka REKOM-a i osnivačica Fonda za humanitarno pravo, upućuje na svedoka Nika Peraja. On je na suđenju Slobodanu Miloševiću dao svedočenje o počinjenim zločinima u aprilu 1999. godine u području Đakovice, preciznije o „operaciji Meja“ u dolini Caragoj. Peraj je tada bio kapetan prve klase Vojske Jugoslavije, lociran u Đakovici, i do kraja juna i sam je učestvovao u vojnim operacijama na Kosovu.

“Nik Peraj je 2003. godine u Haškom tribunalu svedočio velikim masovnim zločinima u Đakovici. Naveo je da je neposredni povod za zločine bilo ubistvo policajca Milutina Praščevića. Svedočio je da je razgovarao sa Momirom Stojanovićem i da mu je on rekao da se zbog ubistva Praščevića sprema velika odmazda – ubistvo više od sto Albanaca. Pred Haškim sudom je svedočio i o tome da je bio održan sastanak visokih predstavnika Vojske i, naravno, Odeljenja za vojnu bezbednost, o tome šta preduzeti u dolini Caragoj, kao i da je jedna od akcija bilo etničko čišćenje sela u blizini granice sa Albanijom. Otuda počinjeni zločini, kao što je onaj u selu Meje, 27. aprila, kada je zadržano 250 muškaraca. Njihovi posmrtni ostaci nađeni su u masovnoj grobnici u Batajnici. To je Nik Peraj tvrdio u haškoj sudnici 2003. godine”, podseća Kandićeva.

Reagujući na Interpolovu poternicu zbog sumnje da je 1999. godine na Kosovu počinio zločine nad civilima, Momir Stojanović je izjavio je da je poternica protiv njega i još 16 osoba iz Đakovice politički pritisak i da se nada da iza sebe ima državu koja će prema tome da se odredi.

“Ove poternice imaju dvojaku funkciju. To je na neki način odgovor kosovskih privremenih institucija zbog odluke Ujedinjenih nacija da se formira sud za ratne zločine koje su pripadnici OVK počinili na Kosovu i Metohiji, a s druge strane, da se kroz te poternice spreči povratak na Kosovo”, kazao je Stojanović.

Nataša Kandić

Nataša Kandić

Na drugoj strani, Nataša Kandić kaže da slučaj ne treba politizovati nego temeljno pravosudno istražiti. Ona napominje da bi to moglo podrazumevati i postavljanje pitanja za neke od bivših visokorangiranih državnih funcionera.

“U to vreme je u Vojnom savetu odbrane predsedavao Svetozar Marović – bila je to Državna zajednica Srbije i Crne Gore – i tada je pokrenut zahtev da se preispitaju ti navodi, kako bi se na pravnom a ne političkom nivou raščistilo šta je istina u tim navodima da je Momir Stojanović, koji je tada postao i visoki funkcioner Vojnoobaveštajne agencije, o ratnim zločinima; šta je, dakle, od tih navoda iznetih javno u sudskoj dvorani u Hag, istinito, a šta je samo navođenje bivšeg oficira Vojske Jugoslavije. Svetozar Marović je u to vreme obećao da će predmet ‘Momir Stojanović’ biti na dnevnom redu Vojnog saveta odbrane, ali nikada se posle toga nije utvrdilo da li je bilo razmatranja tog slučaja”,podseća Nataša Kandić.

Momir Stojanović je, podsetimo, od 1996. do 1999. godine bio načelnik za bezbednost Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG