Dostupni linkovi

logo-print

Stojanović: Dijalog između Srba i Albanaca nema alternativu


Branimir Stojanović

Branimir Stojanović

Formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom važno je zato što je za kosovske Srbe nemoguć opstanak na osnovu trenutnog kapaciteta i pravnog okvira. Zato je potrebna Zajednica koja će se finansirati iz budžeta Republike Srbije, kaže u intervjuu za RSE zamenik kosovskog premijera Branimir Stojanović. Finansijska pomoć iz Beograda je neophodna za opstanak jer 80 posto kosovskih Srba živi zahvaljujući platama iz budžeta Kosova. Stojanović upozorava da ukoliko Ustavni sud Kosova donese odluku da se suštinski delovi sporazuma o Zajednici moraju menjati, onda će i briselski sporazum i sam dijalog o normalizaciji izgubiti smisao. U trenutnoj političkoj krizi, dodaje on, najvažnije je održavanje stabilnosti u zemlji.

RSE: Gospodine Stojanoviću, na Kosovu već par meseci traje politička kriza zbog toga što opozicija opstruiše rad Skupštine, u znak nezadovoljstva na briselski sporazum o Zajednici opština sa srpskom većinom. Kako vi, kao jedan od predstavnika kosovskih Srba, gledate na ovu situaciju, i gde vidite rešenje?


Stojanović: Pre svega, moram da istaknem da je naš najvažniji interes da se održi stabilnost i da u okviru sistema koji postoji, institucije rade svoj posao, da pre svega bezbednost tih ljudi bude zagarantovana i da nikada ne dođemo u situaciju u kojoj može da dođe do neke eskalacije eventualnih dešavanja koji bi mogli da liče na neki 17. mart 2004. ili nešto tome slično.

Vrlo je važno da se nastavi proces dijaloga i sporazum koji je napravljen. Ja ne vidim šta je alternativa dijalogu. Upotreba nasilja je politika nekih prošlih vremena? Nikome ne odgovara da se otvaraju neki novi sukobi, jer to neće doneti dobro nikome.

Bez obzira na to koliko je težak, bez obzira na to koliko se svima nama ne sviđa. Vrlo često se ističe u prvi plan da postoji određeno nezadovoljstvo Briselskim sporazumom među opozicionim strankama, često i kod drugih ljudi u društvu što se tiče albanskog korupusa, ali se vrlo malo priča o tome, bar u albanskom javnom mnjenju, koliko su i Srbi nezadovoljni određenim sporazumima u Briselu, i da zapravo ti sporazumi nisu napravljeni na način da zadovoljava. Tako da, sporazumi su neophodni da bi smo išli napred. Mnoge stvari su rešene, ali mnoge stvari još uvek nisu rešene.

Srbi u ovom kapacitetu i političkom okviru u kojem danas žive i deluju na Kosovu ne mogu da prežive. To je glavni problem zašto mi insistiramo na tome da se Zajednica formira

Kada pričamo o Zajednici i zašto je ona toliko važna, Srbi u ovom kapacitetu i političkom okviru u kojem danas žive i deluju na Kosovu ne mogu da prežive. To je glavni problem zašto mi insistiramo na tome da se Zajednica formira. Kada pogledate na koji način se danas bavi problemima kosovskih Srba, videćete da Srbi nemaju kapacitet da rešavaju svoje probleme u okviru postojećeg sistema. Potrebno je dodatno udruživanje i zajedničko delovanje, što s druge strane ne znači bilo kakvu vrstu zatvaranja srpske zajednice. Netačne su tvrdnje da će se Srbi zatvoriti i da će manje komunicirati. Taj argument se koristio i prilikom formiranja srpskih opština planom Martija Ahtisarija, ali desilo se suprotno. Srbi danas intezivnije i bolje sarađuju sa svojim komšijama zato što imaju više poverenja i samopouzdanja. To upravo treba da bude i Zajednica. Određene lokalne samouprave ne mogu da prežive danas u okviru u kojem deluju, kao što su to opštine Klokot, Ranilug, Parteš, Novo Brdo. Te opštine imaju budžet od po 30,000 eura za kapitalne investicije, kao što ima opština Klokot. Oni sa time ne mogu da urade ništa. Oni sa svojim ljudskim resursima koje imaju, nemaju šanse da planiraju bilo kakav ozbiljan razvoj, infrastrukturni razvoj...

RSE: Kako bi se njima pomoglo putem Zajednice?


Stojanović: Upravo bi Zajednica radila ono što oni ne mogu da rade. Pružili bi im podršku i tehničku i finansijsku, jer će Zajednica imati veći kapacitet da bolje planira, da bolje promoviše određene projekte. Mi to pokušavamo i kroz ’Naš plan’ koji smo promovisali, koji zapravo treba da bude upravo taj pomoćni mehanizam za lokalne samouprave koje ne mogu da se izbore sa elementarnim problemima koje imaju, a kamoli da efikasno planiraju da promovišu projekte i da nađu one koje bi eventualno mogli da finansiraju te projekte, to su donatori, kako međunarodni tako i drugi...

RSE: Na koji način se predviđa finansiranje Zajednice?


Stojanović: Apsolutno je predviđeno da Zajednica bude finansira iz budžeta Republike Srbije. To je takođe jedan vrlo važan elemenat o kojem se nije govorilo i oko kojeg se često stvara teorija zavere. Danas Srbi na Kosovu ne bi preživeli da nije tih plata iz budžeta Republike Srbije.

Hašim Tači (L), Ketrin Ešton, Ivica Dačić, Aleksandar Vučić

Hašim Tači (L), Ketrin Ešton, Ivica Dačić, Aleksandar Vučić

Osamdeset posto života Srba na Kosovu danas se finansira iz budžeta Republike Srbije. To nije nešto što su Srbi napravili ili što su Srbi odlučili da tako bude, ali to je činjenica. To možda pokazuje koliko je neko u poslednjih 15 godina hteo da se bavi Srbima i da preuzme odgovonost za život Srba. S druge strane, imate situaciju da Srba ima na nivou statističke greške ili ih nema uopšte u javnim preduzećima, nema ih uopšte u velikim sistemima, i onda se postavlja pitanje od čega taj narod da živi? Ako neko želi da prekine sve to od čega ljudi danas preživljavaju... jer da nema tih plata, da nema tih prihoda, ti bi se ljudi raselili. Kada mi neko kaže da želi da ukine sve institucije, koje se iz Prištine nazivaju paralelnim, to za mene znači da neki želi da ugasi postojanje Srba na Kosovu. S jedne strane se niko nije potrudio da stvori alternativu. Znam da nekima nije problem, ali meni je problem da nestanu Srbi sa Kosova. Srbi su tu živeli vekovima i živeće tu. Srpski predstavnici su apsolutno svesni teške ekonomske krize za sve ljude koji žive na Kosovu. Situacija za nevećinske narode je još gora i još teža jer imaju manjih šansi da se zapošljavaju.

RSE: Rekli ste da 80% Srba na Kosovu živi zahvaljujući platama iz Srbije. To su ljudi koji rade u ustanovama iz različitih oblasti?


Stojanović: Postoji zdravstvo, obrazovanje, lokalna samouprava po mreži lokalne samouprave koja je funkcionisala pre 1999. To su svi radnici koji su ranije radili u lokalnoj administraciji, a koji ne rade više u tim gradovima nego su izmešteni po raznim lokalnim sredinama. Na severu je situacija drugačija, oni su i dalje prisutni po lokalnim samoupravama. Pričamo i o bivšim radnicima termoelektrana, jer Elektroprivreda Srbije finansira sve bivše radnike termoelektrana.

RSE: Da li oni rade?


Stojanović: Oni rade na povremenim poslovima, tako što putuju, neki su angažovani, neki nisu. I opstaju isključivo dobroj volji rukovodstva i EPS-a da ti ljudi ne ostanu bez svojih primanja i da samim tim ugase njihovu mogućnost da na ovom prostoru prežive. Takođe pričamo i o ljudima koji su nekada radili u ranije poznatim društvenim preduzećima pre privatizacije, a danas primaju određene novčne naknade. Dakle, preko 50 hiljada ljudi prima direktne prihode iz budžeta Republike Srbije. Ukoliko Beograd prekine finansiranje, ukinuto je postojanje Srba na Kosovu.

RSE: Pitanje sporazuma o Zajednici je sada pred Ustavnim sudom Kosova koji razmatra zahtev predsednice Kosova o usklađenosti sporazuma sa Ustavom. Prethodno su i pojedini evropski zvanicnici rekli da ukoliko neki delovi nisu u skladu sa Ustavom, onda oni trebaju da se menjaju? Da li po vama postoji prostora za menjanje sporazuma?


Stojanović: Pre svega, sam taj čin slanja principa o Zajednici je nedogovoren i nije bio predviđen dogovorom koji je napravljen u Briselu. Ne bar u toj fazi, to je trebalo da bude nakon donošenja odluke u Vladi. To je redosled dogovora iz Brisela.

Ali, za mene, to će biti ozbiljan problem ukoliko Ustavni sud bude doneo odluku da suštinski delovi sporazuma koji su od vitalnog značaja budu neustavni ili da ne mogu da se implementiraju. To onda dovodi u pitanje smisao dijaloga. Mogla je takođe i Vlada Srbije za svaki svoj dokument da nađe pravne razloge zašto nešto ne može da se sprovede. Verujem da, i sporazum i jeste napravljen tako da neće biti u suprotnosti sa Ustavom, bar suštinski delovi. U suprotnom, ako se da drugačije mišljenje oko suštinskih stvari, onda smo zaista u ćorsokaku. Jer, ukoliko nema Zajednice u kapacitetu u kojem je dogovoreno, onda nema ni Briselskog sporazuma, a dijalog nema smisla.

RSE: Koji su po vama ti suštinski delovi sporazuma koji ne bi trebalo da se menjaju?


Stojanović: Ono oko čega se najviše razgovaralo, ono oko čega je bilo najviše sporenja je status radnika Zajednice, pa do nekih njenih ovlašćenja što se tiče načina donošenja Statuta, te neke druge stvari osnovnih principa. To su osnovne stvari koje definišu kapacitet. Znate da je glavno sporenje bilo da li će Zajednica biti na nivou današnje asocijacije koju danas prepoznaje pravni okvir, ili će biti neka oranizacija koja će imati veći kapacitet od postojeće organizacije. Znamo da je dogovoreno, i kroz principe, da to bude veći kapacitet nego postojeća asocijacije. Mora da bude, jer ukoliko bude manji, ta Zajednica će izgubiti smisao, jer neće moći da radi ono što je danas potrebno tim lokalnim samoupravama, ali i sredinama koje formalno pravno neće ući u zajednicu, odnosno sredine koje su većinski albanske opštine, ali moraju da imaju određene usluge Zajednice s obzirom da niko drugi ne želi da ih pruži. Imalo je 15 godina vremena da im se pruži podrška, nije im se pružila i mi ne možemo da ostavimo taj narod bez podrške.

RSE: Kako komentarišete izjave opozicije da se Zajednicom na Kosovu stvara paralelna srpska država?


Stojanović: Mislim da je to više populistička rečanica nego suštinska analiza onoga što treba da se desi. Mislim da u pozadini onih ljudi koji to govore leži prekrivena namera i želja da Srbi nestanu sa Kosova. To je realna opasnost koju ja vidim svakog dana a koji drugi ne žele da prepoznaju. Ako odete u katastar videćete da Srbi prodaju svoju imovinu, da mladi odlaze. Možda za neke to nije problem, ali, problem između Srba i Albanaca i našeg suživota i rešavanje naših problema neće se desiti tako što će Srbi nestati sa ovih prostora, već će se još produbiti.

RSE: Da li su srpski predstavnici na Kosovu spremni da nezavisno pristupaju problemima sa kojima se srpska zajednica suočava, a bez pomoći ili uticaja Beograda, da li to uopšte i želite?


Sasvim je prirodno da srpski narod bude vezan sa Beogradom, šta ima prirodnije od toga? Svaki dan se sklapaju sporazumi izmedju Kosova i Albanije po pitanju saradnje u obrazovanju ili drugim oblastima...To je normalno

Stojanović: Često slušam teorije o tome da neko nama iz Beograda rukovodi i da nama naređuje, i da je to suštinski problem u odnosima između Srba i Albanaca na Kosovu. To nije teorija od juče, to je teorija poslednjih 16 godina. Problemi koji muče Srbe danas na Kosovu, 90 posto nisu nastali time što se neko iz Beograda možda mešao, ili je rekao ovako ili onako. Nastali su zato što i albanska politička elita, ali i društvo u celini nije bilo spremno da radi ono što je bilo potrebno da radi... Kada neko traži odgovornost i preuzme odgovornost, a onda ne uradi ono što je odgovornost, onda mu se, s obzirom na vlast koju je dobio, deo po deo vlasti uzima. I to je po meni sasvim prirodna stvar... Mi sprovodimo politiku koja je od interesa ovog naroda. Naš narod to traži. Jer, za ovih 15 godina, obični ljudi koji žive na Kosovu, Srbi, nisu ubeđeni iz Prištine da neko želi da brine o njima. Ti ljudi koji ovde žive, želeli su da rade i u termoelektrani, ili su radili u železnici, na aerodromu. To su ljudi koji su nama dali mandat da ih zastupamo i da pričamo o njihovim problemima. Ti ljudi definišu naše postupke i našu politiku.

RSE: Da li to znači da je neminovan uticaj Beograda na Kosovu putem srpskih prestavnika?


Stojanović: Okreće se stvar naopačke. Sasvim je prirodno da srpski narod bude vezan sa Beogradom, šta ima prirodnije od toga? Svaki dan se sklapaju sporazumi izmedju Kosova i Albanije po pitanju saradnje u obrazovanju ili drugim oblastima...To je normalno, ali nije normalno da Srbi žele i da imaju direktnu i jasnu vezu sa kim god žele. To je nekima sporno. Ali to nije sporno. Srbi jedino tako mogu da prežive. Da Srbi nisu bili vezani za Beograd, nestali bi do sad. Srbi nisu politički uradili ono što su možda Albanci želeli ili što su neki želeli da čuju od Srba i slušali su u nekim prethodnim mandatima... Šta god da želi većinski narod da razgovara mi smo tu, ali nismo naivni.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG