Dostupni linkovi

logo-print

Štiti li BiH privatnost građana na internetu?


Internet, ilustrativna fotografija

Internet, ilustrativna fotografija

Francuska Nacionalna komisija za računarstvo i slobodu saopštila je da nova pravila Google-a o privatnosti, koja se odnose na sve servise - od elektronske pošte do kalendara - nisu dovoljno precizna u vezi s tim kako i zašto se uzimaju podaci od korisnika i ne definišu koliko dugo se ti podaci čuvaju, zbog čega je ova američka kompanija kažnjena sa 150.000 evra.

S druge strane, iz Google-a tvrde da su nova pravila o privatnosti jednostavnija i u skladu sa evropskim propisima, iako i u Evropskoj uniji takođe smatraju da nova pravila Google-a nisu u skladu sa važećim propisima.

Vesna Pehar, pomoćnica direktora Sektora za međunardnu saradnju i odnose s javnošću u Agencija za zaštitu ličnih podataka BiH samo nam je kratko rekla da prutužbi građana nije bilo.

„Koliko ja znam, nije, ukoliko govorimo o iznošenju podataka u inozemstvo. Oprostite, ko Vam je dao ovaj broj?“

RSE: Pa imate na internetu Vaš broj.

U članu 18 Zakona o zaštiti ličnih podataka BiH kaže se da se lični podaci neće prenositi iz Bosne i Hercegovine kontroloru ili obrađivaču podataka u inostranstvo, bez obzira na medij podataka ili način prenosa, ako u državi u koju se prenose nisu zadovoljeni uslovi utvrđeni članom 4. ovog zakona i pod uslovom da strani kontrolor za sve podatke ispoštuje iste principe zaštite podataka. Izuzetno, lični podaci mogu se prenositi u inostranstvo ako je nosilac podataka dao saglasnost, kada je to potrebno radi ispunjavanja ugovora ili pravnog potraživanja i kad je to potrebno radi zaštite javnog interesa.

O ovoj temi nerado govore i ljudi koji se bave internetom i računarima. M.K. iz Sarajeva, naglašavajući da potpune privatnosti na internetu nema, ističe da mu nije poznato da se u BiH neko posebno bave zaštitom ličnih podataka.

„Potpuna privatnost na internetu nije moguća, prvenstveno zato što je internet otvoreni medij – jednom ono što dođe na internet, to se više ne može skloniti, da tako kažem. Druga je stvar što Google i slične firme žive od naših podataka, koriste ih za kreiranje marketinških kampanja prilagođenih nama, što je u biti glavni izvor prihoda.“

Zloupotreba ličnih podataka je moguća, dodaje ovaj Sarajlija.

„Dva su aktuelna problema. Prvi je ova afera špijuniranja, gdje Google i te velike kompanije prosljeđuju svoje podatke direktno u NSA, koje ih onda koristi za špijuniranje svojih građana i građana drugih država. Drugi je ovo kreiranje reklamnih kampanja koje su direktno prilagođene nama, koje uzimaju u obzir sve što smo mi pregledali, pretraživali, stranice koje smo posjećivali.“

Lične podatke na internetu je teško zaštiti, smatra Siniša K. iz Banjaluke.

„Na primjer, kod servera – svi serveri i provajderi su dužni da pet godina čuvaju u arhivi sve mejlove, vaše prepiske, pretraživanja. Svaki sistem ima nekakav 'back door' koji omogućava pristup iz daljine onima koji su napisali taj softver, ili nekakvim drugim organizacijama, za koje mi ustvari nismo sigurni koje su. Kad popunite neki obrazac na internetu i prijavite se na neki sajt da primate neke mejlove, automatski vam počne pristizati još hiljade mejlova sa propagandnim porukama, reklamama, iako se vi nikada niste prijavili na to. Naravno, piše to sitnim slovima negdje u ćošku, ali vi, kao i svi ostali, naravno, to niste pročitali.“

U Bosni i Hercegovini zaštitu ličnih podataka jedino imaju banke, kaže Siniša, ali i naglašava da mu nije poznato da u BiH ima ljudi ili firmi koji se posebno bave zaštitom ličnih podataka koji se preko interneta iznose iz zemlje.
  • 16x9 Image

    Erduan Katana

    U periodu od 1997. do 2000. godine radio za više bosanskohercegovačkih i inostranih medija. Od 2000. godine radi u dopisnišvu RSE u Banja Luci.

XS
SM
MD
LG