Dostupni linkovi

logo-print
Pobjednički razgovor Tomislava Nikolića i Tomislava Karamarka.

- Tomislave, čoveče, ne znam šta da ti kažem sem: čestitam! Čestitam od srca!

- Šta od Srba?

- Kojih Srba? Ko je pomenuo Srbe?

- Pa ti si kazao da mi čestitaš od Srba.

- Od srca, od srca. Kažem i ponavljam: od srca!

- Aha, od srca. A ja čuo: od Srba. Valjda zbog smetnji na vezama.

- Ne sme, čoveče, da bude smetnji. Ti bi ko šef te vaše Udbe moro da znaš da linije moraju da budu tip-top picnute da bi moglo da se kvalitetno prisluškuje.

- Nisam ja šef nikakve Udbe nego Hrvatske demokratske zajednice!

- Dobro, bivši šef Udbe. Nemoj sad da cepidlačiš.

- Ništa ja ne cjepidlačim. Mene zanima jel mi čestitaš od srca ili od Srba, a ti kažeš: od srca.

- Vidim ja da su tebi Srbi blizu srca.

- Šta si ti: kardiolog? Kad si prije završio i medicinu?

- Nemoj i ti da si ko ove Tadićeve jajare što me zezaju zbog diplome. Šta čoveku vredi i škola i diploma ako ga narod ne voli?! A mene, video si, srpski narod baš gotivi.

- A vidio sam...

- Pa što si tako kiseo? Samo nemoj da mi kažeš da bi i ti više voleo da je pobedio Tadić... Šta ćutiš, Tomislave? Nemoj, molim te, da si ko onaj vaš komunista Josipović. Ja mislim da je proglasio dan žalosti zato što mu je ortak Boki izgubio. Uvrteo, siromah, da više neće imati s kim da obilazi grobnice i polaže vence...

- Može s tobom. Ti si kao grobar stručnija osoba od Tadića za te stvari.

- Jel to neka tvoja duhovitost, Tomislave? Sramota, bre, lepog i časnog imena koje nosiš, ako više ceniš Borisa nego svog imenjaka.

- Oprosti, da te pitam nešto... Znaš, mene kao povjesničara zanima kada i kako se lijepo hrvatsko ime Tomislav pojavilo u Srbiji...

- Kakvo hrvatsko ime, crni Tomislave?! Nije hrvatsko nego moje lično.

- Znaš valjda da je Tomislav bio hrvatski kralj.

- Kad ste vi imali kralja sem Karađorđevića? A i princ Karađorđević je dobio lepo srpsko ime Tomislav.

- Školuj se malo, Tomislave, čitaj! Tomislav je bio hrvatski kralj, okrunjen na Duvanjskom polju 925. godine.

- Iljadu devetsto dvaespete?

- Ne nego samo 925. U desetom stoljeću.

- Pre ili posle Hrista?

- Kako te nije sram da budeš toliki ignorant?! I kako misliš obnašati predsjedničku dužnost ako negiraš činjenice iz hrvatske povijesti?! Mi smo imali kralja Tomislava dok su ti vaši Karađorđevići obitavali po pećinama.

- Nemoj da vređaš! Nije Beli dvor pećina. Možda je bio u vreme okupacije onog vašeg ustaše Broza.

- Stvarno nisi normalan! Kako možeš ustašom nazivati zločinca koji je bez suda pobio stotine tisuća ustaša, domobrana i civila?! To je isto kao da ja Rankovića nazovem četnikom.

- Nemoj ti da ga regrutuješ u četnike sad kad je mrtav! Da je bio pametan, sam bi nam došo dok je bio živ. Ne bi ga Draža šutnuo ko što ga je šutnuo Broz... Nego daj, nemoj da se akamo oko tih istorijskih tema. Imamo valjda prešnija posla. Ostavimo lepo istoriju istoričarima.

- Pa ja sam povjesničar.

- Lepo ti kažem: nemoj da se natežemo oko mrtvih. Pusti, bre, mrtve!

- Da ih prepustim tebi, je li to? Povijest povjesničarima, mrtvi grobarima...

- Može i tako ako ti je mnogo zabavno da me zoveš grobarom. Al si mi ga smestio, do jaja!

- Dobro, ne ljuti se...

- Kako da se ne ljutim?! Lepo te nazovem, ko čovek čoveka, ko imenjak imenjaka, da ti čestitam na pobedi, a ti našo da me grobarišeš. Umesto da i ti meni čestitaš ko čovek čoveku i imenjak imenjaku.

- Pa čestitam ti...

- Što tako tunjavo? Ja se izistinski obradovo što je u Hrvatskoj, istog dana kad i ja u Srbiji, pobedio moj čovek, a ti ko da bi voleo da sam ja izgubio...

- Vidi, Tomislave, malo je nezgodno da me nazivaš svojim čovjekom...

- Jel ti to više voliš kad te zovu Mesićevim čovekom?

- Ja sam se s njim davno razišao. Puno prije nego ti sa Šešeljem.

- Ovo stvarno nema smisla. Ko da razgovaraju dva najljuća dušmanina, a ne dva imenjaka, dva Tomislava, dva predsednika koji jednoga dana treba lepo da sarađuju i da budu svima za primer.

- Doista to misliš?
Tomislav Karamarko

Tomislav Karamarko


- Šta?

- Da ću i ja jednoga dana postati predsjednik Hrvatske.

- Zar ti to još niko nije reko?

- Pa i nije...

- Evo ja ti kažem, Tomislave. Ja sam u tvom slučaju Evropska Unija.

- Kako to misliš: Europska Unija?

- Pa čuo si valjda ko mi je prvi čestito.

- Tko?

- Evropska Unija. Službeno. U petnajst do pet.

- Jutros?

- Ne, bre, jutros nego juče popodne.

- Dok su birališta još bila otvorena?

- Pa da.

- Ali kako su znali?

- Šta ima da ne znaju?! Jeste da su se vadili da je bila greška, ali razumem ja njih. Moraju onako diplomatski, da ih ovi Tadićevi kurajberi ne optuže da su namestili izbore.

- Dobro, dobro. Zato si, znači, kazao da si ti meni Europska Unija.

- A šta si ti mislio?

- Pa da mi prijetiš novim integracijama.

- Nema šta da ti pretim. Ima samo da ti nagovestim, a ti da se obraduješ.

- Čemu da se obradujem? Novim neželjenim balkanskim integracijama i asocijacijama? Kako vi Srbi ne razumijete da mi Hrvati ne želimo nikakvu Jugoslaviju?

- Ne mora, Tomislave, da bude Jugoslavija. Nabijem ja Jugoslaviju...

- I ja je nabijem!

- Tako je, brate! Oba je nabijemo. Nabijemo Jugoslaviju i formiramo Tomislaviju!
  • 16x9 Image

    Predrag Lucić

    Rođen je 1964. u Splitu, gdje i danas živi. Jedan je od osnivača i kreatora "Feral Tribunea" - glasila hrvatskih anarhista, protestanata i heretika.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG