Međunarodna saradnja i razmena informacija između bezbednosnih institucija različitih država osnova su za borbu protiv terorizma i nasilnog ekstremizma ali Kosovo se po tom pitanju suočava sa brojnim problemima, ocenjuju zvaničnici vlade i analitičari.
U poslednjem izveštaju Stejt departmenta o terorizmu, navodi se da „nepriznavanje Kosova od strane Srbije i Bosne i Hercegovine ometa učešće Kosova u mnogim regionalnim inicijativama protiv terorizma“.
Ministar unutrašnjih poslova Vlade Kosova, Skender Hiseni, u razgovoru za RSE navodi da su nepriznavanje Kosova od Srbije i Bosne i Hercegovine, kao i nedostatak diplomatskih odnosa sa tim zemljama, glavna prepreka za razmenu informacija i značajnije angažovanje zemlje u borbi protiv terorizma i nasilnog ekstremizma na regionalnom aspektu.
„Sa Srbijom i Bosnom postoji takoreći totalni deficit u razmeni bilo kakvih informacija. Sa drugim zemljama regiona saradnja je dobra. Sa Albanijom imamo tesnu saradnju, dok sa drugim zemljama još uvek mora da se radi. Sarađujemo i sa Crnom Gorom, ali sa Makedonijom je ponekad složenija situacija. U svakom slučaju, Kosovo je otvoreno za saradnju u toj oblasti, ali samo za zvaničnu i ozbiljnu saradnju“, naglasio je Hiseni.
U izveštaju Stejt departmenta se takođe navodi da su „učlanjenje Kosova u mnogim regionalnim i međunarodnim organizacijama, uključujući i Ujedinjene nacije, blokirale zemlje koje ne priznanju nezavisnost Kosova. Nedostatak članstva i nepriznavanje ometa i saradnju oko mnogih pitanja, poput borbe protiv terorizma“.
Skender Perteši, analitičar kosovskog Centra za bezbednosne studije, kaže da su upravo Srbija i Bosna i Hercegovina zemlje koje ometaju Kosovo u regionalnim i međunarodnim inicijativama, te da se radi uglavnom o političkim preprekama.
„Politika je kriva zato što ona može da utiče na borbu protiv terorizma i nasilnog ekstremizma. Pošto Kosovo nije deo regionalni inicijativa, onda je teže da dobijemo pristup informacijama ili da razmeni informacije sa ostalim organizacijama drugih država.“
Inače, Kosovo je prošlog meseca potpisalo sporazum o saradnji sa FRONTEX-om, specijalizovanom agencijom EU za upravljanje granicama i borbu protiv graničnog kriminala, uključujući i ekstremizam.
Ali, s obzirom da Srbija i BiH, kao i pet država članica ne priznaju Kosovo, to sprečava Kosovo da se učlani u međunarodne organizacije, kao što je Interpol.
Ministar Hiseni naglašava da nedostatak saradnje sa takvim organizacijama, kao i sa onim regionalnim, hendikepira Kosovo u borbi protiv terorizma i nasilnog ekstremizma.
„Imamo potrebu pristupa međunarodnoj razmeni informacija. Pre svega kako bi imali informacije o stranim građanima koji ulaze na Kosovo, ali mi te informacije nemamo. Ima mnogo onih koji sa istoka dolaze na Kosovo iz različitih razloga, a za koje, na primer, Interpol možda poseduje kredibilne informacije. Mi nemamo pristup tome zato što ne postoji bilateralna saradnja“, ističe Hiseni.
On dodaje da je Kosovo, što se tiče saradnje sa svojim građanima, imalo velikih uspeha, zbog čega se smatra jednom od država koja se najbolje bori protiv terorizma i nasilnog ekstremizma u Evropi.
Od 2012. oko 300 Albanaca sa Kosova priključilo se u Siriji i Iraku organizacijama koje su međunarodno priznate kao militantne, dok se trenutno u stranim sukobima nalaze njih 70. Veruje se da je oko 50 njih ubijeno.
Facebook Forum