Dostupni linkovi

logo-print

Statistike o nasilju u školama zabrinjavajuće


Škola u Prištini, ilustrativna fotografija

Škola u Prištini, ilustrativna fotografija

Vršnjačko nasilje je evidentno u školama na Kosovu, a najviše u Prištini, pokazuju policijske statistike. Najveći izazov ipak je podizanje svesti samih učenika, ali i školskog osoblja, da prijave nasilje.

U Ministarstvu obrazovanja kažu da se neretko desi da škole ne prijavljuju ovakve slučajeve zbog svoje reputacije. Zbog toga roditelji sve više gube poverenje da će se nešto preduzeti nakon napada na njihovu decu.

Tokom 2015. godine, u Policiji Kosova je prijavljeno 567 incidenata koji su se desili u školama, ili u blizini škola širom Kosova.

Ubistava, srećom, nije bilo, ali je bilo tri pokušaja samoubistva. U 120 slučajeva, nanete su lakše telesne povrede, a u 14 teže. Zabeleženi su i slučajevi koji se tiču posedovanja vatrenog ili hladnog oružja, 56 takvih, dok se ostali prijavljeni slučajevi tiču krađe, podmetanja požara, seksualnog uznemiravanja, posedovanja narkotičkih supstanci, i slično.

Iz Policije Kosova su rekli da je najviše slučajeva prijavljeno u Prištini, te dodaju da su incidenti češći u srednjim, nego u osnovnim školama.

Iz Policije Kosova su rekli da je najviše slučajeva prijavljeno u Prištini, te dodaju da su incidenti češći u srednjim, nego u osnovnim školama. Kako ističu, najveći izazov je podizanje svesti za prijavljivanje incidenata od samih učenika ili od osoblja škole.

Safet iz Prištine je jedan od onih koji nije prijavio slučaj napada na njegovog 13-godišnjeg sina, nakon što mu je grupa momaka ukrala sat i udarila ga.

Safet, iz razloga što ne veruje da će policija ili škola nešto konkretno poduzeti, odlučio je da sam stupi u kontakt sa vršnjakom njegovog sina koji ga je napao.

"Sačekali su mog sina ispred škole, odveli ga u ćošak, skinuli mu sat i zapretili, da će ga prebiti, ukoliko bilo kome prijavi slučaj, da će nam zapaliti kuću i ostale nebuloze. Kasnije sam saznao da mu je otac problematičan tip, mafijaš. Saznao sam njegov broj, zvao ga i pitao zašto je to uradio. Onda se izvinuo, a preko taksiste poslao sat koji je uzeo. Sat je totalno nebitna stvar, samo sam hteo da ga vidim i pitam zašto je to uradio", priča nam Safet.

U Ministarstvu za obrazovanje, nauku i tehnologiju kažu da su statistike o nasilju u školama zabrinjavajuće, te da su iz tog razloga poduzeti konkretni koraci kako bi se vršnjačko nasilje sprečilo. Stupanjem na snagu Protokola za sprečavanje nasilja u školama, uspostavljen je sistem, odnosno baza podataka, preko kojeg učenici mogu da prijave incidente, nasilje i slično.

Merita Jonuzi, koordinator za ljudska prava u Ministarstvu, navodi da se slučajevi ne prijavljuju u dovoljnoj meri:

Škola u Prištini, ilustrativna fotografija

Škola u Prištini, ilustrativna fotografija

"Dosadašnja istraživanja su pokazala da je nasilje obično najprisutnije među vršnjacima. Najčešće u školama sa izuzetno velikim brojem učenika, gde nema dovoljno prostora. Protokol, koji je na snazi, predviđa zakonske i institucionalne odgovornosti svake institucije naspram nasilja u školi. Radi se o odgovornostima samih škola, Ministarstva za obrazovanje, Policije, pravosuđa, sudskog saveta i drugih", navodi Jonuzi, te dodaje:

"U skladu sa Protokolom, izrađena je baza podataka koja je integrisana u sistemu menadžiranja informacija iz škola. Postoji posebni modul gde se redovno mogu prijavljivati slučajevi, incidenti, nasilje. Međutim, još uvek postoji potreba da se taj program više promoviše."

Sociološkinja Maria Berišaj Sylejmani smatra da nepravda i frustracija učenika mogu dovesti do nasilja, te poručuje da škole trebaju da postanu mesto za dijalog i poverenje, kako bi učenici otvorenije mogli da govore o svojim problemima i kako bi se identifikovali uzroci nasilja u školama.

"Mladi u današnje vreme dosta su homofobični, dosta su rasistički nastrojeni, imaju veoma nizak nivo tolerancije. To sve se onda manifestuje nasiljem prema svojim vršnjacima u školi", kaže Berišaj Sylejmani.

Dodaje da su statistike alarmantne i da društvo mora ozbiljnije da se bavi ovim problemom, a to je prevencijom i pronalaženjem uzroka kod samih učenika, u školi, porodici, ali i u samom društvu. Uzroci su višebrojni.

"Razlog može biti karakter učenika, ali i način života. Puno ne favorizujemo dijalog i toleranciju, tako da se cela situacija odražava u društvu na načinu kako se učenici i ljudi ponašaju jedni prema drugima. To je opšti problem u društvu, a ne samo kada pričamo o nasilju", zaključuje Maria Berišaj Sylejmani.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

XS
SM
MD
LG