Dostupni linkovi

logo-print

State Department o Srbiji: Homofobija i diskriminacija


Romi u Jabučkom ritu

Romi u Jabučkom ritu

Korupcija na svim nivoima, homofobija i diskriminacija Roma neki su od najvećih problema u srpskom društvu, navodi se u godišnjem izveštaju američkog Stejt dipartmenta.

U analizi Stejt dipartmenta za 2011. godinu kaže se da u Srbiji i dalje postoji korupcija na više nivoa vlasti, u zdravstvu, prosveti i policiji, da je sudski sistem neefikasan i da se to najbolje očitava u suđenjima koja dugo traju, kao i predugom pritvoru u kome borave osumnjičeni pre početka procesa. Srpska Vlada preduzima korake da bi se gonili zvaničnici u policiji ili u drugim delovima Vlade, jedino ako se optužbe protiv njih javno iznesu, navodi se u izveštaju.

Nemanja Nenadić, iz organizacije Transparentnost Srbija, izjavio je za RSE da i ova slika stanja u Srbiji pokazuje da je korupcija sistemski problem i da su potrebne hitne akcije kako bi se smanjio njen uticaj u društvu.

“Ta borba bi mogla da bude znatno efikasnija jer za to imamo preduslove. Većina propisa postoji ali vrlo često nedostaje to da se oni sprovedu u delo. Korupcija nije od juče i ne može se reći da nije bilo nikakvih rezultata, daleko od toga, medjutim očigledno je da nije učinjen krupan iskorak.”

Kako se navodi u izveštaju Stejt dipartmenta, veliki broj posmatrača tvrdi da postoje brojni slučajevi korupcije, policijskog maltretiranja i drugih zloupotreba koje nisu prijavljene i nisu kažnjene.

Čedomir Čupić, iz Agencije za borbu protiv korupcije, smatra da je najveći problem nedostatak političke volje za njeno suzbijanje.

“Zato što je u ovdašnjem političkom životu još dominanatan lični i grupni interes. U svesti ljudi koji se bave politikom još dominira to da kada dobiju vlast prvo namire sebe i svoje partije. Tako da je to problem koji se empirijski pokazuje, i onda imamo ovakvo stanje u državi.”

Snažan pritisak

Kritike iz Evrope i medjunarodne zajednice na stanje korupcije u Srbiji vrlo su česte, a takvi tonovi preovladjuju i u izveštajima domaćih i svetskih nevladinih organizacija.


Nemanja Nenadić kaže da je to neka vrsta garancije da će Srbija morati ozbiljnije da se pozabavi borbom protiv korupcije.

“Sasvim je sigurno da će postojati snažan pritisak i spolja i iznutra da se u toj oblasti učine neke važnije promene. Evidentno je da će Srbija pod nekom vrstom nadgledanja biti još veoma dugo, u svakom slučaju bar do eventualnog ulaska u Evropsku uniju”, ocenjuje Nenadić.

Čedomir Čupić veruje da bi najveći proboj bio napravljen ako bi se Agenciji za borbu protiv korupcije dodala istražna funkcija.

“Na taj način bi se povećala borba protiv korupcije i oporavili državni organi. Posebno policija, sudstvo i tužilaštvo. U istragama kojim bi se bavila Agencija niko ne bi imao imunitet jer korupcija je jedna opaka pojava. Kada su u pitanju koruptivna dela imunitet ne bi imali ni poslanici, ni ministri, ni šef države, a da ne govorim o policiji i pravosudju. Jedino tako bi mogla da se vodi efikasna borba protiv korupcije”, kaže Čupić.

Stejt dipartment u izveštaju je ocenio i da su diskriminacija i društveno nasilje protiv manjina u Srbiji i dalje prisutni, kao najugroženija etnička zajednica navedeni su Romi, dok je kao ozbiljan problem navedeno i nasilje prema LGBT populaciji.

Maja Mićić, iz Inicijative mladih za ljudska prava, zaključuje da i taj izveštaj pokazuje da je neophodno da se problemi reše na nivou institucija i da se zakoni primenjuju.

“Dokle god ne dobijemo političku volju za sistemsko rešavanje tih pitanja bojim se da ništa nećemo promeniti. Ako neki političar kaže da je za poštovanje ljudskih prava to bi trebalo da pokaže tako što će se priključiti Paradi ponosa. Na taj način se prelazi sa reči na dela”, naglašava Maja Mičić.

Kao dobre strane stanja ljudskih prava u Srbiji u izveštaju Stejt dipartment navodi da u toj državi ne postoje politički zatvorenici, kao i da nije bilo slučajeva nestanka osoba koji bi bili politički motivisani.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG