Dostupni linkovi

logo-print

Šta to beše antifašizam


Međunarodni dan borbe protiv fašizma, Beograd, 9. novembar 2011.

Međunarodni dan borbe protiv fašizma, Beograd, 9. novembar 2011.

Relativizacija antifašizma i rehabilitacija četničkog pokreta doveli su do toga da se u Srbiji osnovne vrednosti na kojima se temelji savremena Evropa dovode u pitanje. Klerofašističke i neonacističke organizacije ne samo da nisu zabranjene, već neke od njih prerastaju u političke partije. Ne čudi zato da će se retko ko od građana setiti Međunarodnog dana borbe protiv fašizma.

Retko je ko u centru Beograda zastao pored transparenta sa natpisom „Antifašizam je moj izbor“, koje su povodom Međunarodnog dana borbe protiv fašizma razvili aktivisti nevladine organizacije Žene u crnom. I baš niko nije znao da nam kaže da je spomenik koji na tom mestu stoji godinama unazad posvećen obešenim antifašistima u Drugom svetskom ratu.



A oni koji su do poglavlja o Drugom svetskom ratu stigli danas u Srbiji uče o dva pokreta koja su se borila protiv fašizma, čime je poslednjih godina radikalno promenjena perspektiva o tome koji je vodio oslobodilački rat u tadašnjoj Jugoslaviji.

„Pominjemo i jedan i drugi pokret kao antifašistički, s tim da i jedan i drugi kreću sa različitih ideoloških osnova, i na tome pravimo razlike. Mislim da bi tom temom trebalo da se bavimo kao istoričari, a ne šta kome odgovara za dnevno-političke svrhe. To je ono što je danas problem“, navodi profesorka Treće beogradske gimnazije Biljana Mijailović.

Međunarodni dan borbe protiv fašizma, Beograd, 9. novembar 2011.

Međunarodni dan borbe protiv fašizma, Beograd, 9. novembar 2011.

Ovakvom promenom sadržaja nastave i udžbenika istorije, uz skoro usvajanje zakona i zvanično je rehabilitovan četnički pokret, a osnovne vrednosti na kojima se temelji savremena Evropa dovedene su u pitanje.

Dok i sami na ovaj dan organizuju zvanične manifestacije, istoričarka Branka Prpa podvlači da su predstavnici vladajuće elite ti koji su odgovorni za relativizaciju antifašističke borbe:

„Ono što jeste i što treba da bude baština antifašističke borbe jeste pobeda humanističke ideje, pobeda nad onima koji su ništili samu ideju čoveka i čovečanstva. Ta osnovna baština Evrope je kod nas ušla u jednu konfuznu interpretaciju i jednu upotrebu koja je, malo je reći strašna, ali u svakom slučaju sramna,“ kaže Prpa.

Gde je prag odgovornosti

Među retkima koji su se u Srbiji potrudili da podsete na žrtve nacizma je nekolicina učenika Treće beogradske gimnazije, koji su u Istorijskom muzeju organizovali radionicu na temu Beograda u Drugom svetskom ratu. Za RSE kažu da njihovi vršnjaci danas malo znaju o tom periodu istorije.



Kao rezultat neznanja, ali pre svega atmosfere u društvu, crvene ruže na spomenik obešenim antifašistima u Beogradu položilo je svega desetak aktivistkinja i aktivista nevladine organizacije Žene u crnom. Čuvala ih je daleko brojnija policija.

„Mi smo se već toliko navikle na tu militarizaciju naših uličnih akcija, koja je u stvari jedan od znakova da u ovoj zemlji nije bilo neke promene. Brane nas od klerofašističkih i neonacističkih organizacija. Povodom današnjeg dana smo ponovo zatražile da se one zabrane, ali Ustavni sud i nedležne institucije to uporno ne žele da urade zato što ne postoji politička volja,“ rekla je aktivistkinja Žena u crnom Staša Zajović.

Ovaj dan Žene u crnom, uz Art Kliniku iz Novog Sada iskoristile su da podsete i na žrtve jednog zločina iz novije istorije koji se u Srbiji još uvek negira – srebreničkog genocida.

Postavljanjem i prelaženjem preko simboličnog praga na kojem je utisnut broj žrtava, zatražili su od vlasti istupi ka istini i pozvali građane na solidarnost i saosećanje.

„Pokrećemo pitanja gde je odgovornost, dokle je prag, kako ga preći. Začikavamo da vidimo šta će se desiti jer ovo već stvarno traje i više od dvadeset godina,“ kaže Nikola Džafo iz Art Klinike.

Nije im dozvoljeno da „srebrenički prag“ pričvrste i ostave ga kao znak sećanja na srebreničke žrtve, baš kao što se vlasti već godinama oglušuju o njihove zahteve za podizanjem spomenika.
  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG