Dostupni linkovi

logo-print

Šta posle loših vesti iz Brisela


Zastava Evropske unije i zemalja članica - ilustracija

Zastava Evropske unije i zemalja članica - ilustracija

Srbiju posle 9. decembra čeka sve ono što nije uradila pre odlaganja odluke o kandidaturi, da reši niz pitanja koja su teža i ranjivija od samih tehničkih pregovora za članstvo u EU. Hoće li zvanični Beograd biti spreman na te korake ili može doći do promene proevropske politike?

Srpske vlasti imaju pred sobom devet nedelja da polože popravni. Pod uslovom da ostvari napredak u dijalogu sa Prištinom i sprovede do sad dogovoreno Srbiji bi lideri EU mogli da odobre status kandidata u februaru i potvrde to na samitu početkom marta. Ali hoće li Srbija proći kroz ta odškrinuta vrata ili će i ova nova šansa biti propuštena pilika?

Ne treba raspravljati o promeni pravca Srbije posle odlaganja dodeljivanja statusa
kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, već pristupiti rešavanju problema, kaže direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milica Delević.

“Mi smo taj put odabrali zbog sebe smatrajući da nastavak reformskih procesa i rešavanje pitanja jeste nešto što je u našem interesu. I da budemo svesni da i rešavanje tih otvorenih pitanja jeste u našem interesu, a ne u interesu samo toga da neko u EU kaže da smo jedan probem rešili”, kaže Delevićeva.

Milica Delević

Milica Delević

No, upravo zbog načina na koji je rešavala probleme Srbija se i našla na popravnom ispitu. Da razloga nema mnogo za optimizam govori i predviđanje potpredsednika Vlade za evropske integracije u ostavci Božidara Đelića, koji se na odstupanje sa funkcije odlučio upravo zbog vesti koje su 9. decembra saopštene Beogradu. On misli da kandidatura nije izvesna ni u martu.

Milica Delević na ovu mogućnost koju iznosi njen dojučerašnji pretpostvljeni kaže da će Beograd tražiti modalitete za rešavanje otvorenih pitanja koji mogu više da zaštite interese Srbije.

“Ako pod politikom “I Kosovo i Evropa” podrazumevamo da sačekamo trenutak da se zemlje u EU koje su priznale Kosovo, a koje su u većini,
predomisle pa da onda nastavimo sa procesom evropskih integracija onda nećemo nikada nastaviti taj proces. Ako politiku “I Kosovo i Evropa” shvatamo kao borbu da zaštitimo Srbe na Kosovu, imovinu na Kosovu, kulturno – istorijske spomenike na Kosovu, i ono što smatramo svojim legitimnim interesima na Kosovu, i da paralelno idemo putem evropskih integracija onda ta politika nije isključena”, objašnjava Delevićeva.

Od materijalne oskudice do oskudice vrednosti

Ovako nešto bi moglo da se tumači i kao novo polazište politike “I Kosovo i EU”. Insistirajući na nepostojećem suverenitetu nad Kosovom, trpeći kritike zbog toga i u delu opozicije i domaće javnosti, vlasti su zemlju u udaljile od cilja koji je pre par meseci izgledao tako dostižan.

Predsednik države Boris Tadić, koji je u poslednjem trenutku pozvao Srbe na severu Kosova da uklone barikade, koje su oni uklonili pa ponovo postavili dan uoči briselske odluke, i nakon 9. decembra tvrdi da politika “I EU i Kosovo” nije bila pogrešna. Što znači da od nje neće odustati. Kako će onda zemlju uvesti u EU. Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta Tadićeve Demokratske stranke ipak nema dilemu da Srbija neće odustati od EU.

“Da li mi možemo u geopolitčkom pogledu da odustanemo od tog projekta – ne možemo”, rekao je on.

A može li se očekivati neka nova ideja od onih koji ne odustaju od stare maksime.
Za prelaznu ocenu u martu jako je važno da se izuzetno odgovorno nastavi dijalog sa Prištinom, kaže Sonja Liht, predsednica Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova.

„To podrazumeva i da otvorena kancelarija za primenu dogovora počne i da primenjuje sve ono što je dogovoreno. Važno je da kosovski Srbi, i severno i južno od Ibra, budu uključeni u taj proces, izuzetno je važno da učinimo sve kako bismo reformski proces, koji smo započeli i koji je pozitivno ocenjen, nastavili“, predlaže Sonja Liht.

No, svakako je indikativno i to što je predsednik Tadić dan nakon odluke Brisela krenuo u još jednu od svojih kampanja ovoga puta promovišući ekonomiju kao ključni prioritet. Kako protumačiti njegovu poruku „ekonomija je najvažnija a ne Kosovo“? Ekonomista Miodrag Zec kaže da ekonomska pitanja jesu na dnevnom redu ali da se stvari moraju potpuno drugačije pozicionirati.

„Ako će Srbiji put u Evropu biti takav da vi registrujete kola svaka dva dana i da na svaku gumu lepite po neku nalepnicu koju neki partijski čovek proizvodi onda je to besmislena reforma. Drugo što ja zameram našem establišmentu je što je razvio jedan utisak i celi evropski kontekst stavio u kontekst da ćemo mi dobiti neki novac i da ćemo biti izdržavano društvo“, kaže Zec.

I na kraju hoće li hladan tuš iz Brisela doprineti rastu evroskepticizma i da li je ovo još jedna u nizu propuštenh prilika.

Univerzitetski profesor Jovan Komšić kaže da ako se Srbija i dalje bude držala daleko od nade i šanse da uđe u društvo tržišnih demokratija tada može negativna dijalektika krize da proradi.

“I da iz materijalne oskudice uđemo u oskudicu vrednosti i ideja, i vratimo se pre dve decenije viđenim obrascima”, kaže Komšić.
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG