Dostupni linkovi

logo-print

Šta pozitivna diskriminacija znači za Srbe na severu Kosova


Albert Rohan

Albert Rohan

Kao što su najavili iz Brisela, Prištinu i Beograd očekuju teške odluke u budućnosti.

Dok pojedini domaći i strani analitičari kažu da se priprema teren da se severu pruži proširena autonomija nekadašnji zamenik bivšeg specijalnog izaslanika UN-a za status Kosova, Albert Rohan, u izjavi za RSE kaže da je nemoguće da se severu pruži rešenje koje nije u skladu sa Ahtisarijevim planom.

“Ne vidim šta bi njima moglo više da se pruži. Takođe, mislim da ne bi bilo ispravno da imamo dve klase Srba na Kosovu – oni na severu sa regionalnom autonomijom, i oni na jugu koji žive pod drugačijim statusom”, kaže Rohan.

Ahtisarijev plan predviđa formiranje opštine Severna Mitrovica sa proširenim nadležnostima za visoko obrazovanje, uključujući tu registraciju i izdavanje licence obrazovnim institucijama, upošljavanje, isplatu plata i obuku nastavnog osoblja i rukovodećeg kadra.

Inače, opštine na Kosovu, po Ahtisarijevom planu, imaju pravo da sarađuju sa Srbijom, a ta saradnja može da poprimi i oblik obezbeđenja finansijske i tehničke pomoći od strane srpskih institucija.

Rohan je izrazio bojazan da bi dodatna prava Srbima na severu dovela do pozitivne diskriminacije, a što bi za Srbe u centralnom delu Kosova podrazumevalo negativnu diskriminaciju.

Ranđel Nojkić, jedan od srpskih predstavnika sa centralnog Kosova, navodi da Srbi koji žive u tom delu ne bi prihvatili diskriminaciju u odnosu na one na severu.

„Ukoliko bi se desilo da ta prava znače da oni ne učestvuju u institucijama, a istovremeno Srbima iz centralnog dela bi se ograničilo pravo učešća vezano za garantovan broj Srba, onda bi to bilo štetno i Srbi se sa takvim nečem ne bi složili“, kaže on.

Srbi na severu, međutim, već godinama odbijaju Ahtisarijev plan ili bilo kakvu saradnju sa zvaničnom Prištinom.

Adrijana Hodžić, šefica administrativne kancelarije Vlade Kosova u severnom delu Mitrovice, locirana u multietničkom naselju Bošnjačka mahala, u izjavi za RSE navodi da je suprostavljanje Beograda prema Ahtisarijevom planu prouzrokovalo da tamošnje stanovništvo bude protiv ovog plana. Ona dodaje da su srpske strukture istovremeno proširile pogrešne informacije u vezi ovog plana.

„Obični građani na severu ne mogu sami odlučivati o tome. Znate da imamo srpske strukture na severu koje šire dezinformacije u vezi Ahtisarijevog plana. Nama su potrebne političke odluke pre sprovođenja ovog plana“, kazala je ona.

Da ne postoji želja Srba da se integrišu u kosovske institucije, govori nam i sledeća anketa:

„Da treba da živimo ipak odvojeno, obzirom da ne umemo da se dogovorimo, da se složimo, treba. Znači zasebne opštine, sa zasebnim ingerencijama. Kad bi mogli da se dogovorimo, u redu, ali ovako bolje da se držimo po strani“, ističe Ivana Janković.

„Niko ne može da otuđi ono što je naše i niko nema prava da se meša jer ja smatram da je ovo i dalje i da će ostati deo naše teritorije. Prema tome neka oni te njihove zakone sprovedu u nekoj drugoj državi a ne ovde kod nas“, smatra Milorad Stojanović.

"Ja smatram negativnim potezom integraciju sa Kosovom. Prvo zato što ja njima puno ne verujem, i to je nemoguće postići sada. Ja razumem da se o nekim stvarima treba razgovarati i pregovarati, da ne bude to, što kažu, na konac, ali zasad nije sazrela situacija za to“, navodi Jovan Nikolić.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radila kao dopisnik Radiotelevizije Kosovo. Radiju Slobodna Evropa se pridružila u maju 2010. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG