Dostupni linkovi

logo-print

Šta povezuje Baku i Beograd


Spomenik diktatoru, bivšem azerbejdžanskom predsedniku Hajdaru Alijevu, u beogradskom parku Tašmajdan

Spomenik diktatoru, bivšem azerbejdžanskom predsedniku Hajdaru Alijevu, u beogradskom parku Tašmajdan

Srbija se poslednjih meseci sve više zadužuje, a prilikom uzimanja kredita ne obazire se dovoljno na političke aspekte koji se pre svega tiču zemalja od kojih se pozajmljuje novac. Tako Beogradu nije bio problem da uzme kredit i prima donacije od Azerbejdžana, zemlje koja je često kritikovana zbog autoritarne vladavine.

“Zašto je u Bakuu planula ljubav prema Beogradu” jedno je od pitanja koje se nametnulo nakon što je Azerbejdžan posle donacija većih od tri miliona dolara odobrio Srbiji i kredit za izgradnju kraka auto puta Ljig – Preljina na koridoru 11 od 370 miliona dolara. A počelo je sa donacijom za uređenje beogradskog parka Tašmajdan, za šta je uslov bio postavljanje bronzanog spomenika diktatora, bivšeg azerbejdžanskog predsednika Hajdara Alijeva. Poslednja donacija bila je za obnovu Bajrakli džamije u Beogradu i crkve Svete Petke u Novom Sadu.

Ljudi koji posmatraju ovo sa strane veruju da Azerbejdžan želi da razvije čvrste veze sa Srbijom. To bi moglo biti jedno objašnjenje, kaže Kenan Alijev iz azerbejdžanskog servisa RSE.

“Azerbejdžan, na primer, takođe ima veoma dobre odnose sa Gruzijom, ali Srbija nije Gruzija, nije neposredni sused Azerbejdžana. Ali, na političkom nivou, jasno je da je Azerbejdžan na istoj liniji sa Srbijom po pitanju Kosova. Ovo je iz razloga što se i sam Azerbejdžan suočava sa istim unutrašnjim problemom,” kaže Alijev.

Devizne rezerve od preko 40 milijardi dolara, koje potiču pre svega od izvoza nafte, omogućavaju najvećoj privredi na Kavkazu da investira u inostranstvu, kažu zvaničnici Azerbejdžana, zemlje koja je prvi primer dinastičkog transfera vlasti u zemljama bivšeg SSSR-a.

O kreditu datom Srbiji, kao drugom po visini koji je Azerbejdžan odobrio, pisao je nedavno američki analitički centar “Evroazijanet” u tekstu “Šta je sa Bakuovom srpskom vezom?” gde je izbor Srbije kao zajmoprimca bio enigma za autora za razliku od Gruzije koja je dobila najveći kredit za šta je po istom izvoru Baku imao jasan strateški razlog.

Jedno od objašnjenja koja su ponuđena u tom tekstu je da bi velika azerbejdžanska preduzeća povezana sa tamošnjom vladom u Srbiji mogla da dobiju povoljnije uslove poslovanja. Kredit je dat po kamati od četiri odsto, na 15 godina, sa grejs periodom od tri godine, a na izgradnji autoputa biće zajednički angažovane srpske i azerbejdžanske firme. Svojevremeno je srpski ministar ekonomije Nebojša Ćirić rekao da je izostanak tendera normalna stvar.
Bivši predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev na otvaranju obnovljenog parka Tašmajdan u Beogradu, jun 2011.

Bivši predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev na otvaranju obnovljenog parka Tašmajdan u Beogradu, jun 2011.


„I mislim da su to vrlo povoljni uslovi. Ono što je takođe važno je da su projekti završeni i da je ovaj novac praktično odmah na raspolaganju“, naveo je on.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, kada je u februaru potpisao u Bakuu Sporazum o zajmu te zemlje za izgradnju deonice Koridora 11, poručio je da je učinjen značajan korak u pravcu čvršćeg ekonomskog povezivanja Srbije i Azerbejdžana i da su značajna sredstva koja je azerbejdžanska vlada odvojila iz svojih državnih fondova pod uslovima koji su daleko bolji od tržišnih.

"Obično, kada su izvođač radova i kreditor predstavnici iste zemlje, kamatna stopa na zajam je niska", rekao je tada zvaničnik azerbejdžanskog Ministarstva za ekonomski razvoj Sahil Babajev.

Poslovanje lakše sa vladama slične reputacije

Kenan Alijev iz azerbejdžanskog servisa Radija Slobodna Evropa kaže da se tu za mnoge posmatrače postavlja pitanje transparentnosti odobrenog kredita.

“Azerbejdžan je bogat naftom i izvorima gasa tako da Baku investira sve te milione dolara u različite zemlje. Ukoliko šansa za investiranje postoji i u Srbiji – Baku koristi tu svoju šansu i investira u Srbiju. Naravno, ovde se postavlja pitanje transparentnosti tih investicija – zašto baš ta firma, zašto Srbija, zašto baš sada, može li Srbija otplatiti taj kredit? Azerbejdžan je rangiran veoma nisko na listi Transparency International's i jedna je od zemalja sa najvisim stepenom korupcije. Čini se da Azerbejdžan gleda na Srbiju kao na potencijalnog ekonomskog partnera. Da li će to za Azerbejdžan biti profitabilno? Ne znam. Mislim da se, kada je vlada Azerbejdžana u pitanju, sve svodi na ostvarivanje dodatnog profita. Vladama koje nemaju dobru reputaciju kada je reč o poslovanju lakše je da sarađuju sa vladama slične reputacije,” kaže Alijev.

Ekonomista Aleksandar Stevanović misli da pitanje o kreditu za izgradnju autoputa zapravo i nije za azerbejdžansku već srpsku vladu.

„Ako nama ne smeta da gledamo njihovog diktatora u parku što bi se to nekog drugog ticalo. Dali su nam pare da bismo njemu digli spomenik usred Beograda. I znam da bi 90 posto ljudi u Srbiji to podržalo i mislilo bi da je to promućurna spoljna politika. Kada je reč o kreditu za autoput tu bi naša vlada trebalo građanima da položi račune koliko kredit košta jer jedno je cena kamate koja je relativno povoljna pogotovu za zemlju kao što je naša, a drugo je da li vi zbog toga što dobijate povoljnu kamatu plaćate skuplje izvođače. Verovatno bi krivica bila ako smo mi pristali da sklopimo neki sporazum gde je de facto neto cena gradnje viša nego što bi bila u nekom drugom režimu. Inače ne vidim problem uzimanja kredita od Azerbejdžana“, rekao nam je Stevanović.

Bliska politika

Robna razmena Srbije i Azerbejdžana u prva tri meseca 2012. godine od 4,346 miliona dolara bila je mnogo veća nego u toku cele 2011, podaci su Privredne komore Srbije. Ambasador Azerbejdžana u Beogradu Eldar Hasanov je u jednom intervjuu rekao da preduzeća iz njegove zemlje žele da grade veliku luku na Dunavu, da učestvuju u privatizaciji drugih luka i preduzeća, kao i da ulažu u energetiku.
Hejdar Alijev

Hejdar Alijev


Šta povezuje Baku i Beograd. Osim što je organizacija BIRODI za izveštavanje uticajnih medija u Srbiji između dva kruga predsedničkih izbora zbog favorizovanja kandidata Demokratske stranke Borisa Tadića i količine nekritičkog izveštavanja navela da se mogu uporediti samo sa medijima u Azerbejdžanu i Tadžikistanu.

Kada je počelo sa Tašmajdanskim parkom, gde se spomenik diktatoru Alievu našao pored onog srpskom piscu Miloradu Paviću, jedan od onih koji su tada reagovali pisac Saša Ilić kaže da nije ni očekivao da će ta priča o odnosu Srbije i Azerbejdžana otići tako daleko.

„Meni se čini da iza svega toga stoji ta neka paralelna bliska politika koju je vodio Tadić u odnosu prema Kosovu i Evropi i azerbejdžanskog predsednika Alieva kada je u pitanju odnos prema republici Nagorno-Karabah. Ja mislim da je to suština tog odnosa, iz toga proističe sve i bivši predsednik Tadić je rekao da je pre nekoliko godina Srbija sa Azerbejdžanom stupila u viši stupanj odnosa, a taj viši stupanj odnosa podrazumeva i sve ovo što se događa dalje“, zaključuje Ilić.

A upravo u ovim danima je parlament Azerbejdžana velikom većinom odobrio predsedniku države Ilhamu Alijevu i njegovoj supruzi doživotni imunitet od krivičnog gonjenja za dela počinjena tokom obavljanja državničke funkcije. Prenoseći ovu vest američka agencija AP navela je da Alijeva, koji je po četvrti put predsednik države, i njegovu porodicu, opozicija često optužuju da koriste "poluge vlasti" za gomilanje velikog bogatstva, što novinari zbog autoritarne vlasti u Azerbejdžanu nisu u mogućnosti da ispitaju.
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG