Dostupni linkovi

logo-print

Šta čeka Vojvođane nakon promene vlasti?


Zgrada Skupštine Vojvodine

Zgrada Skupštine Vojvodine

Po konačnim rezultatima pokrajinskih izbora u Vojvodini Srpska napredna stranka (SNS) dobila je šezdeset i tri mesta od ukupno sto dvadeset koliko Skupština Vojvodine broji. Ovo je ujedno i kraj koalicije okupljene oko Demokratske stranke (DS) koja je od dvehiljadite kreirala pokrajinsku politiku. Hoće li ova promena doneti bolji položaj Vojvodini i njenim građanima?

Apsolutna većina Vučićevih naprednjaka u Skupštini Vojvodine iz temelja menja odnose snaga u toj instituciji. Demokratska stranka koja je od dvehiljadite bila kičma svake vladajuće većine u Vojvodini, obično uz partnerstvo sa Ligom socijaldemokrata Vojvodine i Savezom vojvođanskih Mađara, sada ima samo deset predstavnika u novom sazivu pokrajinskog parlamenta.

Iako bi Srpska napredna stranka mogla i sama da oformi pokrajinsku Vladu, ona će prema rečima potpredsenika stranke Nebojše Stefanovića, ipak se odlučiti za širu koaliciju.

„Mi ćemo nastaviti da radimo i dalje intenzivno i jako, i potrudićemo se da imamo u Vojvodini nešto širu koaliciju ne zato što nam treba podrška, jer mi u pokrajini imamo natpolovičnu većinu, već zato što nam je bitno da imamo stabilnost i da uključimo što više faktora koji mogu doprineti tome da se tamo radi još više i još bolje“, rekao je Stefanović.

Naprednjaci su za sad samo Savez vojvođanskih Mađara imenovali javno kao partnera o ostalima se još ne govori. Ovoj mađarskoj stranci ponuđeno je mesto predsednika Skupštine Vojvodine. Iz SVM-a kažu da za Vojvodinu bi bilo najbolje kada bi i Liga socijaldemokrata Vojvodine bila deo nove većine.

Politikolog Duško Radosavljević na naše pitanje kako će izgledati nova većina, kaže da je izvesno da će osim Čankove stranke u toj kombinaciji se naći i Socijalistička partija Srbije. On dodaje da Liga je neophodna za promenu imidža naprednjaka u pokrajini.

„Glavni razlog za poziv na ulazak Lige u ovu koaliciju jeste da to više liči na demokratsku, proevropsku, reformsku koaliciju i da se malo spere sa sebe taj obol partije koja je antivojvođanska. Naravno kasnije to je i priprema za malo šire koalicije SNS i LSV na lokalu, pa možda čak i u republičkoj skupštini. Sa druge strane to je malo i kupovine Lige i za gradsku koaliciju. Nema tu neke velike ljubavi ili razumevanja prema specifičnim partijskim programima već je reč o partijskim interesima“, naglašava Radosavljević.

Aleksandar Popov

Aleksandar Popov

On dodaje da će finansiranje i nadležnosti Vojvodine biti među kjlučnim pitanjima u narednom periodu. Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov dodaje da će uz ovu listu tema pridružiti i status pokrajine čim na dnevni red dođe promena Ustava Srbije.

„Jedna stvar koja čeka da se uradi evo već deset godina od donošenja Ustava, a to je jedan od grehova bivše vlasti, jeste donošenje zakona o finansiranju Vojvodine. To su najviše nabijali na nos Demokratskoj stranci iz SNS, i obećali su da će to biti među prvim stvarima koju će uraditi. Druga stvar je promena Ustava. To će biti vruć kesten u svakom slučaju. To može otvoriti pitanje teritorijalne organizacije vlasti, odnosno pitanje autonomije i decentralizacije. Ja vas podsećam da prema Ustavu Vojvodina ima svega dve izvorne nadležnosti: da sama definiše svoj grb i svoju zastavu. Sve ostalo zavisi od zakona“, isitče Popov.

Ipak, politikolog Dušan Spasojević ne očekuje neke da pitanje statusa i nadležnosti Vojvodine bude na političkoj agendi.

„Naravno to je sada pitanje vremena, ali ako bi došlo do otvaranja pitanja promene Ustava onda bi Vojvodina mogla da se vrati na političku agendu, ali mislim da za sada to nikome nije u interesu, a da stranke koje bi mogle da predstavlju vojvođansko pitanje nemaju dovoljno snage da to stave na vrh političke agende“, smatra Spasojević.

On dodaje da će takozvano vojvođansko pitanje pre svega biti artikulisano kroz pitanje položaja nacionalnih manjina u Srbiji.

„Verovatno će jedan deo kritika Evropske unije biti usmeren na položaj nacionalnih manjina i to smo videli u proteklom periodu da su primedbe stizale iz Hrvatske, Bugarske, Rumunije pa će u tom smislu biti predstavljeno vojvođansko pitanje, i to jeste nešto na šta će SNS biti po prilično osetljiv i pokušaće da ih suzbije u samom startu ali načelno gledano u nekom širem smislu čitava stvar formalno se neće mnogo menjati jer SNS to vidi kao neku vrstu Pandorine kutije i zato će pokušati što manje da se bavi ovom temom“, ističe Spasojević.

Po važećim propisima vojvođanska skupština mora da održi konstitutivnu sednicu do početka juna a nakon toga da izabere novu Pokrajinsku vladu.

  • 16x9 Image

    Norbert Šinković

    Diplomirao je na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Radijskim novinarstvom počinje da se bavi još u srednjoj školi. Od 2011. dopisnik RSE.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG