Dostupni linkovi

logo-print

Šta će Stepinac u Evropskom parlamentu?


Zgrada Evropskog parlamenta

Zgrada Evropskog parlamenta

Izložba u Evropskom parlamentu o kontroverznom hrvatskom kardinalu Alojziju Stepincu, postavljena na inicijativu hrvatske desne evroparlamentarke i oštar protest srpskog ministarstva spoljnih poslova upućen čelnicima evroparlamentaraca, mogli bi dodatno zategnuti odnose između Srbije i Hrvatske.

Na upit Radija Slobodna Evropa evroposlanica Hrvatske seljačke stranke Marijana Petir odgovorila je da ne očekuje bilo kakvu zvaničnu reakciju tela Evropskog parlamenta na protestnu notu koju je Srbija uputila zbog izložbe o Stepnicu jer Srbija nije članica Evrpske unije, ali i zato što je, kako tvrdi, Evropski parlament bio upoznat sa sadržajem izložbe za čije organizovanje je dao sva odobrenja. Petir dalje navodi da je “život i djelovanje Alojzija Stepinca ‘čist kao suza’, a da bi za Srbiju bilo bolje da se umesto protestnih nota “počne baviti sobom i svojom domaćom zadaćom ukoliko želi nastaviti svoj europski put”.

Ante Pavelić i Alojzije Stepinac

Ante Pavelić i Alojzije Stepinac

Evroposlanica Petir zatim zaooštrava kritiku Srbije:

“Srbija nažalost ne poštuje prava nacionalnih manjina, a nad hrvatskom nacionalnom manjinom provodi sustavnu diskriminaciju... Srbija ne surađuje s Haaškim sudom..., a rehabilitirala je i četničkog vojvodu i zločinca Dražu Mihailovića, što samo pokazuje da Srbija više drži do svojih zločinaca nego do stvarnog pomirenja sa susjedima... Srbija krši međunarodno kazneno... pravo i uzima si ovlasti malog Haaga čime pokazuje da želi biti 'dežurni policajac' u tom dijelu Europe... Bl. Alojzije Stepinac je za hrvatski narod i za Katoličku Crkvu već svet! I Srbija, ali niti bilo tko drugi to ne može promijeniti”, odgovorila je Marijana Petir.

Izložba u sedištu Evropskog parlamenta, koju je uz pomoć Evropske narodne partije upriličila evroposlanica Marijana Petir, a na čijem otvaranju je bila i potpredsednica Evropskog parlamenta Mejrid Medginis, kao i predstavnici Zagrebačke nadbiskupije, kardinala Alojzija Stepinca prikazuje kao jednog od najvećih humanitaraca svog doba koji je, kako tvrde organizatori izložbe, spasao 27 hiljada srpske dece i ratne siročadi”.

Zbog "Hrvatski svetac kardinal Stepinac" u Evropskom parlamentu, Srbija je uputila protestna pisma čelnicima Evropskog parlamenta, a o tome će biti obavešten i izvestilac za Srbiju Dejvid Mekalister.

U tim notama se ukazuje na neprihvatljivost organizovanja izložbe kojom se veliča lik i delo kardinala Stepinca, koji se tu predstavlja kao "istinski biser Katoličke crkve i hrvatskog naroda", a koga srpski narod i Srpska pravoslavna crkva smatraju odgovornim za masovne zločine protiv srpskog i drugog nehrvatskog življa tokom Drugog svetskog rata na području takozvane Nezavisne Države Hrvatske.

Poslanik Evropskog parlamenta iz Rumunije Viktor Boštinaru, osudio je organizaciju izložbe i konferencije o Stepincu i najavio da će od predsedništva Parlamenta tražiti da se ovakvi događaji više ne održavaju u ovoj instituciji.

Preterana reakcija Srbije na neuobičajen i neprimeren potez jedne od hrvatskih predstavnica u Evropskom parlamentu. Tako okolnosti izazvane izložbom i konferencijom “Hrvatski kardinal Stepinac” komentariše za naš radio analitičar i bivši ambasador Hrvatske u Vatikanu Ivica Maštruko. On podvlači da je poslanica Marijana Petir pod krovom Evropskog parlamenta sprovela “postupak agitovanja na isključivo ideološkim i verskim osnovama”:

“Da budem jasan: što se tiče samoga postupka europarlamentarke – neuobičajen je i za praksu Evropskog parlamenta trebao bi biti neprihvatljiv. S druge strane pak, reakcija na takav jedan potez hrvatske europarlamentarke iz Ministarstva vanjih poslova Srbije mislim da je prenaglašena i pretjerana. Mislim da se to moglo riješit i bez ovih protestnih nota, pismom upozorenja, jednim pismom, rekao bih, civilizacijski opravdanim, ali bez ovih diplomatskih akcija”, ocenjuje Maštruko, koji ne očekuje da će na sličan način reagovati Ministarstvo inostranih poslova Hrvatske:

“Ne vjerujem s obzirom na trenutnu političku situaciju u Hrvatskoj, ali s obzirom na stavove i pripadnost i, uopće, ideološku orijentaciju ministra vanjskih poslova Hrvatske, ne bi me začudila neka reakcija, premda mislim da će i jedna i druga reakcija ostati bez ikakvih konkretnih poteza; radi se, zapravo, više o aktivnostima, mjerama i postupcima koji se odnose na unutarnjepolitičku scenu za dobijanje poena kod desnih nacionalističkih snaga”, ocenjuje Maštruko.

Izložba o Stepincu u Evropskom parlamentu reflektuje snaženje desnice u Evropskoj uniji i „povratak na, činilo se, prevaziđene ideološko-konzervativne vrednosti, koje su Evropu u prvoj trećini prošlog veka dovele pred samu ivicu civilizovanog opstanka“, ocenjuje za RSE novosadski politikolog Jovan Komšić i dodaje:

Jovan Komšić

Jovan Komšić

„Naravno, ja ne mislim da je ovo parlamentarna podrška verskom, političkom, nacionalnom, ekstremizmu; to može biti deo nekog civilizovanog pluraliteta u mišljenjima, ali imajući na umu ulogu Stepinca upravo u jednom od najmračnijih perioda istorije ovih prostora, mislim da Evropski parlament pravi brešu koja otvara mnogo više nedoumica nego što demokratski rešava problem i mislim da je to loše i za Evropu, i za Zapadni Balkan i za odnose u regionu“, smatra Komšić.

Upitan može li doći do novog talasa zahlađenja odnosa na relaciji Beograd -Zagreb i zbog ovog povoda, Komšić kaže:

„S obzirom na prirodu ustaških zločina koji su se desili od 1941. do 1945. godine i na nekritičan odnos Hrvatske, odnosno, Katoličke crkve u Hrvatskoj, prirodna je zabrinutost i ljudi koji su savremenici tog doba, a i njihovih potomaka zbog nekakvih trendova koji indirektno mogu da rehabilituju te vrednosti. U Srbiji se sada javljaju reakcije koje, opet, mogu proizvesti povratak u prošlost koji se ne može rešiti, a umanjiti šanse za jedan dijaloški iskorak u jednu budućnost bez ovakvih mračnih tonova i senki koje se nadvijaju nad ovaj region. Zato mislim da je, s obzirom na njen interes i perspektive, na Srbiji zadatak jedna odlučna, argumentovana i kritička, ali i odmerena, razborita, reakcija koja pre svega mora misliti na budućnost i ne mešati prošlost sa sadašnjošću i budućnošću“, ocenjuje Komšić.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG