Dostupni linkovi

logo-print

Šta će biti ako Grčka napusti evrozonu


Zastava EU u Atini

Zastava EU u Atini

Priredio: Dragan Štavljanin

“Izlazak Grčke iz evrozone bi stvorio opasan presedan. Mnogo investitora pokušava sada da se oslobodi španskih obveznica, jer strahuju da ako Grčka ode, Španija će biti sledeća”, kaže Džejn Foli (Jane Foley), analitičarka u “Rabobank” u Londonu za “Kriščen sajns monitor” (Christian Science Monitor).

Odisej, heroj iz grčke mitologije, jednom je morao da prođe brodom između dva strašna čudovišta. Umesto pored Haribdi čime bi rizikovao gubitak i broda i cele posade, Odisej je prošao pored Scile, žrtvujući deo ljudstva.

Moderna Grčka se suočava sa sličnom dilemom. Da li da istraje na merama štednje, koje traže Evropska unija i Međunarodni monetarni fond kao uslov za dobijanje međunarodne pomoći neophodne za otplatu dugova bankama, i što joj omogućava da ostane u evrozoni?

Ili treba da odbije da nastavi drastična kraćenja potrošnje, čime bi ostala bez međunarodne pomoći, morala da napusti evrozonu i vrati se na drahmu koju je 2001. godine zamenila za evro (po kursu 340.75 drahmi za evro).

Imajući u vidu da partije koje se protive drastičnim merama štednje uživaju sve veću podršku javnosti uoči ponovljenih izbora u junu – postoji realna mogućnost da se Grčka pobuni protiv politike drastičnih rezova koje zahteva Nemačka. U tom slučaju, Grčka broji poslednje dane u evrozoni.

Osnivači Evropske unije nisu predvideli mogućnost da je bilo koja članica napusti. To znači da ne postoji pravna procedura za takve slučajeve. Imajući u vidu neprocenjivu važnost zajedničke valute – koja se smatra najvažnijim simbolom evropskog političkog jedinstva – razmatranje izlaska Grčke bilo je do skoro anatema u evropskim prestonicima.

Tokom prvog susreta francuskog predsednika Fransoa Olanda (Francois Hollande) i nemačke kancelarke Angele Merkel 15. maja u Berlinu, oboje su izrazili snažnu želju da Grčka ostane u evrozoni. Međutim, istog dana izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard (Christine Lagarde) je upozorila da ukoliko Grčka ne bude poštovala preuzete obaveze oko smanjenja budžeta, Evropa bi trebalo da se pripremi za izlazak Grčke, koji ne bi smeo biti haotičan.

Malo je verovatno da će evrozona direktno izbaciti Grčku, jer ne postoji ni pravni osnov a time bi se poslao i pogrešan signal. Kancelarka Merkel često upotrebljava reč “solidarnost” u slučaju Grčke. Međutim, Evropa može da stvori uslove koji će, praktično, primorati Grčku da sama izađe.

Ogromna većina Grka – uključujući i one koji odbacuju mere štednje propisane u evropskom spasilačkom zajmu – protivi se napuštanju evrozone, pokazuju poslednja istraživanja.

Opasan presedan

Moguće je da nakon izbora u junu, nova grčka vlada odbije da se povinuje zahtevima EU, što bi dovelo do obustava pomoći ovoj zemlji i podstaklo Evropsku centralnu banku da prekine rekapitalizaciju grčkih banaka.

U tom slučaju, Grčka bi morala da napusti evro, kako bi spasla svoj bankarski sistem od kolapsa, vrati se staroj valuti u cilju obezbeđivanja sredstava za finansijski sistem. Ako se to desi, malo je verovatno da će Grčka ikada vratiti svoje dugove.

“U slučaju napuštanja evra, prvo bi morali da obustavimo vraćanje dugova”, kaže Nikolas Teokarakis, ekonomista na Nacionalnom univerzitetu u Atini. “Ne postoji način na koji bismo mogli da plaćamo dugove u evrima ili bilo kojoj drugoj valuti, recimo drahmi”.

Kako bi se to odrazilo na vrednost evra? Kako bi se odredila vrednost drahme?
Žena podže novac sa bankomata u Atini

Žena podže novac sa bankomata u Atini


Neizvesnost koju bi stvorila obustava plaćanja grčkih dugova i njen izlazak iz evrozone - svakako bi oslabila evro, kratkoročno u najmanju ruku. Međutim, dugoročno gledano to može imati suprotan efekat.

“Odstranjivanje najproblematičnijeg dela evrozone, može teoretski da ojača zajedničku valutu – i ekonomski i politički”, kaže Raul Raparel (Raoul Ruparel), iz londonskog instituta (Open Europe). “To, naravno, zavisi od toga da li će evrozona uspeti da spreči širenje ‘zaraze’ – odnosno, nepoverenja u sposobnost ostalih zemalja da servisiraju svoje dugove”.

Nova drahma bi bila veoma slaba valuta. Grčka nema sredstava da podupre njenu vrednost. Raparel smatra da bi drahma mogla da devalvira do 50 odsto u odnosu na evro. Štaviše, grčka centralna banka bi morala da odštampa veliku količinu novca da bi opstale komercijalne banke. Ova dva faktora mogu voditi ka hiperinflaciji.

Da li bi izlazak Grčke imao domino efekat, ili je moguće izolovati i neutralisati negativne efekte? To najviše brine lidere EU. Oni ističu da će Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM) – koji će raspolagati kapitalom od 500 milijardi evra i biće u funkciji od jula ove godine – podupreti druge članice koje se suočavaju sa finansijskim problemima.

No, time nije otklonjen strah među investitorima.

“Izlazak Grčke iz evrozone bi stvorio opasan presedan”, kaže Džejn Foli (Jane Foley), analitičarka u “Rabobank” u Londonu. “Mnogo investitora pokušava sada da se oslobodi španskih obveznica, jer strahuju da ako Grčka ode, Španija će biti sledeća”. Zbog toga su kamate na desetogodišnje španske državne obveznice ove sedmice premašile 6 odsto.

Foli smatra da evropski zvaničnici moraju sada da uvere svet da bi izlazak Grčke iz evrozone bio usamljeni čin. “Ako Grčke jednostrano ode, manje ili više haotično – širenje ‘zaraze’ se može izbeći”.

Imajući u vidu socijalne nemire koji su odavno počeli, kao i veliki odliv kapitala – šef države Karolos Papuljas je rekao da su građani samo prošle sedmice povukli iz banaka 700 miliona evra – napuštanje evrozone bi svakako bilo haotično.

Kako bi se to odrazilo na svetska tržišta? To zavisi od uticaja grčkog izlaska na ostale članice evrozone. Mnogi analitičari smatraju da je stvaranje Evropskog stabilizacionog mehanizma i mera Evropske centralne banke da rekapitalizuje privatne banke – obezbedila izvestan nivo stabilnosti na međunarodnim tržištima. Investitori su reagovali relativno uzdržano na vest o ponavljanju izbora u Grčkoj.

“Ekonomija SAD, pre svega, stoji nešto bolje nego pre šest meseci. Dakle, izlazak Grčke iz evrozone bi za oporavak američke privrede više bio blagi udar nego ćorsokak”, smatra Raparel.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG