Dostupni linkovi

logo-print

Beograd na Vidovdan dobija spomenik Gavrilu Principu. Još se ne zna na kojoj će lokaciji biti podignut, ali je njegovo otkrivanje planirano za 28. jun kada će Srbija i Republika Srpska, prema najavama, obeležiti zajedno godišnjicu Boja na Kosovu, a njihovi predstavnici otkriti spomenik. Podizanje spomenika atentaroru na austrougarskog prestolonaslednika i njegovu suprugu nije bilo potrebno danas Beogradu, smatraju sagovornici RSE.

Uporedo sa odlukama o postavljanju spomenika Nikoli Tesli i biste Borislavu Pekiću gradska skupština odlučila je, na inicijativu Vlade Srbije, i da Gavrilo Princip dobije spomenik u Beogradu. Tako su vlasti u Srbiji odlučile da spomenikom visine dva metra i težine 350 kilograma odaju “dostojnu počast čoveku koji je svojim činom postao deo srpske istorije i koji se žrtvovao za slobodu”. Zanemaruje se, pri tome, kontroverznost ove odluke, koja se ogleda u neprekidnim naučnim i političkim raspravama o istorijskoj ulozi Gavrila Principa.

Glavno pitanje nije kakva se poruka šalje postavljanjem ovog spomenika, kaže za RSE istoričar Slobodan Marković, već kako će ta poruka biti dekodirana, a to će biti na različit način u Srbiji, regionu i Evropi.

“Kraljevina Jugoslavija nikada nije podigla Principu spomenik, a Kraljevina Jugoslavija je direktno nastala kao rezultat Prvog svetskog rata. Dakle, imala je više razloga da to učini, a nije. Nije učinila upravo zato što je imala podozrenje kako će se reagovati u evropskim prestonicama na jedan takav čin. Srbija ima mnogo manje razloga da podiže Gavrilu Principu spomenik jer je Srbija postojala i pre 1914. godine. Ja bih pokazao više opreza, ali razumem da ljudi poneseni patriotskim osećanjima smatraju da i Gavrilu Principu treba podići spomenik. Ko sve ima spomenik u Beogradu, Gavrilo Princip ne spada u najnegativnije ličnosti”, kaže Marković.

Inicijativa je, rekosmo, došla od Vlade Srbije, ali je spomenik poklon Republike Srpske svojoj matici i Beogradu, objasnio je, kako su preneli beogradski mediji, gradski menadžer Goran Vesić.

Stvari su se bitno promenile, kaže istoričar Slobodan Marković, i danas već i u Austriji smatraju da su i Franc Ferdinand i Gavrilo Princip žrtve rata i navodi da taj novi pravac treba pozdraviti, ali da je problem u tome što je Gavrilo Princip istovremeno i jedan romantični revolucionar, koji se zalaže za stvaraje srpsko-hrvatske, odnosno jugoslovenske države, ali i čovek koji je ubio dve osobe. Iako se na neki način, u datom istorijskom kontekstu, moglo i objasniti koji su ga motivi vodili ka ubistvu Franca Ferdinanda, nikako nije moguće razumeti zašto je ubio i njegovu suprugu, kaže Marković, koji ne vidi razlog da se u Beogradu podiže spomenik Pincipu.

“On nosi taj element patriotskog naboja i sve više nosi taj oreol srpskog što ne stoji kad je u pitanju Gavrilo Princip. Gavrilo Princip je sam za sebe smatrao da je srbohrvat, odnosno Jugosloven. Prema tome, on sam je bio anarhista, ateista i čovek koji je sanjao snove o nacionalnom ujedinjenju, koji su mnogi sanjali u to vreme, ali eto on je imao nesreću da ubistvo, koje je izvršio, posluži kao neposredni povod za izbijanje jednog rata u kome su se milioni žrtava zbili i to je ono što ceo taj njegov akt stavlja u jedan vrlo nepovoljan kontekst”, navodi Marković.

Podsetimo, da je povodom odluke o spomenicima Tesli i Principu i biste Pekiću predsednik Skupštine Beograda Nikola Nikodijević rekao da u prestonici ima jako malo bisti i spomenika, te da se to mora popraviti.

“Smatramo da postoji veliki broj znametnitih ličnosti, umetnika, pisaca, slikara, vajara, a u Beogradu jako malo bisti i spomenika ima. Kada idete ulicama Beograda ne možete da oslikate i dodirnete duh istorije ovoga grada na pravi način. Ono što će biti naše opredeljenje je veliki broj bisti, veliki broj spomenika u narednom periodu”, rekao je Nikodijević.

Tako će se među spomenicima naći i onaj Gavrilu Principu, pripadniku organizacije Mlada Bosna, koji je vođen idejom izdvajanja svih južnih Slovena iz Austro-Ugarske monarhije i njihovom ujedinjenju, izvršio atentat na Franca Ferdinanda, austro-ugarskog prestolonaslednika i njegovu suprugu, groficu Sofiju, 28. juna 1914. godine u Sarajevu. Sarajevski atentat bio je povod za Prvi svetski rat.

Milivoj Bešlin

Milivoj Bešlin

Istoričar Milivoj Bešlin ocenjuje da odluka o postavljanju spomenika Gavrilu Principu u Beogradu predstavlja po ko zna koji put političku upotrebu, odnosno zloupotrebu istorije i ličnosti samog Principa.

“Princip je bio idealista, bio je revolucionar, bio je jugloslovenski orijentisan, on je bio atentator na austrougarskog prestolonaslednika, ali Princip pripada tom vremenu kada se revolucionarna omladina u čitavoj Evropi, posebno u južnim delovima Evrope služila metodama kojima se poslužio i Princip i koje nama danas moraju biti u svemu neprihvatljive, ali svaki istorijski događaj se mora interpretirati i tumačiti kriterijumima vremena kome su pripadali.

Bojim se da je ovde u pitanju još jedan pokušaj zloupotrebe i preinačenja onoga što je Princip simbolisao. Vrednosti kojima je Gavrilo Princip bio odan, ne ulazeći sada u metode kojima se služio, su bezmalo u svemu suprostavljene vrednostima koje simboliše Milorad Dodik, koji poklanja ovaj spomenik ako sam dobro razumeo, tako da zaista mislim da je u pitanju jedna zloupitreba”, ocenjuje Bešlin.

Umesto toga, istoričar Slobodan Marković ukazuje da bi mnogo bolje bilo ići primerom drugih kada se obeležava sto godina od Prvog svetskog rata.

“Danas se na Zapadu, kada se obeležavaju žrtve Prvog svetskog rata, obeležavaju uvek i žrtve sopstvenog naroda i žrtve protivnika”, zaključuje Marković.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG