Dostupni linkovi

logo-print

Srpskoj diplomatiji manjkaju saveznici


Vuk Jeremić na Ambasadorskoj konferenciji u Beogradu, 16. januar 2012.

Vuk Jeremić na Ambasadorskoj konferenciji u Beogradu, 16. januar 2012.

„Od balkanskih ratova do mira na Balkanu“, takav će biti slogan srpske diplomatije u regionu tokom 2012. godine, obećao je ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić na skupu ambasadora u Beogradu, insisitrajući da ovaj slogan lansira u godini u kojoj se obeležava jedan vek od početka Prvog balkanskog rata.

Istom prilikom ambasadorima je poručeno da se najvažniji interesi Srbije (koji su identični onima iz prošle godine) ne mogu odbraniti samo u Evropskoj uniji, te da globalne promene nameću potrebu obraćanja i na neke udaljenije adrese.

Po prvi put u ovoj godini ambasadorima ali i javnosti obratila su se dvojica političara za koje važi da su ključni u vođenju srpske spoljne politike.

Obraćajući se ambasadorima okupljenim u Palati Srbija, predsednik Srbije Boris Tadić je kao osnovnu poruku naveo da na umu uvek moraju da imaju:

„Svi koji u spoljnoj politici računaju na fer odnos i na uspostavljanje večne pravde, prosto su pogrešili polje rada. U spoljnoj politici i u politici uopšte vlada imperativ večnih interesa“.

A ključni interesi od kojih Srbija neće odstupati ni u 2012. godini, po Tadiću ostaju približavanje članstvu u Evropskoj uniji kroz sticanje statusa kandidata, zatim “očuvanje nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji”, kao i jačanje regionalne i spoljno ekonomske saradnje.

Kada je o prvom cilju reč, nedvosmisleno predsednik Srbije podvlači da njegovo ispunjenje zavisi od raspoloženja Nemačke.

“Bez podrške Nemačke sasvim je sigurno Srbija i ne može dobiti status kandidata”, rekao je Tadić.
Ambasadroska konferencija u Beogradu, 16. januar 2012.

Ambasadroska konferencija u Beogradu, 16. januar 2012.


U svom opširnom uvodnom izlaganju šef srpske diplomatije Vuk Jeremić podvukao je da će Srbija kosovsko pitanje posmatrati u okviru koncepta mira na Balkanu.

„Ono čemu ćemo težiti je rezultat koji će prihvatiti sve strane. To je jedini način da se dođe do održivog i dugotrajnog mira između Srba i Albanaca“, poručio je Jeremić.

Reči su šefa diplomatije po ocenama mnogih jednog od zaslužnijih za česte tenzije upravo u regionalnim odnosima. Pamti se prošlogodišnji ispad kada je onima kojima je bivša hrvatska premijerka Jadranka Kosor prijatelj, poručio da im neprijatelji ne trebaju. Oktobra 2010. otvoreno je agitovao za partiju Milorada Dodika.

„Ako želite da opstane Srpska, postoji samo jedan izbor. A to je Milorad Dodik i ova ekipa koja je iza mene“, govorio je tada Jeremić.

U nastavku toj ekipi priključila se i Arkanova udovica što sve zajedno lagano pada u zaborav pod pritiskom novih impresija od kojih je najsvežije prošlonedeljno dodeljivanje odlikovanja Tadiću u Banja Luci.

„Odlikovanje koje vam dodeljujem predstavlja čin zahvalnosti“, to su Dodikove reči i kruna poteza koji, ako se uzmu u obzir visoke političke tenzije u Bosni i Hercegovini, teško da mogu biti shvaćeni kao nastojanja zvaničnih Banja Luke i Beograda za smirivanjem tamošnjih strasti.

Teško dobiti glasove na ljubavi prema Rusiji

U 2012. promene teško da se mogu očekivati navodi direktor Centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević.

Oni koji vode spoljnu politiku, objašnjava on, sada će kao funkcioneri Demokratske stranke paralelno činiti sve i kako bi ta partija sačuvala vlast.
Ambasadorska konferencija u Beogradu, 16. januar 2012.

Ambasadorska konferencija u Beogradu, 16. januar 2012.


„S obzirom da to održavanje na vlasti po njihovom mišljenju podrazumeva pridobijanje podrške i odande odakle je Demokratska stranka nije dobijala. To objašnjava put u Banja Luku, puteve po manastirima i tako dalje. S druge strane istovremeno treba dobiti nove saveznike za spoljnu politiku“, ocenjuje Dimitrijević.

I sudeći po Jeremićevim rečima Srbija one koji joj mogu pomoći ne vidi samo u Evropi.

“Pojavljivanje Brazila, povratak Rusije, uspon Indije, rast Kine i porast južno-afričkog uticaja, baš kao i jačanje regionalnih sila kakve su Nemačka i Turska”, kazao je Jeremić.

Zapravo je reč samo o proširenju matrice koja je zacrtana 2009. o takozvana četiri stuba srpske spoljne politike (Evropska unije, Rusija, Sjedinjene Američke Države i Kina). I mada je na prvi pogled teško prepoznati interes u kosovskom pitanju jednog Brazila, na primer, Vojin Dimitrijević navodi:
Vojin Dimitrijević: Teško u izbornoj godini pridobijati glasove sa desne strane spektra time što će da se insistira na srbovanju i na ljubavi prema Rusiji – koja se očigledno nije baš mnogo isplatila.

“Kao što je bilo teško održavati istovremeno četiri spoljno politička cilja, od kojih jedan protivureči drugom, tako je teško u izbornoj godini pridobijati glasove sa desne strane spektra time što će da se insistira na srbovanju i na ljubavi prema Rusiji – koja se očigledno nije baš mnogo isplatila”.

Na sve to Srbija se nada da se debakl iz decembra, kada je ostala bez statusa kandidata za članstvo u EU, u martu neće ponoviti. Popularanost Unije, što pokazuju upravo zvanična istraživanja, dodatno je pala – iako su integracije zacrtane kao glavni spoljnopolitički prioritet.

Tadić ukazuje na procese koji doprinose takvom trendu.

“Ekonomski problemi sa kojima se suočava Evropska unija ne doprinose entuzijazmu za proširenje”, kazao je on.

Takav stav, reklo bi se, potpuno je suprotan onome što je nešto pre Tadića na istom mestu, drugog dana posete Beogradu, izneo šef diplomatije Portugalije Paulo Portaš.

“Srbija pripada Evropi. Vi ste u Evropi i to je zapravo jedina opservacija koja je duboko usađena u vašu istoriju, kulturu, religiju, ekonomiju i politiku. Srbija jeste Evropa”, kaže Portaš.

Uz to portugalski minisatar je dodao da shvata koliko je kosovsko pitanje teško za Srbiju, ali i napomenuo da se u Evropi događa zanimljiv paradoks.

„Mnogi hoće da uđu u Evrpsku uniju, a niko neće da izađe napolje“, kazao je on.

Mreža ispletena oko ovdašnjih spoljno politički nerešenih pitanja teško da se lako i brzo može rasplesti što je osnovni argument na koji se pozivaju oni koji bi srpsku diplomatiju označili kao neuspešnu. No, ključni bi bio onaj ukoliko bi zemlja, na pitanju koji je sama definisala kao prioritet iznad svih, gubila preostale saveznike.
  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG