Dostupni linkovi

logo-print

Srpsko-ruski odnosi: Kad emocije nadvladaju razum


Sa skupa podrške povodom dolaska ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova u Beogradu, maj 2015. godine, ilustrativna fotografija

U odnosu Srbije prema Rusiji emocije su znatno dominantnije od razuma, a u ovdašnjem javnom prostoru primetno je nepoznavanje činjenica kada se govori o Ruskoj Federaciji – neki su od stavova koji su se mogli čuti u četvrtak u beogradskom "Aeroklubu" na okruglom stolu "Srbija u geostrateškom pozicioniranju Rusije" u organizaciji Helsinškog odbora za ljudska prava i Fondacije za otvoreno društvo.

Za srpsko, kao i za rusko društvo karakteristično je to što su nosioci liberalne misli tokom istorije bili bačeni na marginu, kaže istoričarka Latinka Perović.

"Ruski uticaj ovde nije posledica samo sile, nego u velikoj meri dolazi na pripremljeno tle, jer se ni jedan ni drugi narod nije bitno udaljio od svojih ključnih paradigmi – opsednutost idejom velike države i patrimorijalne društvene vrednosti", kaže Perović.

Latinka Perović dodaje da su rusko-srpske veze kompleksne i da se mogu pronaći u nekoliko sfera.

Latinka Perović

Latinka Perović

"One su državne, vojne, političke, kulturne i verske. Najinferiornije su, barem do sada, bile veze u privredi, a najutemeljenije su idejne veze. Usuđujem se da kažem da mi o tim vezama malo znamo, a još manje koristimo ono do čega je srpska nauka došla naročito u nekoliko poslednjih decenija", navodi Perović.

Dva faktora guraju balkanske zemlje u nestabilnost, rekla je otvarajući skup predsednica Helsinškog odbora Sonja Biserko.

S jedne strane je nespremnost Evropske unije da ubrza proces širenja na Balkan, a sa druge Rusija koja je prešla na direktniju politiku, nakon što je prekinula izgradnju gasovoda koji je za Rusiju predstavljao sredstvo uticaja, kaže Biserko.

"Srbija je važan ruski punkt, što je pokazala i neodmerena reakcija Rusije na članstvo Crne Gore u NATO. Sve te reakcije i pretnje su u velikoj meri bile upućene i Srbiji. Ono što posebno zabrinjava je solidarisanje Rusije i Srbije u poricanju odgovornosti Srbije za nedavne ratove, kao i pothranjivanje njene uloge žrtve u obe Jugoslavije. Tome treba dodati i teze ruskih analitičara i eksperata da situacija na Balkanu nije rešena, odnosno da su sadašnje granice privremene, te da će u povoljnijim međunarodnim okolnostima biti moguća neka vrsta pravoslavne federacije", ocenila je Biserko.

Jelica Kurjak

Jelica Kurjak

Rusiji jeste stalo da se geostrateški pozicionira na Balkanu, ocenjuje za RSE Jelica Kurjak, bivša ambasadorka Srbije u Rusiji i učesnica okruglog stola.

Ona smatra da Kremlj primenjuje "meku moć" na ovom području, ali ne više od drugih velikih sila.

"Rusija zanemaruje ekonomski faktor. Ona, uglavnom, ide preko starih kategorija – pravoslavlje, kultura, neka vrsta ideologije i tome slično. Međutim, pokazuje se da nije to toliko produktivno. Šta je ekonomija? Recimo, vi imate 'Koka-kolu' u svakom kutku sveta. To je uticaj, to je ekonomija. Druga je stvar što se rusko ovde više prima i čuje, jer je našoj trenutnoj političkoj eliti to bliže", navodi Kurjak.

Iako se ne može reći da je srpsko-ruska ekonomska saradnja marginalna – s obzirom na to da je spoljnotrgovinska razmena blizu tri milijarde dolara – ukupne privredne veze su znatno manje nego što se to predstavlja u ovdašnjoj javnosti, kaže za RSE ekonomski novinar Dimitrije Boarov koji je učestvovao na panelu "Geostrateški prioriteti važniji od ekonomske saradnje".

Uzroci su, dodaje Boarov, različiti.

"Problem konkurentnosti našeg izvoza, pod jedan; zatim, nedostatak volumena robe koji bi se tamo isporučivao; nezainteresovanost ruskih investitora za ulaganje u Srbiju, što se uvek prećutkuje; snažan politički pritisak koji privrednici ne vole i izbegavaju da učestvuju u tim poslovima. Konačno, Rusija je objektivno manja od EU, iako se nama čini da je ogromna. Jeste ona velika, ali je po svim drugim parametrima manja od trećine tržišta Evropske unije", objašnjava Boarov.

Beogradska štampa je prethodnih nedelja pompezno pisala o tome da se ruski provrednici zbog zategnutuih odnosa na liniji Kremlj – Ankara, povlače iz Turske, te da se polako preusmeravaju na srpsko tržište.

Međutim, Dimitrije Boarov smatra da ruski privrednici nemaju interes da dolaze u Srbiju.

"Investitori, ipak, radije ulažu u one zemlje – čak i ako im one služe kao 'odskočne daske' – u kojim imaju rezervni položaj koji se sastoji u veličini unutrašnjeg tržišta. Pošto Srbija ima vrlo malo unutrašnje tržište – i to je glavni problem za privlačenje stranih investicija – onda investitor može da računa samo na to da će u Srbiji nešto da proizvede i da će to izvesti napolje, a nema rezervni položaj koji se zove domicilno tržište", kaže Boarov.

Milan Subotić

Milan Subotić

U poslednjih nekoliko godina sve je prisutniji uticaj ruskog patriotskog bloka u Srbiji, ocenili su neki od učesnka okruglog stola.

Interesantno je, primećuje Milan Subotić, istoričar i autor knjige "Druga Rusija", da sentimentu prema Ruskoj Federaciji podležu najviše intelektualci i mladi ljudi.

"Vidite da je ta scena prepunjena intelektualcima 'nacionalnog značaja' koji ozbiljno reprodukuju taj diskurs o 'bratskoj Rusiji', insistiraju na slovenofilstvu, na posebnosti, na pravoslavnoj civilizaciji i tako dalje. Kod mladih mi se čini da je bitan očaj. To je nešto što antropolog Sergej Ušakin, američki autor ruskog porekla, zove patriotizmom očajanja", ocenjuje Subotić.

Ipak, dodaje Milan Subotić, iako ankete pokazuju da je u Srbiji podrška Rusiji velika, ona je najčešće deklarativna. Oni koji se odluče da napuste Srbiju, mnogo češće biraju Zapad.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG