Dostupni linkovi

logo-print

Srpsko pravosuđe na briselskoj proveri


Ilustracija

Ilustracija

U sredu u Briselu počinje skrining za poglavlje 23 u pregovorima sa Srbijom o pristupanju Evropskoj uniji, koje se odnosi na pravosuđe i ljudska prava. Srbija baš ovih dana plaća ceh zbog nakaradne reforme pravosuđa kada nije prošao reizbor veliki broj sudija, pa će ovih dana država da plati debelu odštetu velikom broju neizabranih sudija koji su u međuvremenu vraćeni na posao. I u oblasti ljudskih prava, Srbija ima velike probleme.

Sud za ljudska prava u Strazburu obasut je predmetima iz Srbije jer građani traže pravdu pred tim evropskim sudom, pošto im je uskraćena na domaćem terenu. Reč je o dugotrajnom procesu snimanja stanja kojim se utvrđuje usklađenost pravnog i ekonomskog sistema Srbije sa evropskim standardima, a čime se stvaraju temelji za pregovore o pridruživanju koji treba da počnu najkasnije u januaru sledeće godine.

"Mi smo spremni. Sad će doći do izražaja značaj donošenja Strategije i Akcionih planova za reformu pravosuđa i borbu protiv korupcije", izjavio je pun optimizma ministar pravde Nikola Selaković.

"Što se nas tiče, pregovori o pridruživanju počinju skriningom", nedavno je izjavila šefica pregovaračkog tima za pregovore sa EU Tanja Miščević.

Maja Mićić

Maja Mićić

Predsednica Inicijative mladih za ljudska prava Maja Mićić predviđa „hod po mukama“ za srpske predstavnike, s obzirom na stanje u oblasti pravosudja i ljudskih prava.

„Ono što je kompromitujuće jeste ono što je bilo započeto reformom pravosuđa, pa se videlo da to aspolutno ne vodi ničemu. Reagovao je, ako se sećate, i sam Evropski parlament zato što s odavde slani signali da je reforma obavljena kako treba, da bi se ispostavilo da su i sistem i ministarstvo omanuli. Onda imamo novu reformu, novu strategiju nakon kojih mora da uslede novi akcioni planovi i onda je pitanje koliko će vremena proći i koliko će to biti uspešno, s obzirom da smo prvi put zakazali. U suštini, ja mislim da je poverenje građana u pravosudni sistem Srbije potpuno izgubljeno, da se više uzdaju u Evropski sud za ljudska prava, a ne u domaće sudske organe“, ocenjuje Miščević.

Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava kaže da Srbiju čeka dug proces ne samo usaglašavanja zakona već i njihova primena.

„Još je rano govoriti kako će igledati celi proces, mi možemo videti samo načelne izveštaje EU o samom progresu, koje se zamerke stavljaju. To je prag koji je nizak u ovom trenutku, reforma pravosuđa je u ovom trenutku na papiru, to je okvir koji treba da se popuni sa velikim brojem zakona i to će pregovaračima u Briselu biti jasno stavljeno do znanja", kaže Antonijević.

Problematični zakoni, delegacija i civilni sektor

Dragana Boljević predsednica Društva sudija kaže da se i nakon neuspele reforme pravosuđa, nastavlja sa promenama koje ne doprinose vladavini prava u Srbiji. Primer za to su neki zakoni koji se nalaze u parlamentarnoj proceduri:

„Pravosudni zakoni, osim zakona koji se tiče sudske mreže koji će povećati malo broj sudova, dovešće do toga da se ugrozi jedna od osnovnih pretpostavki nezavisnosti sudstva, a to je nepremestivost. U reizboru je svojevremeno bila ugrožena stalnost sudijske funkcije, kao osnovna preptostavka nezavisnosti, a sada će biti ugrožena nepremestivost jer su tim zakonskim izmenama stvoreni uslovi da se bez ikakvih kriterijuma, bez prethodnog transparentnog postupka sudije premeštaju iz suda u sud, pa i iz višeg u niže sudove.“

Najavljuje se da će u Brisel na čelu sa šeficom pregovaračkog tima sa EU Tanjom Miščević i ministrom pravde Nikolom Selakovićem otići poveća delegacija sa 60-ak predstavnika državnih i drugih institucija. Među njima nema predstavnika Društva sudija Srbije koje je inače svih ovih godina žestoko kritikovalo reformu pravosuđa.

Predsednica društva Dragana Boljević se čudi zašto nema predstavnika strukovnih udruženja sudija i tužilaca, kao što je to bilo u slučaju Crne Gore i Hrvatske.

„Ministar navodi da će u delegaciji biti predstavnici Visokog sudstva i Državnog veća tužilaca, a to su oni isti čiji je rad bio ocenjen najlošijim ocenama u svakom pogledu od strane i domaćih i međunarodnih stručnih institucija. Prosto ne znam kako oni mogu da imaju legitimitet da budu u takvim delegacijama“, kaže Boljević.

Vladina Kancelarija za odnose sa nevladinim sektorom organizovala je direktno praćenje otvaranje poglavlja 23 u Briselu, kaže predsednica Inicijative mladih za ljudska prava Maja Mićić koja objašnjava zašto je zainteresovana da prati šta se događa u Briselu:

„Mi imamo kršenje ljudskih prava i pravosuđe koje kao instanca zakazuje. Pri tom smo se jako često suočavali da naši predstavnici vlasti situaciju predstavljaju mnogo ružičastijom nego što to ona jeste, tako da je jako videti šta je ono što će oni pružiti kao objašnjenje situacije predstavnicima EU onda kada mi nismo direktno prisutni kao civilni sektor i ne možemo da intervenišemo.“
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

XS
SM
MD
LG