Dostupni linkovi

logo-print

Javna je tajna da politička neposlušnost rezultira povlačenjem oglašivača iz medija, dakle, velikog dela novca od koga oni zavise. Političke mezimce možete prepoznati i po reklamama koje objavljuju - to je i najsigurniji način detektovanja ko ima kakav tretman. A to su, ujedno, i najvažniji kanali kojim se osigurava poželjan sadržaj informacija.

Nakon objavljivanja izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije o 60 miliona evra koji država na razne načine, najčešće preko javnih preduzeća, troši na oglašavanje u medijima, osiguravajući na taj način svoj uticaj u toj sferi, postavlja se pitanje - šta sledi? Premijer Aleksandar Vučić je na pitanja novinara prilikom otvaranja novog objekta na aerodromu Nikola Tesla o izveštaju Saveta rekao:

“Obožavam da vidim te materijale, presrećan što je u 2014. najmanje novca trošeno, ali je skandalozno za mene kada sam video da Pajtić svoj intervju nedeljniku plaća narodnim i državnim parama”, rekao je Vučić i dodao: ”Jeste li našli da sam negde plaćao svoj intervju, osim ovo što su najgrdnije o meni govorili, to sam platio 800.000 dinara. Oduševljen sam tim papirom i posebno ću da se pozabavim za vikend da sve to pročitam”.

Ostaje da se vidi šta će preduzeti Vlada Srbije nakon što premijer provede vikend u čitanju izveštaja u kome Savet konstatuje da bi svota koja je iz budžeta Srbije utrošena na oglašavanje bila i 13 puta veća, da su sve institucije i preduzeća dostavili ono što su dužni da učine. Na spisku onih koji nisu stavili na uvid tražene podatke su velike firme poput Srbijagasa, Pošte, Telekoma...

Vladimir Đukanović, član skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje iz SNS-a, kaže da je ovo društveno zlo neuporedivo manje danas nego što je bilo ranije:

“Sumanuto je da to poredite sa sa periodom do 2012. godine kada je to bilo najgore moguće isisavanje novca za kampanju jedne političke partije. A državna revizorska institucija neka da svoje mišljenje, neka proceni celishodnost toga što je davano, ali nisam baš primetio da je to nešto strašno potrošeno”, prokomentarisao je Đukanović.

Nemanja Nenadić, foto: Vesna Anđić

Nemanja Nenadić, foto: Vesna Anđić

Ako je suma i manja nego ranije, što je svakako pozitivno, kaže Nemanja Nenadić iz Transparnetnosti Srbije, to ne znači da se nešto suštinski izmenilo:

“Suštinski, modaliteti su svi ostali isti”, napominje Nenadić.

A na pitanje šta bi u jednoj uređenoj državi bilo preduzeto profesorka Snježana Milivojević je odgovorila:

“Na to pitanje ne mogu da odgovorim, jer se u jednoj pravno uređenoj državi ovakav izveštaj uopšte ne bi ni pojavio.”

Ovaj izveštaj govori o tome da je čitava medijska scena u rasulu, kaže dalje profesorka Milivojević:

“Mediji su temeljno zapušteni, ovaj izveštaj ukazuje na sprege medija sa političkim i ekonomskim centrima moći koju mi, građani i građanke, ne možemo da vidimo bez ove dokumetacije. O tome bi trebalo da se razgovara kao o političkom problemu jer su mediji potrebni svima nama”, navodi profesorka Milivojević.

Vlada Srbije nema običaj da se oglašava povodom izveštaja vlastitog Saveta za borbu protiv korupcije, što je potpuno nedopustivo, kaže Nemanja Nenadić. Izveštaj Saveta na sličnu temu iz 2011. godine ostao je gotovo bez ikakvih poteza vlasti. A trebalo je da se zakonski uredi državno oglašavanje kako bi se, ako ne sprečilo, a ono smanjilo kupovanje uticaja u medijima. Ništa drugačije nije ni danas, kada se priprema novi zakon o oglašivačima:

“Javna rasrpava je bila u februaru ove godine, mi smo ukazali na to da je potrebno urediti, ne samo komercijalno već i državno oglašavanje, ali nisu se našle u predlogu norme koje bi se time bavile. I onda se pojavljuje ovakav izveštaj na koji Vlada ne reaguje”, podseća Nenadić.

Iskustvo nas uči da samo promena zakonske regulative neće doneti rezultate, ako ne postoji politička volja da se suštinski promeni položaj medija.

“Prošli put kada se razgovaralo o povlačenju države iz medija, mi smo dobili proces privatizacije koji se ovako završio. Dakle, država će se povući iz vlasništva medija, ali će njen uticaj ostati. Radi se o tome da ovaj izveštaj treba iskoristiti da se to ne desi ponovo. Da mi kažemo: ne, ne damo da novac javnih preduzeća, javnih institucija ide u ove medije....Nego, treba stvoriti uslove koji omogućavaju normalno funkcionisanje medija”, podseća profesorka MIlivojević.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG