Dostupni linkovi

logo-print

Izveštavanje o buntu u BiH je ponovo priča o dve Srbije


Ilustracija

Ilustracija

Mediji u Srbiji su proteste u Federaciji BIH primetili tek kada su iz Tuzle počeli da se šire po ostalim gradovima Federacije, a onda su se u izveštavanju o njima podelili i to veoma predvidivo. Dok je jedni o socijalnim protestima izveštavju objektivno i profesionalno, tabloidi i deo nacionalistčkih mejnstrim medija opredelili su se za politizaciju i teoriju zavere, u kojoj je glavna teza da je cilj protesta rušenje Republike Srpske i Dejtonskog sporazuma.

U tabloidima “Kuriru”, “Pravdi”, “Novostima” iz dana u dan objavljivani su naslovi tipa “Pakleni plan: Haos u Bosni izazvan da se sruši Republika Srpska”, prenošene izjave Milorada Dodika da bošnjački političari čine sve da se kriza prenese u Republiku Srpsku. “Novosti” će, recimo, pre nekoliko dana objaviti da je „revolucija u BiH... prerasla ...u radikalnu bošnjačku političku borbu za rušenje dejtonskog ustavnog uređenja, a tabloidni web sajt “Pravda” da “nerede u BIH pravi Nemačka sa ciljem rušenja Dejtona”.

Najtiražniji tabloid “Kurir” istrajavaće u prenošenju procena pažljivo izabranih “analitičara” da gnev gubitnika tranzicije u Tuzli, Zenici, Sarajevu i drugim gradovima širom Federacije BIH nije spontana erupcija nezadovoljstva već pokret čiji je cilj rušenje Republike Srpske.

Jedan od takvih, Dragoljub Anđelković, na stranicama tog tabloida rasprostrće svoju “analizu” da takvi „pokreti podsećaju na takozvane narandžaste revolucije“, koje organizuje uvek neko sa strane.

On, kako kaže, veruje da je ... „cilj prvo da se potpali Federacija, pa da se potom to prenese na Republiku Srpsku kako bi se posle toga reklo: ’Eto, ta zemlja nije u stanju da funkcioniše, taj sistem nije dobar, mora da se ide u rekonstrukciju’.

Narečeni tabloid će otići i korak dalje u zavereničkom nadahnuću, pa će se pozvati na Mehmedaliju Nuhića, navodno političkog analitičara iz Tuzle, koji tvrdi da „organizatori protesta nabavljaju oružje i spremaju nasilnu unitarizaciju BIH“.

Na sličnom zavereničkom fonu na stranicama istog tabloida smatra i razmatra i neizbežni Đorđe Vukadinović, prema čijim „informisanim“ uvidima, nije nemoguće da je cilj nemira rušenje Republike Srpske.

“Novosti” ne zaostaju u odbrani Dejtona i Republike Srpske, na koje su građanski protesti zapravo upereni i svojim čitaocima promptnosaopštavaju da je odgovor iz Banjaluke jasan: “Srpska neće dozvoliti nasilnu promenu ‘Dejtona’ i ukidanje entiteta, bez obzira na rušilačke demonstracije u FBiH”!

Milorad Dodik u Beogradu

Milorad Dodik u Beogradu

Razume se da je zapažen prostor u ovoj novini dobila poruka predsednika RS Milorada Dodika da “BiH može da bude jedino državna zajednica sastavljena od dva entiteta i ni u kojim uslovima ne može da se ojača njena centralizacija”.

Čitaoci ovog lista su u istom tekstu obavešteni da su u RS “najoštrije osudili izjavu evropskog parlamentarca Jelka Kacina da je „demonstracijama BiH bliže EU“ i da su “srpski političari ... upitali Kacina kako je moguće da su vandalizam, nasilje i paljenje institucija evropske vrednosti”.

Pored pomenutih i drugih, koji su povodom protesta u BIH naširoko razvijali zavereničke teorije, bilo je, razume se, i onih medija u Srbiji, koji su izveštavajući o tim protestima poštovali najviše standarde i etiku profesije. To će komentator Boško Jakšić izraziti dobro poznatom domaćom političkom metaforom:

“Srpski mediji su se povodom situacije u Bosni ponovo prestrojili na one dve Srbije. Jedna prihvata teoriju zavera, da je sve ono što se dogodilo i što se događa u Federaciji BIH pre svega pokušaj da se na svaki način izoluje Republika Srpska i spase od bilo kakvih kritika; drže se teorije da iza svega toga stoje strane snage, da je u pitanju zavera i da je cilj slabljenje Republike Srpske u nameri njenog ukidanja, uz to ide i ona čuvena matrica o uspostavljanju unitarne Bosne, a čak se ide dotle da je to ona matrica po kojoj je rušen Milošević ili kopija narandzaste revolucije. Istovremeno, drugi, razumniji deo medija, akcenat pre svega stavlja na spontanitet jednog socijalnog bunta koji je zahvatio Bosnu”, kaže Jakšić.

Safeta Biševac, komentatorka dnevnika “Danas”, slično percipira podelu u srpskim medijima kad je u pitanju odnos prema socijalnim protestima u FBIH. Ona najpre podseća da su beogradski mediji u početku potpuno zanemarivali dešavanja u BIH i da se protesti u Tuzli prvih dana u srpskim medijima maltene nisu mogli primetiti.

“Tek kada je došlo do eskalacije, naši mediji su počeli da se bave tom temom i to, nažalost, veoma neprofesionalno i ispolitizovano. Tu se videla podela koja postoji u Srbiji i u našim medijima na tabloide i na one druge. Tabloidi koji su uglavnom pod kontrolom vladajuće garniture u Srbiji, pokušavali su da u dešavanjima u BIH vide teoriju zavere. Bilo je tu različitih izjava i kvazianalitičara, što s ove, što s one strane Drine, o političkoj pozadini tih protesta. Njihov glavni akter bio je, naravno, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji je, znamo, čim prije došao u Beograd i razgovarao sa prvim potpredsednikom Vlade Srbije. Aleksandar Vučić je, uzgred, bio dosta umeren u analizi nemira u BIH, ali je Milorad Dodik, što preko tih tabloidnih, što, nažalost, i preko nekih ozbiljnijih medija, slao svoje političke poruke”, ocenjuje Biševac i dodaje:

“Neko ko, recimo, ne zna šta se dešava u Bosni i Hercegovini, ako je čitao ‘Kurir’, najčitanije dnevne novine u Srbiji, vrlo lako je mogao da zaključi da su u Federaciji Bosne i Hercegovine ustali neki Bošnjaci sa namerom da sruše Republiku Srpsku”, ilustruje Biševac.

Ona, međutim, izdvaja i medije, poput dnevnika “Danas” ili televizije B92, koji su, za razliku od “Kurira”, “Večernjih novosti”, ali i “Politike”, koja spada u ozbiljnija glasila, dosta korektno i objektivno pratili dešavanja u Federaciji BIH.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG