Dostupni linkovi

logo-print

Policija u službi partije: Kada članska zameni ličnu kartu


Policija na protestu Inicijative "Ne da(vi)mo Beograd"

Policija na protestu Inicijative "Ne da(vi)mo Beograd"

Do ovog trenutka niko u srpskoj policiji nije dao objašnjenje zbog čega u danu postavljanja kamena temeljca za projekat „Beograd na vodi“, neki građani nisu mogli slobodno da se kreću centrom glavnog grada, dok je za druge članska karta naprednjaka imala snagu, skoro pa, lične karte. Prema svedočenjima očevidaca, MUP je dozvolio okupljanje ispred zgrade Geozavoda samo onima koji su pokazali partijske knjižice stranka u vlasti, a po naredbi nekih SNS-ovih funkcionera udaljio je ljude koji nisu bili deo tog skupa. Potpuna konfuzija vlada i oko navoda Demokatske stranke (DS) da je policija ušla u prostorije te partije, inače organizatora jednog od protestnih okupljanja. Dok opozicija optužuje vlast za zloupotebu policije, naprednjaci takve tvrdnje otpisuju kao obične budalaštine.

„Dozvoljeno samo za članove partije.“ Ovako bi se u najkraćem mogla opisati situacija u kojoj se zatekao levičarski aktivista Matija Medenica koji je prošlog vikenda pošao ka zgradi Geozavoda, ispred koje je građanska inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“ zakazala protest protiv projekta „Beograd na vodi“. Sve što je video tamo, snimio je kamerom na mobilnom telefonu.


„Tamo je bila policija i bili su neki civili", priča nam Medenica. "Ti civili su zapravo dirigovali policijom. Govorili su im koga smeju da puste da prođe dalje niz ulicu. Ispostavilo se da je kriterijum zapravo posedovanje članske karte ne nužno SNS-a, već ja sam čuo konkretno za slučaj SPS-a. Dakle, evidentno da je u pitanju bilo koja partija iz vladajuće koalicije. Dolazili su u grupama, dakle bio je to jedan legitiman, organizovan partijski dolazak. Jedino što nije bilo legitimno je ta privatizacija ulice.“

Kada je jedan od tih civila zapazio našeg sagovornika, naredio je policiji da ga udalji, što se može takođe čuti na Medeničinom snimku.

„Jedan komentator na sajtu YouTube nam je javio da je zapravo taj čovek predsednik Opštine Voždovac i visoki funkcioner SNS-a Aleksandar Savić, kaže Medenica.

Predsednik Opštine Voždovac ne negira da je bio na skupu podrške, ali kaže za Radio Slobodna Evropa da je policiju pozvao kako bi sebe zaštitio.


„Ja sam taj dan otišao da podržim svog premijera, svoje države da bi bilo bolje našoj deci. I nisam dozvolio da mene neko lično snima. Verovatno, većina mojih... ili onih suprotnih što su bili tu bi postupili drugačije, možda bi tog dečka udarili. Ja sam samo rekao: ’Zaštitite me, jer ne želim da me snima’. Ja sam opet neka javna ličnost, jer obavljam javnu funkciju“, objašnjava Savić.

Na pitanje da li to znači da je SNS organizovao skup podrške ispred Geozavoda, Savić odgovara:

„Ja sam svoju porodicu organizovao i svoju porodicu sam poveo – oca, majku, brata, sestru, zato što volim to što se radi u Beogradu danas, a ne volim ono što se radilo pre.“

RSE: A članove?

Savić: Članove ne.

RSE: Na snimcima sa YouTube-a se vidi kako ljudi prolaze. Čuje se „pusti ga, ovaj je naš“ i ljudi prolaze.

Savić: Ja to nisam video, verujte.

RSE: Kakva se poruka šalje građanima kada se deo ulice zatvori i kada se prolazak dopušta samo ljudima sa članskim kartama?

Savić: A, kakva se poruka slala Petog oktobra, kad se palila Skupština? Jesmo trebali sad da zapalimo Savamalu ili Geozavod?

RSE: Pa, stanite, Peti oktobar je bio 2000. godine, mi pričamo o skupu koji je održan 27. septembra 2015. Došli su ljudi da protestuju.

Savić: Ko vam garantuje da ne bi neko od njih to uradio?

RSE: Da li to znači da svaki skup predstavlja bezbednosni rizik i da Skupština može biti zapaljena?

Savić: U ovim uslovima u kojima mi živimo svaki skup predstavlja bezbednosni rizik.

Aleksandra Jerkov

Aleksandra Jerkov

Da je na dan protesta problema sa policijom bilo ukazuje i opoziciona Demokratska stranka. Ona je tog dana objavila saopštenje da su pripadnici policije ušli u prostorije Gradskog odbora DS. Nakon što je u prvom reagovanju MUP negirao ove navode, DS je objavila snimke na kojima se vidi da službenici ulaze na portirnicu. Načelnik beogradske policije Veselin Milić pozvao Demokratsku stranku da saopšti šta je bio sadržaj razgovora između zaposlenih i policijskih službenika, koji su se, kako kaže, zadržali dva minuta.

Portparolka demokrata Aleksandra Jerkov kaže za RSE da ovaj primer pokazuje da vladajuća stranka zloupotrebljava policiju.

"Oni su se raspitivali o skupu čiju prijavu nisu hteli uopšte da prime danima pre toga. U nekoliko navrata je Policijska uprava Savsku venac odbila da primi tu prijavu. Ali nije to važno, već da je policija lagala da niko nije bio u prostorijama DS. Očigledno imamo problem sa tim da Srpska napredna stranka zloupotrebljava policiju i ponižava je na taj način za neke svoje dnevnopolitičke potrebe, što niko nije radio u poslednjih 15 godina.”

Policijski sindikat Srbije saopštio je da je patrola u prostorijama DS obavila redovnu proceduru, te zatražio od političara iz vlasti i opozicije da prestanu sa zloupotrebonm policije.

S druge strane, Veroljub Arsić, zamenik šefa poslaničke grupe SNS u Skupštini Srbije, kaže da se njegova stranka ne plaši demokrata, te da policija nije vršila nikakve pritisake na opoziciju.

“Koliko ja znam, i načelnik beogradske policije se izvinio zato što nije bio upoznat sa tom aktivnošću policije. Što samo potvrđuje da nije bilo nikakve namere da se vrši neki pritisak na članove Demokratske stranke. A, što bi to i radili? Pa to što su oni skupili na protestu zbog početka izgradnje ‘Beograda na vodi’, ja to mogu da skupim u jednom mesnom odboru u Braničevskom okrugu na telefonski poziv. Toliko ih se plašimo, eto”, rekao nam je Arsić.

Na pitanje kako objašnjava to što je ljudima je bilo zabranjeno da prođu, osim onih koji su imali članske karte vladajućih stranaka, Arsić kratko odgovara:

“Pa evo, moja supruga je član SNS i nije prošla. Verovatno su procene bezbednosti bile takve.”

Ostaje, međutim, pitanje za čiju se bezbednost policija tog dana posebno starala?

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

XS
SM
MD
LG