Dostupni linkovi

logo-print

Srpska kinematografija vrednovana u svetu, kod kuće u zapećku


Sa tribine „Nula iz vladanja za 60. rođendan“, Beograd, 4. april 2013. foto: Dušan Komarčević

Sa tribine „Nula iz vladanja za 60. rođendan“, Beograd, 4. april 2013. foto: Dušan Komarčević

Početak ove godine obeležila je vest da država Srbija ne planira da u 2013. izdvoji sredstva za domaću kinematografiju. Ta je informacija stigla istovremeno sa nagradom koju je na prestižnom festivalu „Sandens“ dobio reditelj Srdan Golubović za svoje novo ostvarenje „Krugovi“.

O odnosu države prema kinematografiji, kao i o mogućnostima delovanja filmskih stvaralaca u sadašnjim okolnostima, razgovaralo se u četvrtak na protestnoj tribini „Nula iz vladanja za 60. rođendan“ koja je organizovana u Domu omladine, u sklopu jubilarnog Festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma.

Uprkos tome što ovdašnji filmski umetnici u svetu predstavljaju kulturu iz Srbije na najbolji mogući način, vlast nema sluha za to, moglo se čuti na debati u kojoj su kao učestvovali ljudi iz sveta filma, novinari i malobrojni posetioci.

Nije reč samo o ekonomskoj i kreativnoj krizi u domaćoj kulturnoj politici, već je konfuzno i samo poimanje kulture koja se, kako kaže proslavljeni filmski reditelj Želimir Žilnik, vidi kao politička misija.

“Nema efikasnije poruke koja obilazi ceo svet o ovdašnjem životu, pa i o nekoj našoj tradiciji, od poruke koja je sam sadržaj dokumentarnog filma. Kad se pre pet godina govorilo: ‘Vi u Srbiji ste progutali veliku žabu kapitalizma na taj način što su sva radnička prava potpuno anulirana i što su vas pregazili tajkuni’, prikazuje se naš film ‘Stara škola kapitalizma’ koji ide po celom svetu. Hiljadu sto puta je bio prikazan na njujorškim protestima Occupy. I on kaže da u Srbiji, ipak, ima ljudi koji imaju kičmu i koji nisu legli na zemlju”, ističe ovaj režiser koji je, po sopstvenim rečima, u poslednjih 10 godina predstavljao Srbiju na više od 200 festivala.

Kvazipatriotski kič

Reditelj Nikola Majdak Mlađi, koji je sa Anom Nedeljković pre nekoliko meseci nagrađen na Berlinalu za animirani film "Rabbitland”, ističe da je od resornog Ministarstva kulture izostala kako finansijska podrška, tako i kurtoazna čestitka za uspeh. Prema njegovim rečima, situacija u kulturi bila je loša i u prethodnim režimima i dodaje da je nužno da se radnici u kulturi udruže.

“Ono što je pitanje je kako se došlo do nula dinara za kinematografiju. Para u zemlji ima, ova zemlja nije siromašna. Ona ima za Miladina Kovačevića milion dolara. Ona ima za razne afere. Znači, imamo para da od naših poreza plaćamo za gluposti koje su uradili drugi ljudi. U Srbiji postoji novac, samo se on ne raspoređuje pravilno da određene stvari”, ističe Nikola Majdak Mlađi.

Boris Mitić, reditelj dokumentarca „Pretty Dyana”, smatra da treba izaći sa konstruktivnim, a ne direktno konfliktnim predlozima.

“Jedna stvar koju stalno potenciram kod kolega okupljenih oko Filmskog centra Srbije je da mi treba da se pravimo ludi, da se pretvaramo da je sve u redu. To uglavnom ne košta ništa, a jednog dana mogu da se obezbede sredstva da se deo po deo tih budućih rešebnja ostvaruje. Maltene, nuditi im gotova rešenja i raditi posao umesto njih, Jer, očigledno je da kod njih postoji jedan ignorantski i fatalistički stav. Oni uvek imaju alibi za sve: nema se para, situacija je ovakva, mi nećemo da radimo”, objašnjava Mitić.

Prema rečima Ana Nedeljković, nije problem u procentima sredstava koji se izdvajaju za kulturu, već u generalnom kursu kojim se kreće ovdašnja kulturna politika.

“Ključ problema vidim u tome što se većina stvari koje se favorizuju su nešto što bi moglo da se nazove kvazipatriotski kič koji, po mogućstvu, u sebi može da ima i neke komponente patetične duhovnosti. Najbolje ako ima oboje. Tradicija svakako jeste bitna svakom narodu, ali u savremenom istorijskom trenutku, mi za tradiciju moramo da imamo savremene pristupe za njeno predstavljanje”, smatra Ana Nedeljković.

Iako ove godine Kratki metar obeležava šest decenija postojanja, organizatori festivala ističu da nema razloga za slavlje, s obzirom na tešku finansijsku situaciju u kojoj se nalaze srpska kinematografija i kultura u celini.

O odnosu vlasti prema ovoj manifestaciji i uopšte kulturi, dovoljno govori informacija da se na otvaranju jubilarnog Kratkog metra nije pojavio niko iz resornog ministarstva.
  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

XS
SM
MD
LG