Dostupni linkovi

logo-print

Srednjoškolci pitali: Šta bi Srbija mogla da dobije članstvom u EU


Vensan Dežer i Žarko Obradović tokom susreta sa srednjoškolcima, Beograd, 24. januar 2013.

Vensan Dežer i Žarko Obradović tokom susreta sa srednjoškolcima, Beograd, 24. januar 2013.

Podrška evropskim integracijama u Srbiji je u padu, a najviše onih koji se protive članstvu u Evropskoj uniji je među mlađom populacijom – čak 40 odsto. Neke od svojih dilema đaci iz nekoliko gradova u Srbiji razrešili su na javnoj debati sa predstavnicima Evopske unije u Beogradu.

Šta bi Srbija mogla da dobije članstvom u Evropskoj uniji, kako se tamo studira, koji su najtraženiji poslovi i da li nas čeka “grčki scenario”, bila su samo neka od pitanja učenika srednjih škola iz Čačka, Beograda, Niša i Leskovca koji su u beogradskom Domu omladine imali priliku da razgovaraju sa Vensanom Dežerom, šefom Delegacije Evropske unije.

Radoznale srednjoškolce najviše je interesovalo kako će se u Srbiji živeti ako jednog dana udje u tu zajednicu evropskih država.

“Ja sam učenica iz Niša i želim da znam nešto više o sledećem: Na primer, Grčka… Ima jedanaest miliona stanovnika i 25 odsto nezaposlenih. Kako je onda dobro biti u Evropskoj uniji ako tamo nisu srećni, ako imaju toliko mnogo problema?”

Vensan Dežer spremno je odgovorio na sva pitanja, a dominirao je stav da sadašnje i buduće članice Unije imaju svetlu budućnost.

Srednjoškolci na debati sa Vensanom Dežerom i Žarkom Obradovićem

Srednjoškolci na debati sa Vensanom Dežerom i Žarkom Obradovićem

“Očigledno je da situacija nije ista u svim državama Evropske unije. Imamo mnogo zemalja u kojima se živi veoma dobro, u kojima je ekonomija na stabilnim nogama… Neke države u južnom delu Evrope, kao što su Grčka, Španija i Portugal, suočavaju se sa teškoćama jer su godinama trošile više nego što su zaradjivale. U suštini, to je problem. A tu su i pitanja finansiranja iz evropskih fondova i kompetitivnosti industrija. Zato kod zemalja sa kojima pregovaramo o članstvu insistiramo na smanjenju administracije i javnih troškova. Ako me pitate da li je to moguće uraditi, odgovor je da.”

Djaci su prisustvo ministra prosvete Žarka Obradovića iskoristili i za šale, pa su pitali hoće li uskoro još jedan raspust, ali i za ozbiljnije stvari kao što je zbog čega je ove godine promenjen datum proslave školske slave Sveti Sava.

Ipak, na najvećem iskušenju ministar Obradović našao se kada je jedan od učenika pitao “zašto Srbija trči ka Evropskoj uniji ako Velika Britanija hoće da uzađe iz te zajednice”, kada se salom se prolomio aplauz učenika.

“Kao što ste verovatno primetili, u većini domaćih štampanih medija tačnost informacija opada kako idete od zadnjih stranica ka početku novina. Na zadnjim stranama se nalaze sportski rezultati, koji su tačni, i na žalost umrlice, a posle toga ide nešto drugo… Znači, to da li će neke članice izaći iz Evropske unije je vrlo komplikovano pitanje i za njih, a kamo li za nas… Drugo, naš interes je da budemo tamo. Na vama je da verujete ili ne verujete, ali razmislite o onome što vam govorimo gospodin Dežer i ja. Ali Evropska unija je prirodno okruženje u kom mi živimo,” odgovorio je Obradović.

Iako žele da nauče što više o Evropi najveći problem srednjoškolaca u Srbiji je, kako kaže većina njih, to što malo putuju.

Gimnazijalac Marko Stojanović, Ljiljana Ševo iz beogradske Građevinske škole, i Ana Ilić, iz niške gimnazije “Svetozar Marković”, rekli su za RSE da informacije o Evropskoj uniji uglavnom dobijaju iz medija:




Na debati u Beogradu predstavljeno je četvrto izdanje priručnika "Evropski dnevnik - Mudar izbor" na srpskom jeziku. Tu publikaciju koriste srednjoškolci u zemljama EU, a Srbija je jedina zemlja van Unije u kojoj se taj priručnik izdaje. U njemu su dati odgovori na mnoga pitanja o funkcionisanju Evropske unije i svakodnevnom životu u državama članicama.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG