Dostupni linkovi

logo-print
Šta je zapravo Evropska unija? Šta treba Bosna i Hercegovina da uradi da bi postala njena članica, pitali smo gospodina Tomasa Hekenberga.

Tomas Hekenberg

Tomas Hekenberg

„Evropska unija je jedna organizacija gdje se njeni članovi moraju sigurno osjećati i gdje svi rade na tome da se podigne standard života, da život bude bolji. Kao što znate, postoje pregovori između Evropske unije i Bosne i Hercegovine. Tu su već poduzeti određeni koraci da se naprave određene promjene u upravi, a također i u privrednom sektoru, da bi se mogao napraviti napredak. Iste takve zadaće završile su i ostale članice koje su kasnije postale članice Evropske unije. Naravno da postoje određeni problemi kod svake članice Evropske unije, ali uz veliki trud i marljivost, takve prepreke su se svladavale.“

Ulazak Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju pogodovao bi mladima iz Srebrenice, ističe Radomirka Savić, omladinski aktivista iz ovog grada.

„Što se tiče stavova mladih opštine Srebrenica, možemo reći da su podijeljeni. Neki su za, neki su protiv. Što se tiče nekih pozitivnih strana koje bi bile relevantne za nas u Srebrenici, i uopšte za mlade u našoj državi, vjerovatno su to opcije za putovanja. Pretpostavljam da bi se ulaskom u Evropsku uniju, a to je i uslov za ulazak Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju, ujednačio obrazovni sistem, i mislim da bi mladi odlazili u evropske zemlje, ali bi se i vraćali nazad, sa novim iskustvima i novim saznanjima, vjerovatno i otvarali nova radna mjesta.“

Mladi iz Bratunca već dvanaest godina rade strategije za poboljšanje svog statusa, ali, po riječima Čedomira Glavaša, sve ostaje samo na papiru.

„Strategiju za mlade imamo već tri puta po četiri godine, skoro dvanaest godina radimo i realizujemo taj dokument, a on je mrtvo slovo na papiru. Ako bismo ulaskom u Evropsku uniju dobili ostvarenje same te politike, stanje na terenu i položaj mladih bio bi definitivno i de facto bolji.“

Daut Tihić iz Skelana kod Srebrenice više godina je boravio u Švedskoj. Po povratku, primjenio je standarde Evropske unije i postao uzorni farmer.

„Otkad sam se vratio, ja sam farmer, imam proizvodnju sirovog kravljeg mlijeka. Mislim bi da svi ti zakoni i sve ono što vlada u Švedskoj, odnosno Evropskoj uniji, izuzetno dobro došlo svim farmerima, a i drugim ljudima koji žele ozbiljno da se bave i da imaju zdrav proizvod, da bude dobro plaćen, da država dobro subvencira. To bi za Bosnu i Hercegovinu bilo od izuzetne važnosti.“

Ulaskom u Evropsku uniju i položaj žena bi se popravio, smatra Željka Katanić iz Udruženja „Leptir“.

„Vjerovatno bi se odrazilo na ravnopravnost, veći postotak zapošljavanja žena, samostalnost žena, samouvjerenost žena, bilo bi više žena političarki, žena u mjesnim zajednicama, žena poduzetnica, poljoprivrednica. Bar to očekujemo.“
Obični ljudi su za ulazak u Evropsku uniju, ali političari Bosne i Hercegovine usporavaju taj proces, kaže Daut Tihić.

„Ja odgovorno tvrdim: sad da se napravi anketa među svim građanima Bosne i Hercegovine, preko 60 posto bilo bi za ulazak. Ako bismo napravili anketu, odgovorno tvrdim da 70 posto tih političara ne bi bilo za ulazak u Evropsku uniju. Ali, ja se nadam da će doći do smjene generacija političara, da će doći mladi ljudi, da će sami sebi stvoriti perspektivu, a kroz to će svim građanima Bosne i Hercegovine biti puno bolje, imaćemo puno bolji i uredniji život.“
  • 16x9 Image

    Sadik Salimović

    Rođen je u Srebrenici 4. januara 1955. godine. Novinarstvom se bavi 40 godina. U vremenu od 1993. do 2000. u Tuzli je bio  sportski novinar RTV TK, Tuzlanske televizije i OBN-a. Dopisnik je Radija slobodna Evropa iz Srebrenice od 2002. godine. Objavio je dvije knjige o Srebrenici, te roman pod nazivom "Srebrenica-Tuzla PUT SMRTI".

XS
SM
MD
LG