Dostupni linkovi

logo-print

Srbiji preti opasnost od poplava


Dunav, foto: Vesna Anđić

Dunav, foto: Vesna Anđić

Poplave koje su pogodile centralnu Evropu i dalje nanose ogromnu materijalnu štetu, a do sada je širom pogođenih zemalja stradalo 11 ljudi.

Nakon velikih poplava na teritoriji, Austrije, Nemačke i Češke, poplavni talas na Dunavu stiže i do Srbije. Na pojedinim mestima u centralnoj Evropi vodostaj je veći nego 2002. godine kada se desila takozvana „stogodišnja poplava“.

U Vojvodini neprekidno raste vodostaj Dunava. Prema proceni rukovodilaca sektora za odbranu od poplava pri javnom preduzeću „Vode Vojvodine“, Mirka Galonje nivo vode će preći granicu od 700 centimetara, što znači da će biti proglašena vanredna odbrana od poplave. Vanredna odbrana podrazumeva neprekidnu kontrolu nasipa i pripravnost svih nadležnih službi.

“Približava se izuzetno visoka voda, a podaci govore da se ovaj poplavni talas produžava. Mi smo spremni, dogovorili smo se sa sektorskim rukovodiocima i preduzimamo sve mere kako bi odbrambena linija bila stabilna i kako bi ovaj talas bezbedno sproveli kroz našu zemlju“, kaže Galonja.

Direktor javnog preduzeća „Vode Vojvodine“, Mirko Adžić kaže da su službe spremne na odbranu.

“Sve sektorske službe su na terenu, saniraju i popravljaju neka oštećenja na nasipima, sanirali smo lisičje rupe i sada smo u pripravnosti dvadeset i četiri sata. Sve 21 vodoprivredno preduzeće je na terenu na nasipima, i pratimo vodostaj i kod nas i u susednim zemljama”, objašnjava Adžić.

Najveći vodostaj Dunava u Novom Sadu, zabeležen je krajem juna 1965. godine, kada je izmereno 778 centimetara. Glavni grad Vojvodine je katastrofu izbegao zahvaljujući danonoćnom saniranju slabih mesta.

Na radovima su bili angažovani inženjeri i tehničari iz svih delova Jugoslavije, a vojska i građani su takođe imali aktivnu ulogu. U odbrani je dnevno bilo angažovano približno 10 hiljada ljudi i na stotine mašina. Odbrana je trajala skoro 130 dana.

Lucija Baba je tada imala manje od dvadeset godina. Ona se za Radio Slobodna Evropa prisetila tih dana.

“Bašte su bile pod vodom, bile su neke kuće isto pod vodom. Nije Dunav prelilo nasip, ali se već tada znalo da će biti gusto. Tata je pričao kako je bilo: nosili su džakove na nasip. Voda, na sreću, nije stigla do naše kuće. Prethodno su organizovali štabove, grupe, znalo se kada i gde treba da idu u slučaju da Dunav probije nasip. Posebno su razmišljali o gradu pošto je on predstavljao veći problem nego okolna mesta”, priča Baba.

Visok vodostaj je zabeležen i 2006. godine. Tada je Dunav dostigao 745 centimetara, a polovinom juna 2010. izmeren je vodostaj od 696 centimetara.

U proteklim godinama širom Vojvodine su nasipi popravljeni a izgrađeni su i novi. Ipak, ovo nije dovoljno. Neophodno bi bilo povećati izdvajanja za odbranu od ovakvih elementarnih nepogoda, smatra Vladimir Barović docent na Filozofskom fakultetu, koji već godinama analizira sistem reagovanja države u kriznim situacijama.

“Iako smo imali velike poplave 2006. godine, vodoprivredna preduzeća nisu dobila dovoljna sredstva da grade nasipe, jer zante kako, vi imete samo pasivnu odbranu, to je kada već voda dođe do opasnog nivoa do prelivanja krune nasipa,onda je to većč ona krajnja mera. Aktivna odbrana podrazumeva da vi kada nemate poplave popravljate nasipe, zidate nasipe i gradite jedan ozbiljan sistem odbrane. Jedan od velikih, možda najvećih problema je to što lokalne samouprave ne dobijaju sredstva za čišćenje lokalnih odvodnih kanala, a to je jedini recept da se vi odbranite od poplava”, naglašava Barović.

Iz Vlade Vojvodine su najavili da će pokrajinski krizni štab biti sazvan u petak.
  • 16x9 Image

    Norbert Šinković

    Diplomirao je na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Radijskim novinarstvom počinje da se bavi još u srednjoj školi. Od 2011. dopisnik RSE.

XS
SM
MD
LG