Dostupni linkovi

logo-print

Srbija u večitom cajtnotu


Zastave Srbije i Evropske unije - ilustracija

Zastave Srbije i Evropske unije - ilustracija

Tri dana uoči odluke EU o kandidaturi Beograda, još je sve neizvesno, i posle saopštenja ministara inostranih poslova zemalja članica EU u ponedeljak uveče.

Beograd poslednjih dana užurbano pokušava da spasi šta se spasiti može praveći, kako je neko ovih dana rekao zaokrete koje liče na baletske piruete u dijalogu sa Prištinom i u komunikaciji sa Srbima na barikadama, sve u cilju dobijanja evropske kandidature.

Postavlja se pitanje zašto je moguće napraviti pomake u poslednji čas a nije u redovnom tajmingu, zašto Srbija sebe dovodi u situaciju da najpre podržava balvane, a zatim u poslednji čas traži da se oni uklone.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je dan nakon neodređenih zaključaka ministara spoljnih poslova EU da nema mesta za preterani optimizam po pitanju dobijanja statusa kandidata Srbije za članstvo u Evropskoj uniji.

“Mi smo danas nešto bliže statusu kandidata nego što smo bili u petak posle govora Angele Merkel u Bundestagu, ali je očigledno da će se politika pritisaka nastaviti i to sve do petka. Uočljivo je da u zaključcima koji su usvojeni tek oko pola dva prošle noći da se namerava tražiti još od Srbije u danima koji dolaze. Naša poruka je jasna, mi smo spremni na sve forme
dogovora – u pitanju je regionalna saradnja - ali ne i po cenu naše državne politike prema Kosovu i Metohiji”, istakao je Đelić.

Predsednik Srbije Boris Tadić je u kabinetskom saopštenju, nakon što je podignuta prva barikada, objavio da je Srbija ispunila uslove i da zaslužuje da dobije kandidaturu.

On je, međutim, dodao da se još ne zna, uprkos svemu učinjenom, da li će Srbija dobiti po njemu zasluženo, ili će biti još kako on kaže neprihvatljivih uslovljavanja.

Dakle, nagoveštava se da Evropa traži još nešto što je u međuvremenu zaboravljeno - predstavljanje Kosova na regionalnim skupovima. Nije to novi uslov, to je ono što Brisel traži poodavno i što je Beogradu svojevremeno prenela nemačka kancelarka Angela Merkel. To potvrđuje i šef pregovaračkog tima Borko Stefanović najavljujući nove razgovore.

“Danas će biti razgovora o predstavljanju Prištine u regionalnim inicijativama”, kazao je on.

Biserko: Politička elita ne vodi iskrenu proevropsku politiku

Nećemo se baviti prognozama kakva će odluka biti 9. decembra i šta je Srbija spremna još da učini u ova tri dana već pitanjem - šta u suštini stoji iza takve neodređene pozicije Beograda.

Pitali smo Milana Pajevića iz Isak fonda zašto Srbija sebe i to ne prvi put stavlja u poziciju da u poslednji čas, tek pod žestokom pretnjom, menja svoju politiku koja je dovodi u ćorsokak i nanosi joj velike štete.

„Verujte da i ja sebe to pitam, evo već 11 godina, i da nemam jasan odgvoor. Ne znam kako je moguće da ljudi u vrhu ne izvuku pouke i da uvek iznova dolazimo u takvu situaciju da neko treba da nas ubeđuje, pritiska, uslovljava ili ucenjuje da uradimo nešto što je u našem najdubljem interesu. Ako uzmemo pitanje Kosova, čak i da ne postoji EU uopšte i da mi ne želimo da idemo u EU, svakako je u našem interesu da se normalizuju odnosi između Albanaca i Srba u najširem smislu, i da se prevazilaze problemi koji nastaju u svakodnevnom životu naših ljudi na Kosovu, ali i na celom Balkanu. Valjda je u interesu svih tih nacija i rukovodstava da normalizuju međusobne odnose“, kaže Pajević.

Današnja politička elita, pre svega Demokratska stranka ne vodi iskrenu proevropsku politiku, kaže predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko i zato sebe dovodi često u ćorsokak iz koga pokušava da se izvuče
u poslednji čas.

Uticaj u Srbiji i danas imaju antievropski neformalni centri moći kao što su Crkva i Akademija.

„Problem Srbije je što ona nije napravila pravi diskontinuitet sa politikom Slobodana Miloševića, što je još uvek na delu politika, recimo, podele Kosova. I, na žalost, naša politička elita nije bila spremna da napravi taj iskorak kako bi pokazala uvažavanje novonastale realnosti u regionu, pre svega na Kosovu i u Bosni. Srbija je remetilački faktor u procesu konsolidacije tih država. Boris Tadić bi, kao predsednik Srbije, u ovom momentu mogao odigrati istorijsku ulogu prekidanjem dosadašnje politike i okretanjem ka Evropi. On mora samostalno, vrlo jasno i našoj i međnarodnoj javnosti da kaže šta Srbija doista želi“, smatra Biserko.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG