Dostupni linkovi

logo-print

Srbija: Trećina zaposlenih radi na crno


Promocija kampanje "Crno na belo"

Promocija kampanje "Crno na belo"

Oko pola miliona ljudi - odnosno gotovo trećina zaposlenih u Srbiji radi na crno.Uslovi ekonomske krize dodatno su učvrstili strah od gubitka radnog mesta, što na drugoj strani poslodavci koriste kako bi izbegli plaćanje zakonskih obaveza.

Slabašna zakonska regulativa, loša privatizacija, bahatost poslodavaca i još gomila društevnih anomalija gotovo dve decenije urušava dostojanstvo na stotine hiljada radnika u Srbiji.

Na hiljade radnika svakodnevno radi na crno a jedan takav slučaj naša dopisnica Novka Ilić zabeležila je u Užicu.



Hiljade ovakvih i sličnih priča potaklo je šest organizacija civilnog društva iz Srbije da uz podršku američke organizacija USAID pokrenu kampanju „Crno na belo“.

Cilj je da se podstaknu poslodavci, država i javnost da podignu svest o poziciji i pravima radnika, kaže Nataša Vučković iz organizacije Centar za demokratiju.

„Ono što je bitno ne smemo da gajimo bilo kakvu vrstu tolerancije prema radu na crno što naravno ekonomska krize negde kao da nameće takvu vrstu tolerancije. Zadatak ove kampanje nije da smanji rad na crno da se ne bismo drugačije predstavili. Mi zapravo nemamo te kapacitete nemamo, ono što možemo, to je da širimo jednu sliku i istinu o tome koliko je rad na crno štetan i za društvo i za pojedinca, za poslodavce i za državu“, podvlači direktorka Centra za demokratiju.

Svako čuva svoje radno mesto

Zbog ekonomske krize poslodavci, ali i radnici sve su neosetljivi na povrede prava, kašnjenje i neplaćanje zarada, poreza i doprinosa. Efikasnosti rada državnih organa u zaštiti radnih prava sigurno nije za veliku pohvalu.

Suzan Fric na promociji kampanje "Crno na belo"

Suzan Fric na promociji kampanje "Crno na belo"

Najveći interes radnika je da se o tome priča, pridobije pažnja i podrška javnosti, kaže Suzan Fric direktorka USAID u Srbiji, koji podržava projekat unapređenja uslova za rad.

„Očekujem da se javnom kampanjom izvrši adakvatan javni pritisak i na poslovni sektor i na Vladu i podigne nivo opšteg poštovanja radnih prava, kako bi se unapredila sposobnost radnika da brane i promovišu svoja prava i standardi pravičnosti rada“, kaže direktorka američke organizacije USAID.

Pitanja dostojanstva radnika u uslovima krize gotovo da i ne postoji. O tome svedoče brojni primeri radničkog samospaljivanja, odsecanja prstiju, štrajkova glađu. Rad na crno je na neki način iznuđeni prećutni dogovor radnika i poslodavca, potvrđuje to u razgovoru sa Milošem Ivanovićem i radnik iz Kuršumlije:



Pravna regulativa i zakonski propisi odavno su u Srbiji samo mrtvo slovo na papiru. Zakoni se ponajviše krše upravo tamo gde je država najvažniji poslodavac ili partner, što dodatno obeshrabruje radnike da štite i jačaju svoja prava, kaže nam aktivista Resurs centra Boris Ilijevski, iz Majdanpeka.

„Karakteristično za region u kome mi radimo je da je tu reč uglavnom o velikim komapnijama - rudnik bakra, fabrika bakarnih cevi. RTB Bor, hidroelektrana Đerdap. Tamo gde ima puno radnika onda tu ima i puno problema, a oni se odnose na to što ljudi rade sa jednom vrstom ugovora, a rade na drugačijim poslovima koji su uglavnom rizičniji i bez zaštite na radu. Ljudi neće javno da govore o tome zbog ekonomske krize i situacije u kojoj se nalaze i to je potpuno razumljivo i svako čuva svoje radno mesto, ma kakvo ono bilo“, kaže Ilijevski.

Kako bi se podstakli ponajpre radnici, ali i država da se ozbiljnije pozabave primerima kršenja radnih prava, otvoren je i internet portal gde se mogu prijaviti slučajevi nepoštovanja prava radnika, ali i da se potraže zakoni i mehanizmi zaštite radnih prava.
XS
SM
MD
LG