Dostupni linkovi

logo-print
Predsednik Srbije čestitao je Putinu izbor za predsednika Rusije, te mu se, ukazujući na „vekovne prijateljske odnose dve zemlje”, zahvalio na podršci oko Kosova. Po komentarima, reklo bi se da putinomanija i dalje vlada među većinom građana. Retki su oni koji će ukazati da Srbija i Kosovo, baš kao ni do sada, ni u predstojećem mandatu za Moskvu neće biti pitanja od visokog interesa, te da Beograd mora jasno da se okrene Briselu.

Ako se samo prisetimo atmosfere uoči i tokom prošlogodišnje posete Vladimira Putina Beogradu, kada je grad bio izlepljen plakatima sa njegovim likom i kada su ga ovacijama pozdravljali na ulicama, te činjenice da je u nekoliko gradova Srbije, ali i na severu Kosova, proglašen počasnim građaninom, ne iznenađuje to što je većina Beograđana pozdravila njegov predstojeći šestogodišnji mandat.



Ukazaće na ovo strateško evropsko opredeljenje Srbije i predsednik Boris Tadić, no u čestitki Putinu na izboru predsednika Rusije ipak istaći da dve zemlje povezuju viševekovni prijateljski odnosi.

"Naše veze su istorijske i duhovne, a gradimo odnose za budućnost na bazi obostranih interesa i uzajamne koristi za naše narode. Strateško je opredeljenje Srbije da postane članica EU, ali s druge strane, Srbija želi da očuva i unapredi ekonomske odnose s Rusijom na svim poljima", navodi predsednik Srbije.

Naglašavajući da je sa njim uvek imao odličnu saradnju, Tadić je u čestitki Putinu zahvalio i na doprinosu Rusije u borbi za očuvanje nacionalnih interesa Srbije u dijalogu Beograda i Prištine.

Ovakva poruka za ruskog predsednika jedna je od retkih koju Tadiću neće sporiti ni opozicija. Dok međunarodni posmatrači ukazuju na nepravilnosti tokom nedeljnih izbora, te neravnopravan položaj opozicije u predizbornoj kampanji, ništa od toga u Moskvi nije primetio lider Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić koji je tamo bio u svojstvu posmatrača, a nakon što je njegova partija potpisala sporazum o saradnji sa Putinovom Jedinstvenom Rusijom.

"Mi odlično razumemo kakvi izazovi čekaju Putina, ali su se mnogi
uverili da mu narod veruje
", prenosi Itar-tas Nikolićevu poruku po objavljivanju rezultata izbora.

Srbija i Kosovo nisu pitanja od visokog interesa

Moskva u čuvena četiri stuba srpske spoljne politike svoj položaj čvrsto drži pre svega zbog podrške Beogradu u odnosu prema Kosovu. Nju, često prekoračujući diplomatska ovlašćenja, najslikovitije demonstrira ruski ambasador Aleksandar Konuzin u Srbiji, koji beogradskim zvaničnicima objašnjava kako bi trebalo da se odnose prema kosovkom pitanju, nosi humanitarnu pomoć tamošnjim Srbima, a na barikadama se osmehuje sa slika sa ekstremnim desničarima.
Boris Tadić i Vladimir Putin, tokom posete ruskog premijera Srbiji, mart 2011.

Boris Tadić i Vladimir Putin, tokom posete ruskog premijera Srbiji, mart 2011.


Na njega, ali i odnos Rusije i Srbije, zamerke iznose malobrojni. Među njima Liberalno demokratka partija, čiji funkcioner Nenad Prokić, iako navodi da sa Moskvom mora imati prijateljske veze, podvlači da je jedini istinski partner Beograda Brisel.

Mislim da Rusija ima još mnogo toga da nauči o demokratiji i demokratskim procedurama, isto kao i mi, i u tome smo slični. Ta vekovna ljubav prema Rusiji je u velikoj meri gluma, odnosi nisu onakvi kakvi se prikazuju i kakve neki političari u Srbiji uzimaju zdravo za gotovo zbog ličnih ambicija u samom Beogradu. Slična vrsta alibija je korišćena i kada je reč o Kosovu i mislim da sada moramo da se okrenemo ka našoj budućnosti“, navodi Prokić.

Spoljnopolitički analitičar Simeon Pubulić podvlači da, iako se tako u Beogradu predstavlja, Srbija i Kosovo, ni do sada, pa ni u predstojećem mandatu Vladimira Putina neće biti pitanja od visokog interesa, zbog kojih bi zatezao odnose sa Zapadom.

Za njih je mnogo važnije šta se događa na njihovim zapadnim granicama, nego šta se događa na Balkanu. Prema tome, oni će sa Nemačkom u nekom razgovoru verovatno pokrenuti i pitanje Kosova, ali ne verujem da će tu biti nekih konfrontacija jer će se celo pitanje Kosova rešavati opet na relaciji Srbija – Evropa, gde naravno ne smemo isključiti ni Ameriku ni Rusiju, ali će glavna stvar biti na Evropi“, kaže Pobulić.

Od Rusije ni rublje, ni dolara

No, kao što smo se moglo uočiti na početku, većina građana Srbije ima drugačiju predstavu o podršci Rusije, pre svega o njenom lideru. To je naročito bilo upadljivo prilikom Putinove prošlogodišnje posete Beogradu, kada su ga, uz već pomenutu euforiju na ulicama, na stadionu Marakana, gde je sa niškim bajkerima ispratio utakmicu Crvena Zvezda - Zenit, dočekali sa poklonima, uz ovacije i pesme.

Iako srpski zvaničnici najavljuju i sporazum o strateškom partnerstvu sa Rusijom, te kao osnovu ekonomskih veza Moskve i Beograda ističu izgradnju gasovoda Južni tok, Simeon Pobulić podvlači da su u ruskom interesu na Balkanu mnoge zemlje ispred Srbije.

Rusi imaju veći interes prema Bugarskoj nego prema Srbiji. Na kraju krajeva, kada pogledate šta se događa između Bugarske i Rusije, pa pogledate šta se događa sa nama, videćete da tu postoji razlika u korist Bugarske. Što se gasovoda tiče, on se ne gradi zbog Srbije, već zbog Evrope i Evropa u tome učestvuje. Oni su imali probleme oko upravljanja mrežom, ali je gospođa Merkel rekla da je Nemačka zainteresovana da ima što više pristupa ruskom gasu. To protumačite kako god hoćete“, navodi Pobulić.

Nenad Prokić ukazuje i na razlike kada je reč o ruskim i drugim investicijama u Srbiji.

Mi od Rusije nikada nismo dobili ni rublje, ni dolara, ni eura, a da to nije bilo sprovedeno kroz striktne interese Rusije. Oni novci koji u Srbiju stižu, stižu iz Brisela, za rekonstrukciju države, za usavršavanje demokratskih procedura i naša budućnost je na drugoj strani sveta“, ocenjuje Prokić.

Izbori čekaju i Srbiju. Na njima će se, po predviđanju Predraga Lacmanovića iz agencije Faktor plus građani izjašnjavati upravo o pravcu kojim će se Beograd dalje kretati.

Glasanje ide po inerciji i građani se sada faktički opredeljuju za opciju – onu koja je možda naklonjenija Zapadu ili onu koja je naklonjenija Rusiji ili Istoku. Građani često u komentarima kažu – ma ne verujem nikome, ali ću sa ovima lakše u Evropu ili pak kažu - ne verujem ni ovima, ali ću ipak za njih da glasam u inat Evropi”, rekao je Lacmanović.

Posle izbora možda će biti jasnije hoće li i dalje biti materijala za satirične stihove, poput ovih koje su u danima posete Dmitrija Medvedeva Beogradu 2009., spevali nekadašnji Feralovci Predrag Lucić i Boris Dežulović.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG