Dostupni linkovi

logo-print

Srbija se bori sa zimom, predviđa se još snega



Zoran Glavonjić

Zbog ekstremnih hladnoća i snega u Srbiji je proglašena vanredna situacija. Od niskih temperatura u nevremenu je do sada je umrlo devetoro ljudi, a 70.000 stanovnika u najugroženijim područjima odsečeno je od sveta.

U gradovima Srbije situacija je mnogo bolja nego u ruralnim područjima, svakodnevni život odvija se teže nego obično, ali relativo normalno u uslovima nepogode. Glavne ulice u Beogradu uglavnom su očišćene, dok su sporedne neprohodne, a poseban problem su parkinzi pod snegom zbog kojih se u saobraćaju stvaraju gužve jer vozaći kruže tražeći mesto gde bi ostavili auto.

Beograđani sa kojima smo razgovarali kod glavne Železničke stanice počeli su da čiste sneg lopatama, dok se većina do posla ili prodavnica hrane probija preko pola metra snega na trotoarima.



U unutrašnjosti Srbije pod nanosima snega su čitava sela, do kojih u hitnim slučajevima po bolesne ili nestale spasioci dolaze na motornim sankama.
Kako su meteorolozi najavili nove padavine koje će u sledećih nekoliko dana povećati snežni pokrivač u celoj zemlji za još pola metra, proglašena je vanredna situacija.

Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije, rekao je za RSE da će dodatno biti mobilisani mehanizacija i ljudstvo kako bi se hitno pomoglo ljudima u ugroženim područjima.

“Poslednjih dana apelovali smo da opštine koje to mogu pomognu onima koji su ugroženi, tražili smo solidarnost. Sada je to prešlo u fazu kada ćemo izdavati naredbe i kada nikoga nećemo moliti. Znači, radi se o mobilizaciji državnih resursa”, istakao je on.

Najugroženije su opštine koje su više od 25 dana pod snegom, Sjenica, Surdulica, Crna Trava, Ivanjica, Nova Varoš, Prijepolje i mesta na jugu Srbije. Pri poslednjim merenjima najhladnije je bilo na Zlatiboru - 16, Sjenici – 15 i na Crnom Vrhu - 13. U te krajeve država je poslala pomoć u nafti i gorivu za mehanizaciju.

Đaci su na sedmodnevnom raspustu, jer je zbog vremenskih nepogoda država donela odluku da škole ne rade.

Ministar prosvete Žarko Obradović rekao je da će na narednim zasedanjima vlade biti odlučeno da li će vanredni raspust biti produžen.

“Najavljuje se talas velikih hladnoća i nastavak padavina. U tim uslovima sasvim je logično da škole ne rade. I ova mera je pre svega doneta zbog bezbednosti đaka”, naglasio je Obradović.

Spasioci dostavljaju hranu

U raščišćavanju snega i pomoći ljudstvu pored teške mašinerije učestvuju vatrogasci i spasioci, komunalne službe, medicinski radnici, policija, dobrovoljci ali i vojska koja za tu namenu na raspolaganju ima 14.000 ljudi.

Glavni magistralni putevi su prohodni, ali je zbog snega saobraćaj usporen.
Sneg u Kraljevu

Sneg u Kraljevu


U okolini Kraljeva, koje je pre samo 15 meseci pogođeno zemljotresom, ima metar i po snega, a reka Ibar zaledila je prvi put u poslednjih dvadeset godina.

Radojica Kočović, iz lokalnog Štaba za vanredne situacije, kaže da su najugroženija domaćinstva u planinskim selima kojima hranu dostavljaju jedino spasioci.

“Za sada nemamo informacije da je neko ugrožen toliko da mu preti smrzavanje. Ali u kritičnom položaju su dve porodice na obroncima Čemerna. Nadam se da ćemo ovih dana uspeti mašinama za raščišćavanje snega da se probijemo do tamo, ali i do porodica u delu Studenice, Mlanče, Savova i Orlje Glave. Tamo ima dosta starih i bolesnih ljudi koji su zavejani, a do sada je bilo teško doći do njih”, navodi Kočović.

U Nišavskom, Pirotskom i Topličkom okrugu privreda je prekinula proizvodnju na sedam dana zbog ekstremnih hladnoća, pa je čak i “Alfa plam” iz Vranja, firma za proizvodnju grejnih tela, peći i kamina, na nekoliko dana prestala da radi jer joj je fabrika okovana ledom.

U Beogradu gradski saobraćaj, železnica i aerodrom rade, grejanja i struje ima, ali trpi kulturni život. Suočen sa nepovoljnom vremenskom prognozom Sava centar otkazao je sve koncertne nastupe u narednih sedam dana.

Temperature u Srbiji narednih dana spuštaće se i do -25. U poslednjoj sedmici rekord je 36 ispod nule u čuvenim Karajukića Bunarima na Pešterskoj visoravni, gde je najveći “minus” bio 1986. godine (39,4).

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG