Dostupni linkovi

logo-print

Srbija: Imovinom od kriminala protiv kriminala


Imovina Darka Šarića optuženog za krijumčarenje više tona kokaina na aukciji u Beogradu, jun 2010. Foto: Vesna Anđić

Imovina Darka Šarića optuženog za krijumčarenje više tona kokaina na aukciji u Beogradu, jun 2010. Foto: Vesna Anđić

Za dve i po godine primene novog zakona Srbija je oduzela imovinu stečenu kriminalom vrednu 350 milona evra. Država je najavila još oštrije mere protiv kriminalaca, a jedno od pravila i dalje će biti da se deo zaplenjenih objekta ustupa socijalnim i zdravstvenim ustanovama.

Luksuzne kuće sa bazenima, stanovi, najskuplji automobili, građevinske mašine, benzinske pumpe, ciglana, pa čak i jedan kamenolom i autobuska stanica, samo su deo imovine koju je država oduzela od kriminalaca širom zemlje.

Miljko Radisavljević, specijalni tužilac Srbije za organizovani kriminal, kaže da će izmenama zakona o upravljanju tim materijalnim dobrima udar na ljude izvan zakona biti još efikasniji, jer će najveći deo konfiskovanih sredstava biti korišćen za jačanje institucija koje vode borbu protiv kriminalaca.
Radisavljević: Možda ćemo jednog momenta doći u poziciju da se borba protiv organizovanog kriminala najvećim delom finansira upravo iz sredstava koja plenimo od kriminalnih organizacija.

“Ako bismo dosledno razvili ovaj sistem mogli bi da govorimo o nečemu što bih nazvao “perpetuum mobile” u korišćenju sredstava za borbu protiv organizovanog kriminala. Zapravo, možda ćemo jednog momenta doći u poziciju da se borba protiv organizovanog kriminala najvećim delom finansira upravo iz sredstava koja plenimo od kriminalnih organizacija", kaže Radisavljević.

Do sada je najvrednija imovina oduzeta od Darka Šarića, optuženog za šverc nekoliko tona kokaina, i bivšeg direktora “Elektrodistribucije Beograd” Branislava Uskokovića, osuđenog za krađu desetina stanova i drugih nekretnina. Iako je javnost pozdravila oduzimanje imovine stečene kriminalom, neretko se čuju i zamerke na njegovu suštinu.

Slobodan Ružić, advokat prvostepeno osuđenog Branislava Uskokovića kojeg očekuje i oduzimanje fabrike u Kovinu i još nekoliko firmi koje se vode na njegovu decu, ne dovodi u pitanje koncept, ali ima primedbe.

“Taj zakon smatram očajnim. On pre svega treba da služi za oduzimanje imovine od mafije, a ne da bude privredna grana. Ako je neko učinio neko krivično delo, bilo bi logično da oduzimanje imovine bude vezano za to. A ne da mu neko pretresa celokupnu imovinu od kada se rodio pa sve do dana oduzimanja. Što se ovde dešava. I što je još gore, praktično osumnjičeni dokazuje da nešto što ima nije stečeno kriminalom. Po meni bi moralo da bude obrnuto, da to dokaže država koja ga tuži”, ocenjuje Ružić.

Mur: Država ne može da se bori sama

Sa druge strane, država je na poziciji da je postojeći zakon o oduzimanju imovine najmoćnije oružje protiv organizovanog kriminala.
Kragujevac: Zaplenjena imovina Darka Šarića, foto: Branko Vučković

Kragujevac: Zaplenjena imovina Darka Šarića, foto: Branko Vučković


Jugoslav Stojiljković, direktor Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom, kaže da sadašnje rešenje nikako ne generiše probleme.

“Zakon je tu vrlo precizan, i zato je i predviđeno postojanje Direkcije. Ona, kao dobar domaćin, upravlja tom imovinom. U suštini, to upravljanje se svodi na to da se uz najmanji iznos sredstava za održavanje imovine očuva najveći stepen njene vrednosti. Tako da su stvari jednostavne… Ako se u sudskom postupku dokaže da ta imovina nije stečena kriminalom ona će biti vraćena”, navodi on.

Po 20 odsto sredstava dobijenih prodajom imovine trajno oduzete od kriminalaca ide na korišćenje sudu, tužilaštvu, jedinici za finsnsijske istrage i policiji, dok se preostala petina prosleđuje prosvetnim, zdravstvenim i socijalnim institucijama.

Humani aspekt te priče u Srbiji u praksi je prvi put viđen kada je jedna od kuća kriminalaca u Beogradu dodeljena Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje koji je u njoj organizovao smeštaj roditelja dece na lečenju od malignih oboljenja.

Tužilac Miljko Radisavljević najavio je da će jedna od novina biti i mogućnost da se na efikasan način obeštete žrtve kriminalaca i njihovi naslednici.

“Osobe koje su preživele velike traume ne treba dodatno viktimizirati kroz nove parnične postupke u kojima će pokušati da ostvare pravo na naknadu štete. Pogotovu u postupcima koji ne garantuju da će ta šteta biti efektivno i namirena”, smatra Radisavljević.

Država je najavila da će u borbu protiv organizovanog kriminala intenzivnije uključiti i nevladin sektor. Tomas Mur, zamenik šefa misije OEBS-a u Srbiji, poručio je da je takva saradnja u mnogim zemljama dala odlične rezultate.

“Uspešna strategija podrazumeva aktivnu ulogu civilnog društva, prvenstveno u pogledu prevencije. Organizovani kriminal ne egzistira van društva. I upravo zbog toga država ne može uvek sama da se bori”, kazao je Mur.

Svakog meseca od iznajmljivanja kuća, oduzetih stanova i lokala optuženih dilera droge i kriminalaca svih vrsta na račun države legne 20.000 evra. Između ostalog, od tog novca proteklih godina poslata je pomoć poplavljenom Trgovištu, pomognuta je nabavka hrane za narodne kuhinje, a deci distrofičara Beograda kupljeni su novogodišnji paketići.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG