Zabrana neonacističke organizacije „Nacionalni stroj“, očigledno nije obeshrabrila grupe i pojedince u Srbiji koji i danas, sedam decenija nakon pobede nad ideologijom koja je iza sebe ostavila više desetina milona mrtvih, podržavaju te nazadne i opasne ideje.
Organizovano javno delovanje, po svemu sudeći, preuzima i do sada aktivna, ali manje upadljiva „Srbska akcija“. Pažnju šire javnosti privukli su nedavnim učešćem u maršu neonacista u Temišvaru, koji je organizovala rumunska “Nova desnica”.
Takođe, nakon skorašnjeg upada grupe maskiranih mladića u romsko naselje u Jabučkom ritu, na jednoj od baraka je ostao crtež kukastog krsta, uz inicijale “Srbske akcije”.
Ova organizacija potpisnica je i nalepnica sa fotografijom grupe crnaca, uz natpis "Stop najezdi tuđinaca", kojima su krajem decembra izlepljena mnoga mesta u Beogradu. Kao ideološka osnova, na njihovoj internet prezentaciji se, između ostalog, navodi
„Čuvаnje nаcionаlnog bićа i rаsni identitet“ i „Neodvojivost nаcionаlizmа i borbe zа socijаlnu prаvdu“. Mogu se pročitati i tekstovi poput "Čista Srbija - zdrava nacija", "Protiv imigrantske najezde", „Stop ciganizaciji“ i tako dalje…
„Kada jedno društvo ne edukuje svoju mladu generaciju, ono neminovno ostavlja slobodan prostor za pojavu desničarstva – fašizma, pa čak i nacizma“, upozorava nekadašnji predsednik Sаvezа jevrejskih opštinа Srbije, Aleksandar Nećak, pokušavajući da objasni činjenicu da je 2012. godine, u zemlji čiji su građani tokom Drugog svetskog rata pretrpeli strahovit teror i ogromne gubitke upravo od nacista, jednu organizaciju sa neonacističkim idejama veoma brzo zamenila druga.
“U Srbiji nema mnogo reči o holokaustu, niti se bilo ko u tom pravcu edukuje. Ja o govorim holokaustu zato što sam Jevrejin, ali mislim da su i Srbi i Romi i mnogi drugi jako visoku cenu platili nacizmu i da je sramota, pa i greh ne obrazovati mlade generacije i dozvoliti da se to ponovo dešava. Vrlo je neodgovorno dozovoliti da posle 70 godine niko ništa ne zna o Starom sajmištu, o Banjici, o svim tim logorima i stradanjima”, kaže Nećak.
Između nacizma i ekstremnog nacionalizma
Uz manjak edukacije, za prihvatanje ideja nacizma kod dela mladih, „zaslugu“ ima i sistem vrednosti nametnut devedesetih, smatra istoričar Nikola Samardžić, koji dodaje da u Srbiji izostaje i pravo negovanje antinacističke tradicije.
„Ona se sada zapravo gubi u ovom novom antifašizmu koji nije precizan i koji je neuk. Toga ima svuda, ali je kod nas ta pojava ozbiljna zbog trauma iz devedesetih i obnove vrednosti devedesetih, pa se takve grupe lako uklapaju u tu jednu opštu paradigmu“, ukazuje Samardžić.
Ekstremizam kod mladih i prihvatanje nazadnih ideja nacizma, tema je i filma „Šišanje“, Stevana Filipovića. Ovaj mladi reditelj ukazuje da je manji broj onih koji se „zaista oduševljavaju tim idejama“, a da je veći problem upliv ekstremnog nacionalizma, koji zapravo sadrži isti sistem vrednosti, ali u nešto blažem obliku.
„Otvoreni neonacizam sa sve slikama Adolfa Hitlera i sve ono što smo imali priliku da vidimo kod „Nacionalnog stroja“ i sličnih organizacija je negde, kako mi se čini, i u ovakvoj Srbiji društveno neprihvatljiv. S druge strane, ekstremni nacionalizam sa onim što oni nazivaju porodične ili tradicionalne srpske vrednosti, kako već pokušavaju to da predstave, a koji po onoj definiciji Umberta Eka Večnog fašizma, po svim stavkama spada u fašističku ideologiju, je ono u čemu je mnogo veći problem i na šta bi trebalo da se koncentrišemo u ovakvim analizama“, kaže Filipović
Pred Ustavnim sudom Srbije, koji je juna prošle godine zabranio neonacističku organizaciju „Nacionalni stroj“, u toku je rasprava o zabrani još nekoliko ekstremno desnih organizacija zbog izazivanje nacionalne, verske i rasne mrženje.
Organizovano javno delovanje, po svemu sudeći, preuzima i do sada aktivna, ali manje upadljiva „Srbska akcija“. Pažnju šire javnosti privukli su nedavnim učešćem u maršu neonacista u Temišvaru, koji je organizovala rumunska “Nova desnica”.
Takođe, nakon skorašnjeg upada grupe maskiranih mladića u romsko naselje u Jabučkom ritu, na jednoj od baraka je ostao crtež kukastog krsta, uz inicijale “Srbske akcije”.
Ova organizacija potpisnica je i nalepnica sa fotografijom grupe crnaca, uz natpis "Stop najezdi tuđinaca", kojima su krajem decembra izlepljena mnoga mesta u Beogradu. Kao ideološka osnova, na njihovoj internet prezentaciji se, između ostalog, navodi
„Čuvаnje nаcionаlnog bićа i rаsni identitet“ i „Neodvojivost nаcionаlizmа i borbe zа socijаlnu prаvdu“. Mogu se pročitati i tekstovi poput "Čista Srbija - zdrava nacija", "Protiv imigrantske najezde", „Stop ciganizaciji“ i tako dalje…
"I Srbi i Romi i mnogi drugi su jako visoku cenu platili nacizmu sramota je ne obrazovati mlade generacije i dozvoliti da se to ponovo dešava", kaže Aleksandar Nećak.
„Kada jedno društvo ne edukuje svoju mladu generaciju, ono neminovno ostavlja slobodan prostor za pojavu desničarstva – fašizma, pa čak i nacizma“, upozorava nekadašnji predsednik Sаvezа jevrejskih opštinа Srbije, Aleksandar Nećak, pokušavajući da objasni činjenicu da je 2012. godine, u zemlji čiji su građani tokom Drugog svetskog rata pretrpeli strahovit teror i ogromne gubitke upravo od nacista, jednu organizaciju sa neonacističkim idejama veoma brzo zamenila druga.
“U Srbiji nema mnogo reči o holokaustu, niti se bilo ko u tom pravcu edukuje. Ja o govorim holokaustu zato što sam Jevrejin, ali mislim da su i Srbi i Romi i mnogi drugi jako visoku cenu platili nacizmu i da je sramota, pa i greh ne obrazovati mlade generacije i dozvoliti da se to ponovo dešava. Vrlo je neodgovorno dozovoliti da posle 70 godine niko ništa ne zna o Starom sajmištu, o Banjici, o svim tim logorima i stradanjima”, kaže Nećak.
Između nacizma i ekstremnog nacionalizma
Uz manjak edukacije, za prihvatanje ideja nacizma kod dela mladih, „zaslugu“ ima i sistem vrednosti nametnut devedesetih, smatra istoričar Nikola Samardžić, koji dodaje da u Srbiji izostaje i pravo negovanje antinacističke tradicije.
„Ona se sada zapravo gubi u ovom novom antifašizmu koji nije precizan i koji je neuk. Toga ima svuda, ali je kod nas ta pojava ozbiljna zbog trauma iz devedesetih i obnove vrednosti devedesetih, pa se takve grupe lako uklapaju u tu jednu opštu paradigmu“, ukazuje Samardžić.
Ekstremizam kod mladih i prihvatanje nazadnih ideja nacizma, tema je i filma „Šišanje“, Stevana Filipovića. Ovaj mladi reditelj ukazuje da je manji broj onih koji se „zaista oduševljavaju tim idejama“, a da je veći problem upliv ekstremnog nacionalizma, koji zapravo sadrži isti sistem vrednosti, ali u nešto blažem obliku.
„Otvoreni neonacizam sa sve slikama Adolfa Hitlera i sve ono što smo imali priliku da vidimo kod „Nacionalnog stroja“ i sličnih organizacija je negde, kako mi se čini, i u ovakvoj Srbiji društveno neprihvatljiv. S druge strane, ekstremni nacionalizam sa onim što oni nazivaju porodične ili tradicionalne srpske vrednosti, kako već pokušavaju to da predstave, a koji po onoj definiciji Umberta Eka Večnog fašizma, po svim stavkama spada u fašističku ideologiju, je ono u čemu je mnogo veći problem i na šta bi trebalo da se koncentrišemo u ovakvim analizama“, kaže Filipović
Pred Ustavnim sudom Srbije, koji je juna prošle godine zabranio neonacističku organizaciju „Nacionalni stroj“, u toku je rasprava o zabrani još nekoliko ekstremno desnih organizacija zbog izazivanje nacionalne, verske i rasne mrženje.
