Dostupni linkovi

logo-print

Srbija i kriza: Realni optimizam ili naučna fantastika


Ilustracija

Ilustracija

Posledice ekonomske krize u 2012 godini biće još teže, poručili su evropski lideri uoči nove godine. Postavlja se pitanje koliko ima mesta „realnom optimizmu”da će u Srbija zabeležiti čak rast bruto društvenog proizvoda od 1, 5 odsto i kojim merama vlada namerava blokirati novi ekonomski udar.

Iako su prepolovili očekivanja za 2012. vodeći ljudi u Srbiji i dalje veruju da će novi udar ekonomske krize okrznuti Srbiju. Za razliku od evropskih lidera koju upozoravaju da će 2012. godina biti još teža, premijer Mirko Cvetković veruje da će sa rešavanjem krize u evrozoni i uticaj ekonomske krize u Srbiji početi da jenjava.

“Sačekajmo tri, četiri meseca da vidimo kako će to da ide a onda ukoliko se ostvare te negativne prognoze onda ćemo ući u taj plan kojim sada moramo da odgovorimo na nove izazove”, poručuje premijer Cvetković.

Optimizam uticaj ekonomske krize u Srbiji početi da jenjava, očigledno je nerealan. Srbija je iscrpljena lošom privatizacijom ali i mnogim pogrešnim i eksperimentalnim odlukama. Pre se može očekivati da će privredna aktivnosti mirovati, odnosno stagnirati i da neće biti rasta kao što je planirano od 1, 5 odsto, kaže ekonomski analitičar Milana Ćulibrk.

„Mi imamo recesiju u poslednja dva kvartala i ti negativni trendovi će se preneti na proleće, pogotovo što na proleće idu izbori. Na taj način će se dovesti u pitanje i planirani prihodi u budžetu, oni će biti manji nego što je očekivano”, kaže Ćulibrk.

S druge strane država je opterećena rashodima koji su postali zakonska obaveza čime se povećava rupa koja mora popunjavati dodatnim zaduživanjem.

“Uz sve to imaćemo privrednu aktivnost koja pada i imaćemo problema sa najvećim spoljnotrgovnskim partnerima koji su takođe negde na rubu recesije. Jednostavno ne vidim način kako ova vlada i neka buduća mogu da urade nešto da bi se privredna aktivnost ubrzala i da bi imali kakav takav rast.To što je sada planirano od 1,5 odsto to je naučna fantastika”, procenjuje Ćulibrk.

Izgubljeno 250.000 radnih mesta

Antikrizne mere u Srbiji uvek se “negde zagube”, i to najčešće u izbornoj godini kakva je 2012. Najvidljivije posledice krize je ostavila tako što je ugasila 250 hiljada radnih mesta.

U Savezu sindikata vodećoj radničkoj asocijaciji, kažu da nadležni nemaju potpune i prave odgovore na novi krizni udar.
Predsednik Samostalnog sindikata Ljubisav Orbović

Predsednik Samostalnog sindikata Ljubisav Orbović


„Ono što je u ovom momentu rađeno je nešto slično i merama iz 2008. godine i to nije dalo nikakvih posebnih rezultata. To je rasteretilo jedan deo pojedinaca u privredi kamata. Međutim ono što je nas interesovalo i što je bila obaveza – zaštititi radna mesta to se nije ispunilo”, kaže predsednik Samostalnog sindikata Ljubisav Orbović i dodaje:

"U tom periodu je izgubljeno 250 hiljada radnih mesta. Država niti je blagovremeno reagovala niti je reagovala na pravi način. Ni sada ne vidimo šta je to što će zaštiti i pokrenuti zaposlene u Srbiji a time i privredu. Više je to neka forma koju poštuju, a ne neko ko ozbiljno smatra da će time postići neki veći efekat”.

Država već dugi niz godina nema definisanu ekonomsku strategiju, žale se iz malih i srednjih preduzeća, koje vlada drži kao najvaću uzdanicu ekonomskog oporavka.

Međutim, već početkom godine preduzeća su se suočila sa novim poreskim merama ali ne i strukturnim reformama koje bi ublažile novi udar. Agonija malih i srednjih preduzeća traje godinama a ovo je godina u kojoj će ona bilansirati dramatičnim završetcima, strahuje Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća.

„Dalje će padati nezaposlenost i nelikividnost. Ukidanje subvencionisanih kredita za finansiranje preduzeća značiće bukvalno ogroman gubitak solventnosti u velikom delu preduzeća. Najavljena mera po kojoj se neće moći isplatiti porezi i doprinosi ukoliko se ne isplate plate, takođe će biti generator gubitka skoro 100 hiljada radnih mesta. Dakle svi trendovi su negativni, a niko ne shvata ozbiljnost situacije u kojoj se nalazimo”, upozorava Milan Knežević.
XS
SM
MD
LG