Dostupni linkovi

logo-print

Srbija i Crna Gora: Uspješni projekti prekogranične saradnje


Granični prelaz između Srbije i Crne Gore, Špiljani, foto: RTS

Granični prelaz između Srbije i Crne Gore, Špiljani, foto: RTS

U Podgorici je održan peti sastanak zajedničkog odbora za praćenje evropskog programa prekogranične saradnje Crne Gore i Srbije.

Kako je konstatovano, riječ o jednoj od najuspješnoj prekograničnoj saradnji u regionu koja podstiče povezivanje ljudi i zajednica i bolje korišćenje prirodnih, privrednih i kulturnih resursa u pograničnom rejonu dvije države.

"Regionalna saradnja kao i uspostavljanje dobrih dobrosusjedskih odnosa su od krucijalnog značenja za proces evropskih integracija.Programi prekogranične saradnje mogu učiniti da lokalne zajednice budu bliže jedna drugoj, da im pomognu da prepoznaju zajedničke probleme i da rade na njihovom prevazilaženju, radeći zajednički na tome", navela je zamjenica šefa sektora za operacije u Delegaciji EUu Podgorici Dawn Adie –Baird, ocjenjujući značaj programa prekogranične saradnje u okviru procesa evropskih integracija a koji se finansira iz predpristupnih IPA fondova.

Slične ocjene čule su se i od Ratke Sekulović, zadužene za programe prekogranične saradnje u crnogorskom Ministarstvu vanjskih poslova i evropskih integracija. Ističe da je programom obuhvaćeno čak 15 od 21 opštine u Crnoj Gori.

"Kao dio regionalne politike EU prekograniča saradnja predstavlja okvir za ubrzane evroatlantske integracije u cilju smanjivanja postoječih razlika na nivou prekograničnog područja, ako i za unaprjeđenje sveukupne socijalne, kulturne, naučne saradnje između lokalnih i regionalnih zajednica. Moram da naglasim da je saradnja do sada na svim nivoima izuzetno dobra", ocijenila je Ratka Sekulović.


"Programi prekogranične saradnje su nekada čak i jedini izvor sredstava za poboljšanje uslova života u pograničnim krajevima", ocjenjuje Sanda Šimić.

Zadovoljstvo pograničnim vezama Srbije i Crne Gore i kvalitetom projekata u tom cilju je izrazila i Sanda Šimić, pomoćnica direktora Kancelarije za evropske integracije Srbije.

Pitali smo je za projekte u kojim segmentima postoji najviše interesovanje.

"Najveće interesovanje je za sektor zaštite životne sredine ali ovi naši programi zaista imaju širok spektar aktivnosti koje mogu da podrže. Tako da tu su i neke male infrastrukturne intervencije u lokalnim samoupravama ili projekti saradnje ili opremanja lokalnih samouprava, koji su takođe popularni i veliko je intersovanje za te projekte za komunalna preduzeća i kupovinu opreme. Nije, međutim, ništa manje interesovanje za neke male projekte NVO i saradnja u oblasti kulture", navodi Sanda Šimić.

Konkretne koristi

EU trenutno u Crnoj Gori finasira 77 projekata čija je vrijednost 11 miliona eura.

Na uvriježene spekulacije kako dio novca koji dolazi sa strane nikada ne završi za pravu namjenu Ratka Sekulović reaguje opaskom da se sredstva troše u svrsishodne projekte:

"Smatram da zaista jesu svrsishodna i da pomažu. Ono što je veoma značajno jeste uspostavljanje dugoročnih partnerstava između institucija iz Crne Gore i regiona i ne samo što se tiče nekih budućih evropskih projekata nego i u saradnji koje će finansirati države i neki drugi donatori. Ja vjerujem da ljudi osjećaju koristi prekogranične saradnje, porast je veliki jer imamo dupliran broj projektnih prijedloga kada uporedimo sa prvim pozivom gdje je bilo neki početničkih dilema i sumnji. Meni je to pokazatelj da stvari idu u nekom dobrom pravcu."

Koliko je brojnim projektima koje EU finasira u pregoraničnom rejonu Srbije i Crne Gore olakšan svakodnevni život ljudi, odnosno u kojim sferama se to najbolje vidi, pitali smo i Sandu Šimić.

"Pogranični predeli su uglavnom najmanje u centru pažnje što se tiče nacionalnih sredstava finansiranja za njihove potrebe. Tako da su ovi programi prekogranične saradnje nekada čak i jedini izvor sredstava za poboljšanje uslova života u pograničnim krajevima. Zato je i interesovanje toliko veliko i zato je uticaj ovih programa zaista veliki . Znači sa jednim jako malim iznosom sredstava se postiže jako puno i zaista se puno menja kvalitet života građana u pograničnim predelima", ocjenjuje Sanda Šimić.
  • 16x9 Image

    Dimitrije Jovićević

    Novinarstvom se bavi od 1995, kada je počeo rad na BK Televiziji u Beogradu. Na RTV Crne Gore, koja je u to vrijeme bila prepoznatljiva po otporu režimu Slobodana Miloševića, prelazi 1998. godine. Od 2000. radi za podgoričko dopisništvo RSE i od tada je povremni prezenter u praškom studiju.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG