Dostupni linkovi

logo-print

Srbija zove MMF u pomoć, ali ignoriše obaveze


Ilustracija

Ilustracija

Srbija otplaćuje pre vremena gotovo polovinu starog duga Londonskom klubu poverilaca, a u danima pred posetu Međunarodnog monetarnog fonda, najavljuje neke nove ekonomske i fiskalne mere. Sve su prilike, međutim, da neće biti u stanju da reši decenijski problem gubitaških javnih preduzeća, što od ove vlade MMF zahteva ukoliko se opredeli za novi aranžman sa njim, ocenjuju sagovornici Radija Slobodna Evropa.

Tranša od 400 miliona dolara duga Srbije Londonskom klubu poverilaca, čija je ukupna visina 860 miliona dolara, biće prevremeno otplaćena i to odmah. To je odlučio ministar finansija Mlađan Dinkić. Vlada Srbije će, kaže, i ubuduće nastaviti da sprovodi strategiju prevremene otplate skupih kredita iz prošlosti i da vodi fiskalnu politiku koja doprinosi smanjenju kamata na javni dug, kako na međunarodnom tako i na domaćem tržištu kapitala. Prevremenim razduživanjem države biće ostvarena ušteda u ovogodišnjem budžetu u iznosu od milijardu i sto miliona dinara, na ime manjih rashoda za kamate.
Mlađan Dinkić

Mlađan Dinkić


Ekonomista Aleksandar Stevanović, iz Centra za slobodno tržište, pozdravlja ovaj Dinkićev potez, ali i upozorava:

„Ako imate dug koji ste uzeli po određenoj kamatnoj stopi, pa ga refinansirate po nižoj kamatnoj stopi, naravno da to treba učiniti jer će manje boleti po džepu građane Srbije kad to uradite. S druge strane, ono što je istinski problem i što će se nama obiti o glavu ako se ne prione na ozbiljne mere štednje, jeste okolnost da je zbog konsolidacije Evropske monetarne unije, tj. odluke da OECD neograničeno otkupljuje državne hartije od vrednosti došlo do velikog pada kamatnih stopa na svetskom tržištu. Taj pad je očešao i nas i mi se sad mnogo jeftinije zadužujemo nego ranije. Međutim, situacija da je reperna kamatna stopa na evro blizu nule neće još dugo potrajati. Onog momenta kad se ta kamatna stopa vrati na neke nivoe koji su normalni, dakle, za faze kada nema više recesije, ako Srbija ne bude značajno smanjila svoj dug ili ako ne bude imala velike stope rasta da može da servisira dug, mi ćemo biti u velikim problemima“, upozorava Stevanović.

Uvođenje reda u javna preduzeća

Misija MMF-a stiže u Srbiju, 8. maja i, kako je najavljeno, očekuje da Vlada Srbije, ukoliko želi novi aranžman, uvede red u javna preduzeća, smanji subvencije i pripremi mere kojima će deficit zadržati ispod četiri odsto bruto društvenog proizvoda u ovoj godini. Da je to, međutim, jedna od onih misija koju će vlada teško ostvariti, smatra Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja.

Sedište MMF-a u Vašingtonu

Sedište MMF-a u Vašingtonu

“Ima veliki broj preduzeća koja nisu privatizovana, koja ne plaćaju poreze, koja troše imovinu, koja su prosto – paraziti. Bilo bi dobro da se to ubrza, da se njihova imovina proda, da se, dakle, ono što imaju upotrebi korisnije. Drugo, ogromne su dotacije koje dajemo takvim preduzećima, recimo Železnici Srbije, imamo sličan problem i u JAT-u, gde, je, istina, ponešto počelo da se radi, a na to smo još dodali i smederevsku železaru koja će praviti velike gubitke i koja ne može da opstane bez velikih subvencija. U tom smislu, bojim se da smo nedovoljno ozbiljno shvatili da je potrebno redukovati javne rashode tamo gde se to može, a naročito pokušati odbaciti ono što ne mora da se troši i to upotrebiti u svrhu ubrzanja privrednog rasta i uravnoteženja javnih finansija”, ocenjuje Kovačević.

S obzirom na ogromne gubitke koje su napravila javna preduzeća u prošloj godini, MMF će verovatno tražiti da se umesto kadrovskih promena menja način upravljanja koji rezultira nestručnim i nesavesnim poslovanjem. Misija MMF će kad stigne u Beograd zahtevati smanjenje, a u pojedinim slučajevima i potpuno ukidanje subvencija i državnih garancija.

Vlada Srbije će takođe morati da uveri MMF da će biti u stanju da budzetski deficit održi u zadata 4% bruto društvenog proizvoda i da započne pripreme za reformu državne administracije, obrazovanja i zdravstva, što podrazumeva i otpuštanje viška zaposlenih. Da bi budžetski deficit ostao u zadatim proporcijama, moralo bi da se do kraja godine uštedi oko 200 miliona evra u budžetu.

MMF će insistirati i na reformi penzionog sistema, s obzirom da sada svaki peti dinar iz budžeta odlazi u penzioni fond, što bi pretpostavljalo da se u idućih nekoliko godina dodatno pomere granice za odlazak u penziju.

Ishod razgovora sa delegacijom MMF-a odlučiće o tome da li će Srbija povući drugu tranšu od 200 miliona dolara ruskog kredita za budžet. Uz to, Svetska banka za budžetski zajam iste vrednosti kao uslov postavlja uspešan rezultat razgovora sa MMF-om.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG