Dostupni linkovi

logo-print

Srbija: Za sada ne preti uvođenje viza


Ilustracija, foto: Branko Vučković

Ilustracija, foto: Branko Vučković

Uprkos tome što je ponovo došlo do zabrinjavajućeg porasta broja azilanata u neke zemlje-članice Evropske unije, privremena suspenzija šengenskog viznog režima trenutno nije realna opasnost po Srbiju.

U to uveravaju kako srpski zvaničnici, tako i Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. Kacin je pojasnio da se odluka o ponovnom uvođenju viza ne može doneti preko noći jer je procedura takva da tek po zahtevu neke od zemalja članica EU Evropska komisija detaljno proverava tu inicijativu i nakon toga donosi odluku.

On je u ovom kontekstu podsetio da je upravo Ministarstvo unutrašnjih poslova, na čelu sa Ivicom Dačićem, u prethodnom mandatu bila jedna od najzaslužnijih institucija za uvođenje bezviznog režima za građane Srbije 2009. godine i istakao da je uveren da Dačić preduzima sve što može da spreči ili makar umanji priliv lažnih azilanata.

I dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Brisela Rikard Jozwiak takođe javlja da je opasnost ponovnog uvođenja viza Srbije relativno mala jer procedura za to nije tako jednostavna:

„Procedura je takva da to pitanje nakon zahteva neke zemlje-članice EU najpre razmatra Evropska komisija, a onda odluku donosi Evropski savet, tako da su šanse za ponovno uvođenje viza relativno male. Kad je reč o Srbiji, postoji velika mogućnost da se ona tretira kao zemlja sigurnog porekla koja se neće suočiti sa ovom opasnošću, ali, s druge strane, taj mehanizam se odnosi na sve zapadnobalkanske zemlje. Što se tiče procedure razmatranja zahteva za azil, neke zemlje, poput Belgije, drastično su skratile taj period čekanja i smanjile finansijsku naknadu, što je rezultiralo time da se smanjio broj tražilaca azila. Ali, kad je u pitanju Nemačka, koja beleži najveći broj tražilaca azila, kao, uostalom, i svaka druga zemlja-članica EU, ne može joj Brisel nametnuti način rešavanja zahteva za azil; ona, naime, sama svojim propisima odlučuje o tome kako će tu proceduru regulisati. Evropska komisija, dakle, tu ne može ništa da učini jer svaka zemlja-članica sama reguliše pitanje procedure tražilaca azila“, pojašnjava naš dopisnik.

Jelko Kacin je naglasio je da su najvažniji instrumenti kojim se priliv lažnih azilanata može zaustaviti ili makar obuzdati u rukama članica EU i u tom smislu podsetio da je Nemačka nedavno najavila da će Srbiju označiti kao zemlju sigurnog porekla, čime će obesmisliti zahteve za dobijanje azila, a da je i sam predložio amandman u izveštaju o napretku Srbije u kojem je zatražio od zemalja-članica EU, posebno od Nemačke, da Srbiju označe kao zemlju sigurnog porekla.

Zbog javnosti Srbije mora se pre svega reći da ne treba podizati bilo kakvu famu u vezi sa eventualnim ukidanjem bezviznog režima, kaže za Radio Slobodna Evropa Branko Ružić, ministar bez portfelja u Vladi Srbije, zadužen za evropske integracije, ali dodaje da je to problem pred kojim Srbija ne zatvara oči:

Branko Ružić

Branko Ružić

„Mnoge mere su već preduzete u prethodne dve godine. Zahvaljujući Ministarstvu unutrašnjih poslova, ali i drugim ministarstvima, ne samo da smo preduzeli mere sankcija, nego i mere prevencije eventualnih šteta koje mogu da nastanu iz mogućnosti traženja azila od strane takozvanih lažnih azilanata. Inicijativa gospodina Kacina je, naravno, dobrodošla i jeste jedan od mogućih načina kako razrešiti ovaj problem jer se u nekim slučajevima stavljanje Srbije na listu sigurnih zemalja porekla pokazalo veoma uspešnim u smanjenju broja lažnih azilanata. Mislim, dakle, da bi to praktično bio jedan od načina da se dođe do rešenja, a naravno da su potrebne i mere koje država Srbija preduzima, ali i jedan bilateralni dogovor sa Saveznom republikom Nemačkom. Naime, činjenica je da isključivo u toj državi imamo problem sa skokom broja lažnih azilanata, dok sve ostale države beleže pad. Dakle, važno je da na sveobuhvatan način i država Srbija i države-članice Evropske unije i Evropska komisija, ali, naravno, i Evropski parlament, tretiraju ovo pitanje kako bi se došlo do rešenja koje je zadovoljavajuće za sve aktere u ovoj igri“, ističe Ružić.

Naknada kao motivacija

Iako 9. januara stupa na snagu mehanizam EU o privremenom uvođenju viza zbog lažnih azilanata, ni Tanja Miščević, šefica Pregovaračkog tima Srbije sa EU, kaže da se za građane Srbije ništa ne menja, ali da problem lažnih azilanata u dogovoru sa evropskim partnerima treba rešiti.

Reagujući na Kacinovu inicijativu da se Srbija označi kao zemlja sigurnog porekla, što bi dovelo do smanjenja broja tražilaca azila, i Vladimir Petronijević, izvršni direktor „Grupe 484“, koja se bavi problemom izbeglica i raseljenih lica, za RSE kaže da je korisna svaka inicijativa koja bi u pojedinim zemljama-članicama EU dovela do skraćenja procedure rešavanja zahteva srpskih državljana za azil čime bi svakako doprinela manjem interesu ljudi da iz Srbije putuju u te zemlje i traže azil.

„Glavni faktor koji ih motiviše za to jesu, pre svega, relatiavno visoke naknade koje dobijaju za vreme trajanja procedure odobravanja tog statusa. Iako se ti zahtevi u najvećem broju završavaju negativnim odlukama nadležnih organa u tim zemljama, u periodu dok procedura odlučivanja traje lica koja traže azil tamo imaju odgovarajuću naknadu i smeštaj, kao i sve druge usluge iz domena socijalnih i ekonomskih prava i to je, zapravo, ono što je glavni faktor koji privlači naše državljane da odlaze u zemlje Evropske unije i traže azil. U najvećem broju slučajeva, u oko 98-99%, oduke su negativne. što znači da i praksa institucija u zemljama-članicama EU pokazuje da u Srbiji nema političkog progona, niti opravdanog straha od progona, koji bi eventualno dovodio do pozitivnih odluka i dobijanja azilantskog statusa u tim zemljama. Dakle, to je ono što je izuzetno važno, a ono na šta je ’Grupa 484’ ukazivala jeste da se ovaj problem može jedino rešiti u saradnji sa zemljama-članicama EU i Evropskom komisijom“, kaže Petronijević.

Da bi se bolje razumeo motiv tražilaca azila, treba podsetiti da u Nemačkoj, zemlji koja prima daleko najviše azilanata, procedura rešavanja po zahtevu za azil može trajati i do šest meseci, pri čemu sve to vreme podnosilac zahteva ima rešeno pitanje smeštaja i hrane i uz to mesečno dobija između 700 i 800 evra, što je prosečna ministarska plata u Srbiji. Činjenica da Nemačka nije odobrila ni jedan azil dovoljno govori u prilog tome da se procedura odlučivanja o azilu zloupotrebljava i da je treba menjati.

Na drugoj strani, neke od evropskih zemalja koje su tu proceduru promenile i Srbiju stavile na listu slobodnih trećih zemalja – poput, recimo, Švajcarske, koja je rok odlučivanja o azilu skratila na samo 48 sati, ili Belgije, Luksemburga, Švedske - zabeležile su drastičan pad priliva azilanata.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG