Dostupni linkovi

logo-print

Srbija uspešno balansira između Brisela i Moskve


Zgrada Skupštine Srbije

Zgrada Skupštine Srbije

Dugo se čekalo da Srbija saopšti stav povodom aneksije Ukrajine. U regionu, Hrvatska i Crna Gora su sledile odluku EU o uvodjenju sankcija Rusiji, BiH zbog uobičajene blokade ne može da donese odluku, a Srbija, koja ima dva značajna balasta - jedan je Kosovo, drugi partnerstvo sa Rusijom - nalazi se u delikatnoj situaciji. Ipak, saopštila je svoj stav iako ima vladu u tehničkom mandatu.

Budući mandatar Aleksandar Vučić saopštio je visokoj predstavnici EU Ketrin Ešton stav Beograda, začinivši to patriotskom retorikom namenjenoj domaćoj publici.
“Da, mi poštujemo integritet svake zemlje članice UN, ali izvinite, nemojte da nam o tome govore oni koji su gazili naš integritet. I mi nećemo da uvodimo sankcije Ruskoj federaciji zato što bismo time išli protiv onih koji nikada nisu uvodili sankcije Srbiji, čak ni kada je bila bombardovana, i kada su joj neki drugi uzimali teritorijalni integritet. Mislim da EU razume dobro poziciju Srbije.”

Vučić je takodje u intervjuu za Dojče vele zatražio od evropskih zemalja da, kada se radi o odnosima Rusije i Ukrajine, ne teraju Srbiju da prema Rusiji zauzima neprijateljski stav.

Hoće li biti takav stav Srbije prihvatljiv za Brisel i Vasington? Naš sagovornik iz Berlina, Bodo Veber, viši saradnik u Savetu za politiku i demokratizaciju, smatra da će Brisel imati razumevanje za izbalansirani stav Beograda tim pre što ni sve članice EU nemaju jedinstven stav povodom uvedenih sankcija.

“Mislim da je Srbija pokušala da napravi ravnotežu izmedju Rusije, dakle energetske i ekonomske zavisnosti sa jedne strane, i sa druge strane zahteva EU da se Srbija pridruži njenoj politici.”

Na pitanje da li misli da Srbija može da na duži rok održi takav balans u spoljnoj politici, Veber odgovara: “Mislim da postoji odredjeno razumevanje za izbalansiranu srbinansku poziciju. Doduše, i u samoj EU je bilo kritike, posle izbijanja krize u Ukrajini zbog politike ‘ili’ prema EU ‘ili’ prema Rusiji. Dakle i unutar EU ima samokritike takve politike ‘ili – ili’. Koliko ja vidim, ne očekujem da će EU ići prema Srbiji sa takvom politikom. Ja cenim da će, ipak, EU biti zadovoljna.”
Sonja Biserko

Sonja Biserko

Predsednica Helsinskog odbora za Srbiju Sonja Biserko misli da će se stav Srbije tolerisati. Ona je podsetila na nedavne poruke iz Brisela da ista pravila neće važiti za Srbiju kao ni za Rumuniju, Moldaviju i neke baltičke države zbog njihovih osetljivih odnosa sa Rusijom. Za stav koji je zauzela Srbija, Biserko ima razumevanje: “U ovom momentu ta izjava je korektna i mislim da je treba podržati. Kako će se nova vlada ponašati i kako će lavirati izmedju te dve pozicije ‘I Rusija i EU’, to ćemo videti. Mislim da je vrlo važno da se zadrži proevropski kurs Srbije, a istovremeno mislim da EU treba da ubrza članstvo celokupnog Zapadnog Balkana upravo da bi se sprečila ta podvojenost tih zemalja koje su vrlo fragilne i izložene raznim pritiscima.”

A šta Amerika očekuje od Beograda? Podsetimo, američki ambasador u Beogradu Majkl Kirbi rekao je domaćim medijima nesto pre Vuciceve briselske izjave, izmedju ostalog, da smatra da će Srbija u slučaju ukrajinske krize postupati u skladu sa sopstvenim interesima i reći, „naročito iz perspektive male zemlje“, da „napad na susede jednostavno nije dobra ideja“.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG